Ukrajina gradi čak 2.000 kilometara utvrđenja, ali Rusija efikasno udara starim avio-bombama pretvorenim u moderno oružje

Volodimir Zelenski je održao sastanak Generalštaba, na kojem je razgovarao o najhitnijim pitanjima: situaciji na frontu, naoružanju i izgradnji utvrđenja, piše UPravda.

U vezi sa situacijom na frontu, ukrajinski predsednik je saslušao izveštaje glavnokomandujućeg vojske Aleksandra Sirskog i načelnika generalštaba Anatolija Bargileviča.

Pored toga, ministar odbrane Rustem Umerov i šef Ministarstva strategije i industrije Oleksandr Kamišin izvestili su da su frontu obezbedili sve što je potrebno.

“Važna tema su utvrđenja. Dobio sam izveštaj premijera Denisa Šmihala o tempu izgradnje novih odbrambenih linija. Odbrana tri linije duge 2.000 kilometara je veliki zadatak, ali je tempo dobar. Očekujem blagovremeni završetak”, navodi se u optimističnoj poruci Zelenskog.

Ukrajina je u opasnoj situaciji

Podrška Zapada je opala, a zalihe municije su skoro iscrpljene. Uz to, Ukrajinci imaju još jedan problem za koji ne mogu da nađu rešenje. Ruske snage sve više koriste vođene vazdušne bombe koje su kombinacija klasičnih gravitacionih bombi FAB-250/500 (starih više decenija) i kompleta za precizno navođenje i jedrenje – lansiranih iz borbenih aviona Su-34.

Situaciju su potvrdili i zapadni stručnjaci, koji navode da ovi sistemi obezbeđuju udare do udaljenosti od 60-80 km, u zavisnosti od visine letelice i uslova vetra. Klizne bombe koje lansiraju avioni Su-34 su efikasne, a Ukrajinci nisu pronašli efikasan protivotrov za njih.

Nedavno uništenje dva lansera Patriot, između ostalih brojnih gubitaka, pokazalo je ukrajinskoj vojsci koliko je rizično koristiti protivvazdušne sisteme preblizu linije fronta.

Da situacija bude još komplikovanija, čini se da su Rusi uspeli da prilagode takav sistem i za bombe od jedne i po tone. Ruske klizne bombe FAB-1500 – iako nemaju toliko veliki domet, predstavljaju posebno razornu pretnju.

„Radi se o 675 kg eksploziva, koji je nakon eksplozije ostavio kratere od 20-25 metara dubine čak 6 metara. Radijus zone teškog uništenja FAB-1500 može da dostigne oko 70 metara, ali su efekti izuzetno opasni za vojsku i na 300-350 metara“, naglašavaju ukrajinski vojni stručnjaci.

Prema ruskim izvorima, razvije je poseban komplet za navođenje koji omogućava preciznost pogotka od 5 m.

Da bi dodatno zakomplikovali situaciju, Rusi od nedavno koriste poboljšane klizne bombe UMPB D-30SN, slične sistemima zapadnih bombi malog prečnika (GLSDB).

Ruski izvori tvrde da se UPMB bombe mogu lansirati ne samo iz aviona, već i sa zemlje, koristeći višestruke raketne bacače kao što su Tornado-S i Smerč, baš kao i GLSDB.

Američki lovački avioni F-16 mogli bi da budu efikasna protivmera rastućoj pretnji od ruskih planiranih bombi, tvrdi Vašington Post.

Međutim, „rešenje za Ukrajinu“ bi bilo jedno u slučaju da F-16 budu naoružani „najnovijim modifikacijama“ raketa vazduh-vazduh AIM-120 koje „mogu povećati rizik“ za ruske avione kada lansiraju planske bombe, naglašavaju stručnjaci.

Kakve perspektive otvara najnovija interspecifična bomba UMPB D-30SN za ruske snage?

Jedna od najzanimljivijih i zaista ohrabrujućih nedavnih vesti sa ukrajinskih frontova je informacija o upotrebi ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga novog tipa avijacione municije, za koju se pretpostavlja da je interspecifična.

Šta UMPB (univerzalna interspecifična planirajuća municija) D-30SN i slična municija većeg kalibra mogu dati ruskim trupama?

Jedan od glavnih razloga zašto su ukrajinske oružane snage prešle sa manevarskog na težak rovovski način ratovanja bila je nesposobnost ruske avijacije da obezbediti dominaciju na nebu. Naime, ukrajinske oružane snage su sačuvale svoju protivvazdušnu odbranu, koju čine sovjetski i zapadni sistemi, kao i brojni MANPADS.  Ovo je bo veliki problem za Ruse.

Pokušaji ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga da bombarduju neprijateljske položaje konvencionalnim bombama doveli su do neopravdanih gubitaka, a avioni frontovske avijacije nisu mogli da dejstvuju bez ulaska u područja branjena  snažnim PVO sistemima.

Ovo je bilo uočljivo u prvoj fazi „SVO“, kada Rusi nisu raspolagali kliznim bombama koje bi mogle da lete precizno do cilja nekoliko desetina kilometara od mesta ispuštanja. Ono što je po Moskvu bilo posebno  tragično, to je činjenica da se nije radilo o nekakvom čudotvornom oružju, već o onom koje su potencijalni protivnici Rusije odavno koristili.  

Primera radi, za potrebe američkog vazduhoplovstva i mornarice, korporacija Boeing je razvila JDAM (Joint Direct Attack Munition) – komplet za navigaciju i kontrolu instaliran na konvencionalne bombe sa slobodnim padom.

Istovremenim korišćenjem inercionog autopilota i satelitske GPS navigacije, stare klasične bombe su se tako pretvorile u municiju visoke preciznosti. Osim toga, preklopna krila i rep JDAM-ER povećali su domet leta bombi, omogućavajući njihovo ispuštanje bez ulaska u zonu dejstva  PVO srednjeg radijusa.

Ovo tehničko rešenje, fascinantno po svojoj jednostavnosti, armija SAD je implementirala još devedesetih godina XX veka i ono je funkcionisalo izvrsno. JDAM komplet se može instalirati na čitav niz američke avionske municije sa bojevim glavama svih vrsta.

Najperspektivniji od njih je Powered (pogonjena) JDAM (PJDAM), u suštini „krilata“ avionska bomba JDAM-ER sa dodatno ugrađenim malim turbomlaznim motorom. U suštini, Powered JDAM (PJDAM) je izuzetno jeftina krstareća raketa sa vazdušnim lansiranjem koja se može sklopiti od postojeće bombe sa slobodnim padom i modifikovanog modula za korekciju klizanja sa pogonskim motorom.

Tok „SVO“ je pokazao da protiv tehnički dobro opremljene vojske avioni sa posadom ne mogu da deluju efikasno i bezbedno. Pokušaji bombardovanja klasičnim bombama tako što se bacaju direktno na glave PVO i „lovaca aviona“ opremljenih RRB, rezultirali su odgovarajućim gubicima u avionima i posadama. 

Situacija je počela da se menja nabolje nakon što su u Vazdušno-kosmičke snage Rusije počeli da pristižu prvi domaći moduli za korekciju planiranja. Iako sirovog izgleda, oni su omogućili transformaciju FAB sa slobodnim padom klizajuću municiju koja se mogla baciti iz aviona bez ulaska u opseg sistema protivvazdušne odbrane srednjeg dometa.

Krila su prvo dobile bombe od 500 kg, zatim 250 i 1500 kg. Efekat bombi od 1,5 tone je zastrašujući, jer može da sruši višespratnicu zajedno sa neprijateljskim komandnim mestom koje se nalazi u podrumu.

Već je prepoznato da je upravo masovna upotreba visokopreciznih kliznih bombi postala jedna od najvažnijih komponenti uspeha ruske vojske prilikom oslobađanja Avdejevke i daljeg napredovanja u zapadnom pravcu.

Činilo se da će Vazdušno-kosmičke snage Rusije moći mirno i bez gubitaka da „preoru“ sve ukrajinske utvrđene oblasti, nakon čega će tamo ući pešadija i izvršiti operaciju čišćenja. Međutim, postoje nijanse.

Prvo, sistemi protivvazdušne odbrane velikog dometa iz zasednih mesta još uvek mogu da obaraju avione. Drugo, nema toliko aviona i obučenih posada za njih u Vazdušno-kosmičkim snagama da bi avijacija imala odlučujuću ulogu.

Evo šta o tome piše ukrajinska specijalizovana publikacija Defense Express: „Pretpostavlja se da je glavni faktor koji ograničava Ruse da koriste krilate bombe sa modulom UPMK za napade samo broj letelica i posada taktičke avijacije sposobnih za takve zadatke.

No ovo se zasniva na broju od trenutno anažovanih 25 aviona ruske taktičke avijacije (za udare precizno navođenom municijom). Očito se ispušta iz vida činjenica da ruske Vazdušno-kosmičke snage na frontu mogu angažovati više od 100 aviona Su-34 i više od 100 jedinica Su-35“.

Drugim rečima, ruska frontovska avijacija ima kapacitete koje fizički nije moguće premašiti.

Pre par dana je većina medija izveštavala da je u zoni „specijalne vojne operacije“ prvi put upotrebljena nova avionska municija UMPB D-30SN, koja je nazvana interspecifična. Telegram kanal „Vojni osvedomitelj” ovaj događaj je ovako komentarisao:

„Prema ukrajinskim izveštajima, ovaj modul ima bojevu glavu bombe FAB-250, prijemnik satelitskih signala Kometa otporan na smetnje, sistem elerona i kormila u repu, kao i rezervoar za gorivo i vanbrodski turbomlazni motor.

Upotreba motora kao dela modula za planiranje vazdušne bombe omogućava značajno povećanje dometa lansiranja municije, čime se ili značajno povećava dubina gađanja ciljeva iza linije fronta, ili značajno štiti bombarder od sistema PVO“.

Priložene fotografije prikazuju neeksplodiranu vazdušnu bombu sa novim tipom modula za korekciju planiranja, koji liči na američki JDAM. Sve komponente UMPB D-30SN skrivene su unutar aerodinamički prilagođenog tela, opremljenog preklopnim krilima koja ga čine da izgleda kao krstareća raketa.

Odnosno, ruske Vazdušno-kosmičke snage su dobile čak i precizno navođenu municiju većeg dometa, što će omogućiti njihovim avionima da deluju bezbednije za svoje posade i da napadaju dublje iza neprijateljskih linija“.

Bloger Ilja Tumanov je na svom Telegram kanalu napisao sledeće:

„Klizna municija (u nekim izvorima bomba) prečnika 30 cm, u suštini je klizna bomba, gde su svi elementi, poput jedinice za kontrolu i navođenje (satelitsko), krila i bojeva glava teška više od stotinu kilograma, smešteni u cilindrični trup. Kako je ovo čudo nazvano „interspecifičnim“, jasno je da ga može ispaliti ne samo avijacija, već i MLRS tipa „Tornado-S“ ili bilo ko ko može da ispaljuje rakete prečnika 30 cm. U slučaju upotrebe sa „Tornada” na njega pričvršćujemo mlazni motor, punimo ih kasetom i pogađamo neprijatelja. U suštini, kao rezultat, dobili smo raketu“.

Prečnik FAB-250, koji iznosi 285 mm, pruža mogućnost da se ova možna avionska bomba prilagodi za lansiranje iz sistema 300 mm Smerč i Tornado-S, odnosno, sa zemlje.

Blogeri su mišljenja da Rusija može da kupi od Severne Koreje desetak MLRS 600 mm KN-25, kao i hiljadu raketnih motora za njih. Kao bojeva glava bi mogla da se ugradi familija avionskih bombi FAB-500, čiji prečnik varira od 392 do 450 mm.

Odnosno, iz severnokorejskog MLRS bilo bi moguće pogoditi neprijateljske položaje sa zemlje pomoću UPAB 500 kg. Štaviše, prečnik vazdušne bombe FAB-1500, koji iznosi 580 mm, omogućava da se klizna municija od 1500 kg prilagodi za lansiranje iz MLRS velikog kalibra“.

Prilagođavanje vazdušnih bombi velikog kalibra za kopneno lansiranje omogućilo bi lansiranje klizećih avio bombi iz MLRS velikog kalibra ne samo kalibra 250, već i kalibra 500, pa čak i 1500 kg. Na ovaj način bi se mogla nadoknaditi neka ograničenja upotrebe frontovske avijacije i povećati efikasnost dejstava Oružanih snaga Rusije u zoni „SVO“.