Hrvatska jača svoju flotu helikoptera dodajući još osam američkih UH-60 Black Hawk

U hrvatskoj 94. vazduhoplovnoj bazi Lučko 13. marta 2024. godine je sa SAD potpisano Pismo o prihvatanju (Letter of Offer and Acceptance, LOA)za nabavku 8višenamenskih helikoptera UH-60M Black Hawk.

Ukupna vrednost ugovora je 273.807.829 USD od čega je Vašington obezbedio 139.400.000 USD (praktično, 4 helikoptera su donacija SAD) a Zagreb će u trogodišnjem budžetskom periodu od 2025. do 2027. godine isplatiti preostalih 49% cene. Predviđeni rok isporuke letilica je 2028. godina.

Ranije smo pisali da je čak i Albanija nabavila famozne helikoptere Crni jastreb (Black Hawk), čije slabe tačke znamo i iz filma Ridlija Skota „Pad Crnog jastreba“ iz 2001 godine.

Tada je napomenuto da i Zagreb radi na opremanju svog vazduhoplovstva isitm mašinama. Ovig dana je u Hrvatsku stigao novi kontigent „Crnih jastreba“.

Hrvatska je još 30. oktobra 2019. godine od strane Američke agencije za odbrambenu saradnju (U.S. Defense Cooperation Agency, DSCA) dobila dozvolu za kupovinu dva helikoptera UH-60 Black Hawk sa rezervnim motorima i asortimanom elektronskih sistema.

Tada je procenjeni trošak iznosio oko 115 miliona USD od kojih se 38 miliona dolara odnosilo na helikoptere, a ostatak na prateću opremu i rezervne delove. Obe letilice su 3. februara 2022. transportnim avionom C-17A Globemaster III USAF dopremljena na zagrebački aerodrom „Franjo Tuđman“.

Letilice su na pisti dočekali tadašnji ministar odbrane MarioBanožić (smenjen11. novembra 2023), načelnik Glavnog štaba OS RH admiral Robert Hranj (inače školovan u SAD) i otpravnik poslova ambasade SAD u Hrvatskoj Mark Fleming.

Admiral Hranj je na svečanosti izjavio da Hrvatska već ima obučene posade sa preko 200 sati letenja na ovim mašinama i potrebno tehničko osoblje i da sledi samo formalna primopredaja. Istim transportnim avionimom 3. decembra 2022. doprmeljena su još dva helikoptera UH-60 Black Howk. Ovaj put, Hrvatska je letilice kupila za 85 miliona USD.

Naime, Hrvatska je u februaru 2023. u Vazduhoplovno-tehničkom centru u Velikoj Gorici počela pripremu svojih 14 transportnih vojnih helikoptera Mi-8 MTV-1 i Mi-8 T kao donaciju Ukrajini. Helikopteri su u direktnom naletu iz Lučkog, preko Mađarkse i Slovačke, 9 maja 2023. stigli na granicu Poljske i Ukrajine.

Zanimljivo je da je nalet vršilo 9 helikoptera ali se jedan vratio na zagrebački aerodrom. Preostalih šest helikoptera Mi-8 će do Poljske odnosno Ukrajine biti transportovani kopnenim putem. Ovakva odluka je doneta pošto su preostale letilice u letnom stanju, ali su im resursiili istekli ili su pri kraju. 

Hrvatsko Ministarstvo odbrane je povodom potpisivanja Pisma o prihvatanju saopštilo da ima cilj da do 2028. godine poveća svoju flotu jurišnih helikoptera na 12 jedinica UH-60M Black Hawk koji bi zamenili 14 ruskih Mi-8 doniranih Kijevu. Pri tome, vazduhoplovstvo još uvek raspolaže i se 10 Mi-171Š čiji resursi ističu u periodu 2026-2027.

Inače, hravatsku tranziciju helikoptera pratila je i zamena lovaca MiG-21 sa 12 polovnih lovaca Rafale nabavljenih u Francuskoj. Prvi dvosed Rafale-B preuzet je 02. oktobra 2023 u francuskoj bazi Mont-de-Marsana uskoro je u Hrvatsku stigao i drugi dvosed.

Treći višenamjenski avion 4.5+ generacije francuskog proizvođača Dassault Aviation, u verziji jednoseda (Rafale C), preuzet je 17. novembra 2023. godine.

Do kraja 2023. predviđala se primopredaja još četiri aviona a tokom 2024. i početkom 2025. će biti preuzeta po četiri aviona. U istom tom periodu će se postepeno isporučivati i prateća oprema.

U ovoj modernizaciji hrvatskog vazduhoplovstva uočljiv je trend kao i u svim članicama NATO, ranije opremljenim sovjetskim materijalom. Naime, Ukrajini se u vidu velikodušne savezničke pomoći isporučuju zastarele letilice svih tipova a sopstvene snage se opremaju novijim zapadnim tipovima.

Mora se priznati da posao najviše pogoduje američkoj namenskoj industriji. Treba imati u vidu da Amerikaci paralelno koriste i jurišne AH-64E Apache Guardian i starije UH-60M Black Hawk a da već rade na njihovoj zameni modernijim mašinama. Znači, posao cveta.

UH-60 Black Hawk

Sikorsky UH-60 Black Hawk je postao operativan 1978. godine. Poseduje sistem glavnog i repnog rotora, svaki sa četiri lopatice.

Dizajniran sa idejom da je bezbednost  ključni faktor, odnosno, nakon udara, trup se postepeno gužva u cilju zaštite posade i putnika.

Pokreću ga dva General Electric T700-GE-701C motora. Black Hawk može da dostigne maksimalnu brzinu od 183 km/h. Prima četvoročlanu posadu i 11 vojnika.

UH-60 je dug 19,8 m, visok je 5 m. a prečnik rotora je 16 metara. Maksimala bruto težina je oko 10 tona i ima kuku za teret koja može da nosi do 4 tone. Prostrana kabina se može modifikovati za obavljanje misija medicinske evakuacije, sa kapacitetom od šest nosila.

Dizajniran je za niz aktivnosti, od mirovnih akcija i borbenog napada do pomoći u slučaju katastrofa i medicinske evakuacije. Pokreće ga najnovija avionika i elektronske tehnologije, kao što je GPS.

Ima domet od približno 2200 km kada je opremljen pomoćnim rezervoarima za gorivo a operativni radijus je do 590 km. Opcije naoružanja se kreću od mitraljeza kalibra 7,62 mm i raketa od 2,75 inča, do projektila AGM-114 Hellfire.