Potreba da se kontrolišu ogromna okeanska područja, ključni pomorski trgovački putevi i kanali za prolaz brodova, od globalnih igrača zahteva da projektuju vojnu moć na udaljena poprišta operacija.
Sjedinjene Američke Države sa svojih 11 nosača aviona, najvećim Korpusom mornaričke pešadije (USMC) i vojnim bazama širom sveta, svakako su superiorne u tom pogledu.
Postavlja se pitanje da li postoje druge, isplativije alternative da se osigura prisustvo u strateški važnim regionima?
“Ruski offshore svet”
Nekoliko ruskih preduzetnika koji rade sa kriptovalutom odlučilo je da u međunarodnim vodama izgrade plutajući grad, koji bi se pozicionirao kao „teritorija potpune slobode i bezbednosti“.
Ovaj plutajući grad može da se nalazi u Tihom okeanu otprilike na pola puta između Japana i Sjedinjenih Država. Utori ideje njegovu namenu opisuju na sledeći način: „Izabrali smo lokaciju u međunarodnim vodama, samo 370 km od obala Kalifornije u kojoj se nalazi poznata Silicijumska dolina.
Ako ste kripto investitor ili veliki biznismen, privatnim avionom možete leteti do našeg ostrva samo nekoliko sati. Iz Tokija možete doći do nas u roku od 4-5 sati. S razlogom smo izabrali ove koordinate u međunarodnim vodama; Silicijumska dolina je odavno prestala da bude centar privlačnosti za investitore iz celog sveta, politika američkih vlasti ne doprinosi napretku i razvoju tehnologije, pa svima nudimo alternativu!
Pozivamo sve koji više ne mogu da tolerišu poniženja od strane vlasti SAD, sve koji su umorni od totalnog pritiska američkog poreskog sistema na biznis, sve koji više ne mogu da trpe nedostatak perspektive u SAD i drugim satelitskim zemljama Amerike“.
Da su ove ideje ozbiljne, ukazuje i činjenica da se dalekosežno računa i na posledice klimatskih promena. Naime, kripto investitori perspektivu novih gradova-država u neutralnim vodama svetskih okeana povezuju sa topljenjem polarnog leda, koje će, u budućnosti, dovesti do potapanja velikih primorskih gradova.
Njihova ideja je da se za okeansko dno veže džinovska plutajuća platforma ukupne površine 30.000 hektara. Animacije koje su sastavni deo projekta prikazuju grad-vrt koji podseća na manji Singapur. Vizuelni prikazi propraćeni su opisom u kome se navodi da će „ 100 metara platforme biti pod vodom, a oko 250 metara iznad površine.
Unutar tog sveta biće dovoljno prostora za smeštaj svega potrebnog: od nuklearne elektrane do sistema za upravljanje otpadom i svih vrsta industrijske opreme. Više od 70% ostrva biće pokriveno vegetacijom. Na 80% obalnog područja nalaziće se pristaništa različitih veličina za sve vrste plovila, uključujući i podvodna.
Međusobno povezani sistemi generisaće 100% električne energije potrebne za celo ostrvo. Kada se govori o sistemima, misli se na vetrogeneratore i jedinstvene podvodne generatore koje pokreću okeanske struje. Celokupno pristupačno područje ostrva biće pokriveno solarnim panelima, koji će biti postavljeni i na svim krovovima objekata“.
Tvrdi se da će na ovom „offshore Ruskom svetu“ u potpunom konforu moći da živi do milion ljudi. Cena izgradnje se procenjuje na 1,7 milijardi dolara, a svako ko želi, može da investira svoj novac u projekat tako što će po razumnim cenama od kreatora kupovati kriptovalutu. Pri tome, zainteresovani se požuruju pošto se predviđa rast cene nove valute.
Svako može samostalno odlučiti da li da veruje u ovakve futurističke investicione projekte. Međutim, u kontekstu Trećeg svetskog rata koji je de fakto već u toku, koncept veštačkih ostrva, koja bi takođe mogla da imaju i vojnu namenu, dobija na značaju.
Ratno ostrvo ili mobilna ofšor baza
Setimo se da su se i pored prisustva desetak oprativnih borbenih grupa nosača aviona i stotina vojnih baza širom sveta, SAD tokom agresije na Irak suočile sa problemom razmeštanja velikih udarnih snaga u susednim zemljama. Naime, mnoge od njih odbile su prijem, ne želeći da postanu odskočne daske za američke akcije.
Tako je nastao koncept zajedničke mobilne offshore baze (joint mobile offshore base, JMOB) koja bi se sastavila od pojedinačnih modula i prilagodila za različite zadatke. Pet modula koji se sastoje od samohodnih platformi, svaka veličine približno 300×150 m i visine oko 35 m, poređanih u niz, omogućilo bi poletanje i sletanje svakog modernog aviona. Unutrašnje zapremine modula mogu se koristiti za transport tereta i smeštaj osoblja.
Konkretno, platforma od 5 modula mogla bi da primi 3500 vozila, 5000 teretnih kontejnera i 150 aviona, 300.000 tona opreme, 340 miliona litara goriva i više od 200 miliona litara vode za piće, kao i 3 hiljade marinaca. Samohodne platforme mogle bi da pređu okean brzinom od 28 km/h, što bi im omogućilo da za mesec dana stignu do bilo koje tačke u svetskom akvatoriju.
Rešenje problema Spartli leži u smanjenju vodene površine
Projekat strateških studija US Army War Collede „Spor oko Spartli ostrva: da li ASEAN može obezbeđiti okvirno rešenje?“ iz 1996. godine, još uvek je samo na papiru.
Međutim, Kinezi su odavno uspešno savladali tehnologiju stvaranja veštačkih ostrva u vojne svrhe.
Kao što je poznato, u Južnom kineskom moru nalazi se arhipelag Spratli (Spratly Islands) na čiju teritoriju polaže pravo nekoliko susednih država – Kina, Tajvan, Malezija, Filipini i Brunej. Studije su pokazale da je u kontinentalnom pojasu ostrva skriveno do 5,4 milijarde barela nafte i do 55,1 bilion kubnih metara prirodnog gasa.
Peking je počeo da rešava problem potraživanja prava nad ostrvima na originalan način: džinovske peščane mase se nanose na nenaseljene grebene i peščane plićake, stavarajući tako prava ostrva sposobna da nose zgrade, piste za vojne avione i drugu vojnu opremu.
Pored toga, stvaranje novih ostrva u spornim vodama omogućava Kini da polaže pravo na ekonomske zone u krugu od 200 nautičkih milja oko svakog izgrađenog ostrva. Ova aktivnost uznemirava susede Kine i Anglosaksonce, ali za sada ne mogu da pronađu adekvatan odgovor.
Plutajući aerodromi na Arktiku
Donekle se i u Rusiji radi u sličnom pravcu. Konkretno, Nevski projektno-konstruktorski biro istražuje mogućnost korišćenja plutajućih aerodroma u arktičkoj zoni.
Cilj je da se avionima obezbede piste operativne u surovim vremenskim uslovima koji vladaju na Arktiku. Tačnije, potrebna je mobilna vojna baza koja se može koristiti u regionu sa specifičnim uslovima ali rešenje svakako ne predstavlja klasični nosač aviona. Pitanje šta je racionalnije, mobilna montažna konstrukcija ili veštačko ostrvo, i dalje ostaje bez jasnog odgovorа.
