Amerika spremna na pregovore sa Rusijom i Kinom o kontroli naoružanja bez ikakvih preduslova

Reč je ne samo o nuklearnom naoružnju nego i o veštačkoj inteligenciji i ratu u svemiru.

Na sednici Saveta Bezbednosti OUN na temu „Nuklearno razoružanje i neproliferacija nuklearnog oružja“, 18. marta 2024, stalna predstavnica SAD najavila je spremnost Vašingtona za pregovore sa Moskvom i Pekingom o kontroli naoružanja bez preduslova. Naime, Rusija je 21. februara 2023. suspendovala svojeučešće u novom Ugovoru o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START).

Odluka je navodno bila doneta zbog tekuće neprijateljske politike Sjedinjenih Država i Zapada uopšte prema Moskvi. Prema tadašnjoj izjavi, Rusija je bila spremna da se vrati na START ugovor ako se nešto promeni po ovom pitanju dok je Vašington ostao u ubeđenju da Moskva i dalje učestvuje u START-u.

Naime, Linda Tomas-Grinfild je 18. marta izlaganje započela podsećanjem na jednog od najvećih američki predsednika, Džona, Ficdžeralda Kenedija: „Pre oko 60 godina, Džon Kenedi je u kampusu Američkog univerziteta u Vašingtonu održao uvodno obraćanje pod nazivom „Strategija mira“.

U svom govoru, Kenedi je izneo ne samo plan za obuzdavanje nuklearnog oružja, već i put pun nade ka svetskom miru, uprkos eskalaciji nuklearnog naoružanja. Na kraju, objasnio je: „Naša najčešća osnovna veza je da svi nastanjujemo ovu malu planetu. Svi dišemo isti vazduh. Svi mi cenimo budućnost naše dece. I svi smo mi smrtni.”

Danas, šest decenija nakon Kenedijevog obraćanja, i pet i po od stupanja na snagu Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (Treaty on the Non-Proliferation of Nuclear Weapon, NPT), potpisanog 1. jula 1968 (stupio na snagu 5. marta 1970), ove veze ostaju – kao i posvećenost Sjedinjenih Država jačanju i održavanju nuklearnog neproliferacije i režima razoružanja, sa NPT u središtu“.

U daljem izlaganju, Linda Tomas-Grinfild je konkretizovala suštinu svog govora:„Sjedinjene Države su spremne da se uključe u bilateralne razgovore o kontroli naoružanja sa Rusijom i Kinom upravo sada, bez preduslova. Sve što (Rusia i Kina) treba da urade – to je da kažu da i dobronamerno dođu za sto.

Države sa nuklearnim oružjem takođe moraju da održe moratorijum na probe nuklearnih bombi i podrže mogućnost praćenja istih. Pored toga, da bismo sprečili potencijalnu trku u naoružanju, moramo da vidimo kraj proizvodnji fisilnog materijala (materijala u kojim se sporim neutronima može izazvati nuklearna fisija) za upotrebu u nuklearnom oružju i da nastavimo sa pregovorima o Sporazumu o prekidu upotrebe fisilnog materijala (FMCT)“.

No, Linda Tomas-Grinfild nije propustila da za remećenje sporazuma o kontroli naoružanja i podsticanja Severne Koreje na razvoj istog optuži Rusiju i Kinu. Prema njenim rečima, „otkako je pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu u punom obimu, Rusija neodgovorno sprovodila opasnu nuklearnu retoriku i odustala je od nekoliko svojih obaveza po pitanju kontrole naoružanja…

Kina je sve vreme ubrzano i neprozirno gradila i diverzifikovala svoje zalihe nuklearnog oružja. Rusija i Kina su bile nespremne da se uključe u suštinske diskusije o kontroli naoružanja ili smanjenju rizika. Štaviše, obe zemlje su branile i čak omogućile opasne proliferatore…

To me dovodi do Severne Koreje, koja nastavlja sa svojim nezakonitim razvojem oružja za masovno uništenje i balističkih projektila, kršeći više rezolucija Saveta bezbednosti. Samo ovog vikenda videli smo višestruka lansiranja balističkih projektila u Severnoj Koreji“.

Naravno, u njenom govoru se morao naći i Teheran: „Iran je nastavio da širi segmente svog nuklearnog programa bez ikakvog kredibilnog civilnog opravdanja i više od pet godina nije uspeo da sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency, IAEA)“.

Jasno je da je izlaganje američke predstavnice izazvano čestim tvrdnjama, prvenstveno Dmitrija Medvedeva, da je Rusija spremna da na svako ugrožaavanje svoje egzistencije spremna da odgovori krajnjim merama. No, zanimljivo je da s u govoru mesto našle i druge pretnje koje prate zbivanja u Ukrajini.

„Moramo identifikovati i primeniti mere u vezi sa novim tehnologijama, poput onih navedenih u Političkoj deklaraciji o odgovornoj vojnoj upotrebi veštačke inteligencije… Tu je i pitanje svemira i ugovora koji to regulišu.

Da budem jasna: svako postavljanje nuklearnog oružja u orbitu oko Zemlje bilo bi bez presedana, opasno i neprihvatljivo. Države članice moraju da se obavežu da će poštovati obaveze prema članu IV Ugovora o svemiru“. 

Govor je završen ponovnim pozivanjem na legat Džona Kenedija, ali bez napomene da je on tada naišao i na pruženu ruku Nikite Hruščova i SSSR:„Pre 60 godina svet je bio pred izborom: eskalacija ka nuklearnom ratu, ili saradnja i neproliferacija.

Danas, dok se suočavamo sa istim izborom, ne smemo dozvoliti da nas naše razlike spreče da preduzmemo akciju po ovom kritičnom pitanju međunarodne bezbednosti. Prema rečima predsednika Kenedija, „Sa poverenjem i bez straha, radimo dalje, ne ka strategiji uništenja, već ka strategiji mira. Sjedinjene Države će nastaviti da vode svojim primerom, u dobroj veri, i sa svim članicama Saveta i državama članicama u toj potrazi“.