Proukrajinski partizani tokom pokušaja proboja u Rusiju, naoružani poljskim tenkovima PT-91 Twardy

Plaćenici iz redova Rusa, koji se bore u sastavu Oružanih snaga Ukrajine protiv svojih sunarodnika, pokušali su juče ujutru da prodru na teritoriju Kurske i Belgorodske oblasti.

Pretpostavlja se da su partizani koji su pokušali da naruše rusku granicu bile naoružane poljskim tenkovima PT-91 Twardy, piše poljsko izdanje Defense 24.

U napadu su učestvovali militanti iz “Legije slobode Rusije” i “Ruskog dobrovoljačkog korpusa” (RDK), kao i takozvane “Sibirske legije”, o kojima se ranije nigde nije izveštavalo.

Poljski mediji tvrde da su ove grupe vozilima uspeli da pređu rusku granicu, a u njihovom naoružanju viđen je najmanje jedan tenk poljske proizvodnje PT-91 Twardy.

Takva borbena vozila stavljena su na raspolaganje 22. mehanizovanoj brigadi Oružanih snaga Ukrajine, koja deluje na zaporoškom pravcu. Tenkovi su opremljeni dodatnom dinamičkom zaštitom „Kontakt-1“ i „Nož“ za zaštitu od kumulativne municije.

Pošto se ispostavilo da se tenk nalazi mnogo severnije od Zaporoške oblasti, autor dolazi do zaključka da je ili deo opreme prebačen u drugu jedinicu, ili je došlo do druge isporuke iz Poljske, o čemu niko zvanično nije prijavio.

PT-91 Twardy je poljska unapređena verzija čuvenog tenka T-72 iz sovjetske ere. Od početka ruske operacije u punom obimu, Poljska je Ukrajini obezbedila 250 tenkova T-72.

Poljska je nakon toga poslala dodatnih 60 glavnih borbenih tenkova PT-91 Twardy Ukrajini izjavio je poljski premijer Mateuš Moravjecki 24. februara 2023. godine tokom posete Kijevu.

Veruje se da je Poljska imala oko 230 komada PT-91. U pitanju je dalji razvoj fabrike Zaklady Mechaniczne Bumar-Labedy SA tenka T-72M1 ruske proizvodnje koji se godinama proizvodi po licenci u Poljskoj.

Da bi proizveo PT-91, Bumar-Labedy počinje sa T-72M1 od 45 tona — degradiranom izvoznom varijantom sovjetskog T-72A iz 1983. godine — i zamenjuje motor, menjač, kontrolu vatre, optiku i autopunjač a dodaje cigle reaktivnog oklopa Erawa poljske proizvodnje.

Rezultat je tenk koji još uvek liči na T-72. Ista silueta. Isti glavni top 2A46 kalibra 125 milimetara. Ista posada od tri osobe. Ima dizel motor S-12U od 850 konjskih snaga umesto starog modela od 780 konjskih snaga – što ga čini nekoliko kilometra na sat bržim. Uredno postavljen reaktivni oklop nudi bolju zaštitu od visokoeksplozivnih metaka.

Međutim, nove kontrole vatre su najvažnija karakteristika PT-91. Stabilizator na T-72M1 je grub i zahteva čestu rekalibraciju, ograničavajući preciznost tenka tokom pucanja u pokretu. Twardy dodaje novu, robusniju, dvoosnu stabilizaciju. T-72M1 ima dnevni nišan TPD-K1 i infracrveni noćni nišan TPN-1-49-23. Znamenitosti su osrednje čak i po standardima 1980-ih.

Noćni nišan je posebno problematičan, jer je aktivan infracrveni nišan. Odnosno, potrebno je da posada osvetli metu infracrvenim reflektorom. Na modernom bojnom polju, reflektor je izuzetno opasan jer odaje poziciju T-72.

Osnovna nadogradnja PT-91 dodaje novi sistem za kontrolu vatre SKO-1M Drava-1T koji zamenjuje aktivni infracrveni nišan pasivnim modelom – nije potreban reflektor – i otprilike udvostručuje opseg identifikacije. Kasniji PT-91M i PT-91MA1 imaju još bolji Savan sistem za upravljanje vatrom.

Za razliku od tenkova zapadne proizvodnje koje je Kijev dobio, nabavka sasvim solidnih poljskih PT-91 u velikim količinama za koje im malte ne i ne treba dodatna obuka je daleko racionalnija.

Samo u 2023. godini Oružane snage Ukrajine dobili su preko 800 tenkova. Ogromna većina će činiti tenkove sovjetskog stila, uključujući i ovaj, međutim, isporuke uključuju i oko 270 tenkova zapadnog dizajna.

Proukrajinski militanti ponovo poraženi na prilazima ruskoj granici

Na prilazima ruskim granicama u Sumskoj oblasti ponovo je došlo do sukoba između ruskih snaga i grupa koje su obučavali zapadni i ukrajisnki instruktori.

Nakon što su prethodnog dana prema tvrdnjama Rusa izgubili više od 230 militanata, ostaci grupa su se povukli u Sumi, gde su ih udarile Oružane snage Rusije.

Prema izveštajima, jedinice koje su izvršavale zadatke Glavne obaveštajne uprave Ukrajine (odeljenje Kirila Budanova) ponovo su poslate u borbu, ali su njihove snage već smanjene zbog prethodnih gubitaka.

Uprkos naporima ukrajinskog režima i pokušajima da se ove grupe predstave kao „ruski dobrovoljci“, ruski graničari, Rosgvardija i ostale oružane snage tvrde da su ih uspešno odbili.

U kontekstu predstojećih predsedničkih izbora u Rusiji, ukrajinske vlasti intenziviraju informativnu kampanju objavljivanjem onlajn video snimaka sa pretnjama Rusima. Ovakve akcije se vide kao pokušaj pritiska na Rusiju u svetlu sopstvenih vojnih neuspeha.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, svestan nagomilanih problema sa legitimnošću svog mandata, nastoji da dobije dodatnu podršku Zapada pribegavajući gerilskim metodama pritiska..