Ulazak Švedske u NATO nije prošao glatko: avioni MiG-31K, sa hipersoničnim raketama Kinžal, u letu iznad Baltičkog mora

Ruska komanda dalekometne avijacije poslala je bombardere i lovačke avione velikog dometa iznad Baltičkog mora.

Dan nakon podizanja švedske zastave u sedištu NATO-a u Briselu, Ruska Federacija odlučuje da odgovori u svom karakterističnom stilu, pokazujući najsavremenije udarne sposobnosti koje joj stoje na raspolaganju: rakete Kindžal.

Kako prenosi agencija TASS , rusko vazduhoplovstvo poslalo je bombarder Tu-22M3, dok su MiG-31K bili naoružani hipersoničnim balističkim projektilima Kindžal. Avion su pratili lovci Suhoj Su-30SM i Su-35S.

Demonstracija sile je uključivala i dopunjavanje goriva u vazduhu.

Finska digla lovce F-18 zbog ruskog Tu-22M3

Iznad Baltičkog mora ruske dalekometne bombardere Tu-22M3 pratili su lovci-bombarderi F-18 finskog vazduhoplovstva, o čemu svedoči snimak koji je objavilo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.

Tokom ove pratnje, finska letelica se kretala paralelno sa ruskim borbenim vozilima, dok je jedan od lovaca F-18, naoružan raketama vazduh-vazduh AIM-9, bio relativno blizu ruskih bombardera, a drugi lovac je pratio u udaljenost.

Pored finskih F-18, vazdušnu pratnju Tu-22M3 vršili su i ruski lovci Su-35S. Napominje se da su ruski bombarderi dugog dometa bili naoružani protivbrodskim krstarećim raketama H-32, što ukazuje na važnost njihovih misija u cilju bezbednosti i zaštite ruskih interesa.

Ministarstvo odbrane Rusije ističe da se svi letovi vojno-kosmičkih snaga zemlje izvode u punom skladu sa međunarodnim pravilima za korišćenje vazdušnog prostora iznad neutralnih voda, bez ukrštanja vazdušnih puteva i stvaranja opasnih situacija za letelice drugih država.

Gotland – kopneni nosač aviona

Pristupanje Finske i Švedske može se reći da komplikuje planove Moskve iako su obe zemlje defakto bile izuzetno bliske sa NATO odavno već.

Međutim, Švedska je sada “spremna da preispita” plan odbrane za svoju najranjiviju oblast u Baltičkom moru – ostrvo Gotland, tim pre što se švedsko ostrvo nalazi samo oko 300 kilometara od ruske eksklave Kalinjingrad.

Zbog svog centralnog položaja u Baltičkom moru, ostrvo ima odlučujuću stratešku ulogu ne samo Švedske, već i Estonije, Letonije, Litvanije, Finske i Poljske.

Švedska je demilitarizovala ostrvo 2005. godine nakon završetka Hladnog rata. Međutim, nakon aneksije Krima od strane Rusije, ponovo naoružavaju ostrvo.

Na ostrvu se pojavio novi puk koji je 2018. godine brojao oko četiri stotine stalno raspoređenih vojnika, mehanizovani bataljon sa oklopnim vozilima CV90 i tenkovima Leopard 2, kao i jedinica sa amfibijskim vozilima.

Švedske oružane snage su 2023. godine u saradnji sa NATO organizovale najveću vojnu vežbu na ostrvu u poslednje dve decenije.

Gotland je strateški položaj u Baltičkom moru i često se naziva „nepotopivim nosačem aviona“ u Baltičkom moru.

„Gotland, kao deo odbrane alijanse, znatno menja situaciju. Strateška kontrola nad Baltičkim morem je u rukama NATO-a. I Rusi to vrlo dobro znaju“, prokomentarisao je situaciju letonski ministar spoljnih poslova Arturs Krišjanis Karinš, prenosi Fajnenšel tajms.