Ukrajinski FPV dron pogodio ekstremno retko vozilo specijalne namene Ladoga, korišćeno u Černobilju

Na društvenim mrežama se objavljuju snimci na kojima se vidi ukrajinska bespilotna letelice kako napadne teško vozilo specijalne namene Ladoga, koje je u službi Oružanih snaga Rusije.

Ne zna se kako se završio prilaz FPV drona, ali sudeći po putanji njegovog kretanja, maksimum štete na Lagodi je oštećenje krme.

Ladoga vozilo posebne namene je prvenstveno poznato po učešću u operaciji otklanjanja posledica katastrofe nuklearne elektrane u Černobilju 1986. godine, gde je korišćena za procenu radioaktivne situacije nakon eksplozije reaktora, pokrivajući više od 4.720 km u pogođenom području.

Nakon toga, prototip Ladoge je podvrgnut dekontaminaciji i vraćen je u službu. Ime je dobilo po jezeru Lagoda nadomak Sankt Peterburgu.

Lagoda nema analoga u svetu

Uprkos mogućnostima pokazanim u Černobilju, kao i činjenici da ova oklopna mašina još uvek nema analoga u svetu, Ladoga je proizvedena u izuzetno ograničenim količinama: procenjuje se da ukupno postoji između 4 i 5 jedinica.

Istovremeno, vozilo, formalno i nazvano „visoko zaštićeno vozilo“, namenjeno je prvenstveno za obavljanje komandnih i izviđačkih misija.

Dizajn vozila, zasnovanog na tenku T-80, pojednostavljuje održavanje [napred], što se može smatrati prednošću u zoni sukoba. Njegova upotreba od strane ruske vojske odražava pragmatičan pristup ali je i iznenađujuća.

Razvoj visoko zaštićenog vozila Ladoga započeo je kasnih 1970-ih kao odgovor na potrebu sovjetske vojske za novom klasom oklopnih vozila sposobnih da rade autonomno u uslovima visokog nivoa radijacije, hemijske ili bakteriološke kontaminacije.

Unutra, vozilo je podeljeno na dva dela: kontrolni odeljak napred i glavni odeljak za putnike, obično predstavnike komande. Vozilo je opremljeno kompletom komunikacionih uređaja i opreme za nadzor, uključujući jarbol sa kamerama za sveobuhvatnu vidljivost.

Po dimenzijama, vojno-tehničko vozilo Ladoga bilo je slično baznom tenku T-80. Zbog odsustva topa ukupna dužina je smanjena, ali je nadgradnja rezultirala održavanjem iste visine. Vozne karakteristike su ostale na nivou T-80.

Ladoga je teška 42 tone i može primiti posadu od dva plus dodatna četiri putnika. Može da dostigne brzinu do 70 km/h, a rezervoar je prazan nakon 330 km. Vozilo je sposobno da pređe rovove širine preko 2 m, savlada prepreke visine jedan metar i da zagazi u vodene prepreke dubine do 1,2 m.

Šasija vozila zadržala je standardni gasnoturbinski motor GTD-1250 snage 1250 KS, što je smanjilo rizike tokom rada i održavanja. Motor je takođe opremljen visokoefikasnim prečistačem vazduha koji je u stanju da smanji koncentraciju prašine za desetine puta.

Glavni motor je dopunjen pomoćnom pogonskom jedinicom u vidu gasnoturbinskog motora sa generatorom od 18 kW. Šasija nije redizajnirana i zadržala je šest valjaka sa suspenzijom torzione šipke po strani. Sam motor je uključivao vibracijska sredstva za uklanjanje prašine sa lopatica i drugih delova. Nakon takvog otresanja prašina je izletela sa reaktivnim gasovima.

Ispod čeone ploče trupa organizovana su dva radna mesta za vozača i komandira, koji na raspolaganju imaju komplet periskopa za vožnju i nadzor. Takođe, na nadgradnji je postavljeno nekoliko uređaja za posmatranje raznih vrsta.

Predviđeno je postavljanje uređaja za podizanje sa video kamerom. Postojala su sredstva interne i eksterne komunikacije. Vojno vozilo je opremljeno setom senzora za praćenje različitih parametara životne sredine.

Dokazan u praksi

Početkom osamdesetih, KB-3 Leningradske fabrike Kirov pod rukovodstvom V.I. Mironov je razvio visoko zaštićeno vozilo (VTS) „Ladoga“.

Ovaj proizvod je bio namenjen za upotrebu kao transportno, komandno i kontrolno ili izviđačko vozilo koje može da deluje u kontaminiranim područjima. Otpornost na radijacijske, hemijske ili biološke pretnje obezbeđena je brojnim tehničkim rešenjima.

Ladoga je pokazala svoj puni potencijal tek nakon katastrofe u Černobilju. Dana 3. maja 1986. godine, vojno vozilo sa brojem „317” dopremljeno je vazdušnim putem iz Lenjingrada u Kijev specijalnim letom.

Formiran je poseban odred koji je trebalo da upravlja i održava vozilo. Pored posade, u njoj su bili dozimetristi, lekari, sanitarni stručnjaci i ugostiteljska služba.

„Ladoga“ je 4. maja svojim pogonom stigla do Černobila, gde je trebala da vrši izviđanje, prikuplja podatke, transportuje specijaliste i rešava druge probleme u uslovima stvarne ekstremne radijacijske kontaminacije.

Prvi izlet u područje uništenog bloka obavljen je 5. maja. Ovoga puta vojno-tehničko vozilo je prošlo kroz područja sa nivoom zračenja do 1000 rendgena na sat, međutim, nije bilo opasnosti za ljude u zaštićenom odeljku. Po izlasku je bila potrebna dekontaminacija. Nakon toga, svakih nekoliko dana, “Ladoga” je išla na određene rute.

Posete su trajale nekoliko sati. U ranim fazama operacije, vojna transportna služba Ladoge prevezla je specijaliste i vođe spasilačke operacije na mesto nesreće kako bi se upoznali sa situacijom.

Kasnije se glavni posao sastojao od pregleda terena, snimanja video zapisa i prikupljanja parametara životne sredine. Poslednja putovanja ove vrste su bila početkom septembra.

Tokom četiri meseca rada u zoni nuklearne elektrane Černobil, visoko zaštićeno vozilo Ladoga prešlo je 4300 km po različitim terenima. Uz njegovu pomoć proučavana su i udaljena pogođena područja i direktno uništeni agregat, sve do turbinske sobe.

Maksimalni nivo zračenja tokom izleta je 2500 R/h. U svim slučajevima, vozilo je štitilo posadu, iako je po povratku bila potrebna dekontaminacija.

Oprema za zaštitu od zračenja se generalno pokazala adekvatnom za teške uslove u Černobilju. Gasnoturbinski motor je pokazao veću sigurnost u poređenju sa klipnim motorima.

U septembru iste godine, posle još jedne obrade, Ladoga broj 317 je poslata u Lenjingrad. Oklopno vozilo se vratilo u službu i dugo je korišćeno kao istraživačka platforma.