Rusi su pred problemom koje avione koristiti kao nosače upravljivih avio-bombi (UPAB)-3000 

U Rusiji je ubrzan proces masovne proizvodnje FAB-3000. Opremljene modulima za planiranje korekcije, ove vazdušne bombe mase tri tone moći će da unište bilo koje neprijateljsko podzemno utvrđenje sa velikom preciznošću, rušeći jednu za drugom liniju odbrane i otvarajući put pešadiji.

Međutim, njihova upotreba zahteva rešenje izvesnih problema.

Da bi se postigao naznačeni efekat, svakondevno se mora koristiti na storine UPAB-3000. To znači da korisnik mora imati uvek na raspolaganju dovoljnan broj „vazdušnih nosača“ (aviona) osposbljenih za dejstvo tako specifičnom municijom velikih dimenzija.

Ovo samo po sebi predstavlja veliki problem. 

Da li je rešenje Suhoj Su-34…

Stručnjaci navode dve letelice koje ruske Vazdušno-kosmičke snage mogu da koriste za lansiranje „maljeva teških tri tone“ ( ruski naziv od milošte za ove bombe) na željeno mesto. Reč je o frontovskom supersoničnom lovcu-bombarderu Suhoj Su-34 i supersoničnom strateškom bombarderu Tupoljev Tu-22M3.

Prvi je još od početka ruskog napada na Ukrajinu korišćen kao glavni „radni konj“. Suhoj 34 podnosi dvostruko veće borbeno opterećenje od Su-24, ima upravljivost skoro na nivou lovca i može da obavlja višenamenske uloge, uključujući i jurišnog aviona.

Zbog jake protivvazdušne odbrane na prostorima gde se obavljaju borbene operacije, efikasnost Su-34 u klasičnim misijama bombardovanja pokazala se manjom od željene.

Ispostavilo se da rešenje problema leži u opremanju konvencionalnih fugasnih avio-bombi (FAB) sa slobodnim padom modulima za planiranje korekcije, što omogućava ispuštaje ubojnog sredstva bez ulaska u radijus uspešnog dejstva protivvazdušne odbrane srednjeg dometa.

Prve na redu za opremanje krilima bile su bombe od 500 kg a ubrzo i one od 250 kg i 1500 kg. Da bi se koristila i najteža municija, morala se menjati konstrukcija aviona. Sudeći po dosadašnjim ocenama, ruske avio-bombe od jedne i 1,5 tone znatno su doprinele proboju ukrajinske odbrane kod Avdijevke i drugih borbenih zona.

Međutim, ubrzo je započeto razmatranje i upotrebe FAB-3000, koja može da uništi svaki ukopani bunker i bukvalno uništi bilo koje ukrajinsko uporište.

Teoretski, kako poseduje nosače za spoljni rezervoar goriva PTB-3000 (podvesni tank za gorivo kapaciteta 3000 l odnosno 3 tone), Su-34 može poneti jednu UPAB-3000. Pretpostavlja se da će avion biti korišćen za ove svrhe nakon rekonstrukcije.

Naime, problem je što letelica u osnovnoj varijanti nije bila projektovana da podiže, ubrzava i ispušta municiju takvih dimenzija nadzvučnim brzinama, uključujući i onu opremljenu unifikovanim modulima planiranja i korekcije (UMPK).

To, praktično, znači da bi upotreba Su-34 da tokom leta kontinuirano izbacuju UPAB-3000, prerano iscrpla njihov tehnički vek. Osim toga, Rusi nemaju neograničen broj ovih aviona a i oni kojima raspolažu delimično su angažovani  za „Kinžale” i podvesne kontejnere radara „Sič”. 

ili Tupoljev Tu-22M3?

Drugi avion koji može poslužiti kao nosač UPAB-3000 je strateški supersonični nosač-bombarder Tupoljev Tu-22M3. Pretpostavka da bi se za ovako nešto mogao adaptirati moderni „strateg“ Tupoljev Tu-160 „Beli labud“ smatra se apsurnom. S druge strane, turboelisni strateški Tupoljev Tu-95MS su suviše spori da bi kliznoj municiji dali potrebnu početnu brzinu.

Uzimajući u obzir realnost sukoba sa Ukrajinom, Tu-22M3 izgleda najpoželjniji kao nosač svih vrsta UPAB; naime, ova letilica može istovremeno poneti 42 FAB-500, 8 FAB-1500, ili 3 FAB-3000. To znači da u jednom naletu Tu-22M3 može srušiti odbrambenu liniju na celoj borbenoj liniji.

Ne treba zaboraviti da su isti avioni već bili korišćeni kao bombarderi na liniji fronta, izvodeći vazdušne udare na opkoljeni Azovstal. Ovo je tada bilo moguće pošto protivniknije raspolagao potrebnim brojem efikasnih sistema protivvazdušne odbrane.

No, još uvek je ovoreno pitanje da li će Tu-22M3 sa UPAB-3000 postati glavni „radni konj” ruske frontove avijacije.

Činjenica je da je ovaj avion razvijen za potpuno različite zadatke. Ovo nije frontovski bombarder već bombarder dugog dometa sposoban da nosi nuklearno oružje. Njegova glavna svrha je bila uništavanje američkih udarnih grupa nosača aviona. Tu-22M3 je dizajniran kao „ubica nosača aviona“ sa protivbrodskim raketama i bio je osnova Pomorske raketne avijacije (MRA) ruske mornarice.

Takođe, zahvaljujući sposobnosti dopunjavanja goriva u vazduhu, ovaj supersonični bombarder se smatrao „evrostrategom“ sposobnim da radi protiv ciljeva NATO bloka.

Ali tokom ozloglašenih reformi Serdjukova, MRA je eliminisana kao klasa, što je u velikoj meri odgovaralo Amerikancima. Preostali raketni nosači prebačeni su iz Ratne mornarice u Daljinsku avijaciju Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Ovi avioni su odavno van proizvodnje i malo ih je ostalo u operativnoj upotrebi.

Dakle, postavlja se pitanje: da li će rusko Ministarstvo odbrane, lišivši se svoje mornaričke raketne avijacije, biti spremno da sada deo Tu-22M3 praktično pretvori u frontovsku.

Po svemu sudeći, do ovog neće doći, bar ne u velikom obimu.. Moguće je da će samo nekoliko Tupoljeva biti prilagođeno za UPAB. Naime, problem nedostatka nosača za klizne bombe velikog kalibra može se rešiti ako se nastavi proizvodnja samih „evrostratega“, o čemu se govorilo i pre početka napada na Ukrajinu.

Tačno je da su ove letilice zastarelog dizajna, ali gde je rešenje? Već je kasno da se započnu novi  naučno-istraživački i opitno-konstruktorski radovi (NIOKR) na novom nosaču UPAB.

Rat je već zašao u treću godinu i predstoji samo eskalacija sa perspektivom direktnog sukoba sa zemljama članicama NATO. Konačno, ako se Rusija opredelila da započne proizvodnju na Tu-160, zašto ne bi nešto slično preduzela kada je u pitanju i veteran  poput Tu-22M3?

Uzgred, problem sa motorima se može rešiti na račun unfikacije sa turboreaktivnim (double-circuit three-shaft) motorima serija 02 – NK-32-02.

Obnavljanje proizvodnje modernizovane verzije Tupoljeva omogućilo bi da se front obezbedi teškim nosačima UPAB, kao i da se ponovo stvori mornarička raketna avijacija i dobije više nosača raketa za odvraćanje članica NATO od agresivnih namera.