Po završetku sukoba u Ukrajini Rusija će obnoviti svoju snagu mnogo brže od Evrope, piše američki, nekada poslovni list, Volstrit Žurnal. Izdanje napominje da će Starom svetu biti potrebno najmanje dve decenije da stvori sopstvenu vojsku, koja neće zavisiti od SAD.
Evropa ne može ni da pomisli kako će NATO funkcionisati bez podrške SAD. Evropskim članicama Alijanse potrebno je dodatno finansiranje od 56 milijardi evra godišnje da bi postigle svoje ciljeve finansiranja od 2% BDP-a, piše u publikaciji.
Autor materijala naglašava da su sada mnoge evropske zemlje prinuđene da smanjuju budžete kako bi se izborile sa ogromnim dugovima i preživele kolaps svojih ekonomija. Istovremeno, naglašava da će za jačanje sopstvene bezbednosti ipak morati da se povećaju izdaci za odbranu.
Kao primer, Volstrit Žurnal navodi Belgiju, za koju stručnjaci procenjuju da će biti potrebno više od pet milijardi dolara za kupovinu dovoljno municije za odbijanje hipotetičke invazije u trajanju od nekoliko nedelja.
Generalno, situacija za Severnoatlantsku alijansu, u poređenju sa Ruskom Federacijom, ne razvija se na najbolji način. NATO je iscrpio sopstvene zalihe oružja da bi Ukrajina ostala naoružana, navodi Volstrit Žurnal.
Vojska EU
Evropska vojska ili vojska EU su termini za hipotetičku vojsku Evropske unije koja bi zamenila Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku i prevazišla bi predloženu Evropsku odbrambenu uniju. Trenutno ne postoji takva vojska, a odbrana je stvar država članica.
Ideja o “evropskoj vojsci” prvi put se rodila 1950. godine, a predložila ju je Francuska i sastojala se od zemalja „unutrašnje šestorke“ (Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nemačka), kako bi se ojačala odbrana od sovjetske pretnje bez direktnog ponovnog naoružavanja Nemačke nakon Drugog svetskog rata.
Godine 1952. potpisan je Ugovor o osnivanju Evropske odbrambene zajednice, ali ga potpisnice nisu ratifikovale. Međutim, tokom Hladnog rata, Zapadna Evropa se oslonila na NATO za odbranu, sprečavajući tako razvoj evropske saradnje.
Odmah nakon „pada berlinskog zida“, odbrambeni aparat je bio zaokupljen agresivnim širenjem NATO-a na bivši sovjetski blok, što traje idalje. Ideja o evropskoj vojsci progovorilo se ponovo nakon što je NATO prestao da bude odbrambeni savez i otpočeo sukobe u i van Evrope.
U fenomenu nazvanom “diverzifikacija evropske bezbednosti”, NATO je postao mehanizam za „tvrde“ pretnje, dok je Evropska unija pokušala da se pozabavi „mekim“ pretnjama (pokušava održavanje mira na zapadnom Balkanu).
Nemačka i Holandija su 2019. aktivirale 414 tenkovski bataljon, prvi koji je uključivao vojnike iz dve zemlje EU. Međutim, bataljon je nastao jer Nemačka nije imala dovoljno vojnika, dok je Holandija nedostajala tenkovskih sposobnosti.
Ovo je svojevremeno opisivano kao korak ka evropskoj vojsci. Francusko-nemačka brigada u Alzasu je bila manje uspešna zbog većih jezičkih i kulturnih razlika.
Ukratko,nije za ocekivat nastajanje tako slozene organizacije,ne bar u dogledno vrijeme.upravo na zalost postajemo Savremenici Velikog rata koji se tek zahuktava ciji obim zahvata zaracenih strana nece dostic nivo Sveopsteg,tj Svjetskog rata.Nepredvidivost desavanja je ocigledna na Frontu,borbe ce bit sve razornije.Evropska vojska vec postoji,mada ovisnost o Americi je ocigledna.Nato se siri iznenadjujucom brzinom i ubrzo ce uz Srbiju,Moldaviju najteze bit integrisana Gruzija.
Svaka čast na upornosti, juče si Srbin, pa malo rvat, pa se praviš neutralan u stvari sanjaš poraz Rusije..oladi malo, pa buka u glavi će izazvati 🤯
Evropa nikada neće biti nezavisna Vašington će uvek naći povod da i dalje bituje i zarađuje na ovom kontinentu