Rusija uvodi novi hipersonični sistem za odbranu od raketa kojim povećava efikasnost sistema S-400

Rusija je završila proizvodnju autonomnog sistema za identifikaciju ciljeva Jenisej i radarskog sistema Valdaj usred sve veće pretnje koju predstavljaju ukrajinske bespilotne letelice i rakete dugog dometa.

Tokom posete ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua koncernu VKO “Almaz-Antej”, 6. marta 2024,  generalni direktor Jan Novikov ga je izvestio da je u 2023. godine ostvaren zadatak proizvodnje radarskih sistema za otkrivanje i suzbijanje bespilotnih letelica „Valdaj“ kao i autonomnih sistema za označavanje ciljeva „Jenisej“, koji će obezbediti rad protivvazdušnih raketnih sistema S-400.

Generalni direktor PJSC NPO „Almaz“ Genadij Benderski izvestio je Šojgua da je ovo preduzeće stvorilo nova sredstva za borbu protiv bespilotnih letelica, koja su trenutno na fabričkom testiranju. 

Informacije o ova dva sistema su poverljive i malo se zna o njima. O razvoju nove radarske stanice prvi put se saznalo u aprilu 2018. godine iz izveštaja sa poligona Ašuluk. U materijalu je po prvi put prikazana nova stanica, a saopšteno je da je nazvana „Jenisej“.

 Prema tada dostupnim informacijama, „Jenisej“ je radiolokaciona sektorna stanica otporna na ometanje. Otpornost na smetnje se postiže zahvaljujući udaljenim stubovima koji blokiraju uticaj smetnji na rad.

Stanica može da prati bilo koje vazdušne mete, uključujući i hipersonične. Postavljanje stanice u stanje pripravnosti traje 5 minuta. Maksimalni domet otkrivanja vazdušnih ciljeva je 600 km, a visina 100 km. Planirano je da “Jenisej” bude deo najnovijeg protivvazdušnog raketnog sistema S-500 “Prometej”.

No izveštaji u ruskim lokalnim medijima koji se pozivaju na obaveštajne podatke otvorenog tipa, tvrde da je Jenisej može da poveća i operativne sposobnosti S-400. Prema nekim izveštajima, multifunkcionalni radar Jenisej sa dometom do 600 km i visinom do 100 km, može da identifikuje i prati aerodinamičke i balističke ciljeve.

Komandno mesto prima podatke o meti koji se zatim prenose drugim komponentama koje rade u tandemu na praćenju i eliminaciji cilja. Poboljšano otkrivanje mete onogućava Jenseijev dvopojasni fazni lokator, koji istovremeno uklanja signale ometanja.

Za elektronsko prisluškivanje i praćenje iz vazduha, Jenisej ima pasivni režim rada. U poslednjem slučaju, može da prenosi podatke o ciljanju kako bi aktivirao multifunkcionalne radare sistema S-400 / S-500.

Nakon lansiranja, Jenisej je navodno sposoban da prati PVO rakete i precizno utvrdi da li je cilj pogođen. Postoje neproverene tvrdnje da stanica može da identifikuje i hipersonične projektile. Sistem je navodno uveden u upotrebu 2021. godine.

„Pored mogućnosti nadzora u radijusu od 360⁰, radar, navodno, ima mogućnost sektorskog osmatranja i otkrivanja malih hipersoničnih ciljeva“.

Prema ruskim izvorima, radarski sistem Valdaj je razvijen da identifikuje i prati ciljeve sa neverovatno malim radarskim presekom. Valdaj može razlikovati veoma male bespilotne letelice od drugih vazdušnih objekata, što je neophodno za njihovo precizno suzbijanje i neutralisanje.

Sistem Valdaj je montiran u kontejneru na karoseriji troosovinskog samohodnog vozila. Strukturne komponente kompleksa uključuju radarski modul, optoelektronski modul, upravljački modul sa daljinskom kontrolnom pločom, modul za pronalaženje pravca izvora radio signala i modul za protivmere.

Sistem poseduje i komunikacione mogućnosti a ima samostalno napajanje. Optoelektronska detekcija, radio smer i radar su kombinovani u sistemu montiranom na vozilu. Sastoji se od trodimenzionalnog radara X-opsega koji može skenirati 360⁰ po azimutu i ​​0 do 30^o po elevaciji. Minimalni domet detekcije je od 300 m.

Radar radi u tandemu sa modulom za određivanje pravca radio signala za lociranje bespilotnih letelica i njihovih operatera, kao i za identifikaciju kontrolnih i komunikacionih kanala drona. Uređaj vodi termovizijsku kameru ka meti koju pronalazi pomoću radiogoniometra  (RDF) ili radara. Optoelektronski modul vrši praćenje cilja i procenu efikasnosti protivmera.

Modul ometača u sistemu protiv-dronova može blokirati navigacijske i kontrolne signale. Moguće je da tehnologija takođe ima mogućnost onemogućavanja bespilotnih letelica u obliku projektila ili mreže.

Kao i Jenisej, Valdaj je u opremu navodno uveden 17 maja 2021. godine. Hvaleći nove sisteme Šojgu je izjavio: „Vidimo da neprijatelj poseduje FPV dronove, bespilotne letelice većeg dometa i veće snage, rakete HIMARS, kao i oružje sovjetskog dizajna.

Naravno, moramo odlučiti kako da im se suprotstavimo.“ Ovo saopštenje dolazi u trenutku kada je Ukrajina intenzivirala svoje napade dronovima na ruske objekte, daleko iza linije fronta, zbog čega je imperativ za Rusiju da poveća svoju protivvazdušnu odbranu.

Još 10.000 dronova za Ukrajinu

Tokom nedavne posete Ukrajini, državni sekretar za odbranu Velike Britanije, Grant Shapps, najavio je da će London Ukrajini isporučiti 10.000 dronova.

Prema Šapsu, Britanija će donirati dronove u okviru novog paketa vojne pomoći od 325 miliona funti. Većina dronova su tipa FPV, koji se uglavnom koriste za izviđanje. No, u paketu će biti i 1000 „dronova za napad u jednom pravcu“ (samoubica).

U ukrajinskom sukobu, bespilotne letelice su postale nezamenljivo oruđe i za napad i za misije nadgledanja, nadoknađujući Ukrajini relativni nedostatak kopnenih snaga. Volodimir Zelenski je u februaru najavio stvaranje „Snaga bespilotnih sistema“, nove divizije ukrajinskih oružanih snaga koja će objediniti operacije bespilotnih letelica pod jednu komandu.

Dronovi većeg dometa trenutno se koriste za gađanje ključnih ciljeva duboko u Rusiji, kao što su infrastruktura vezana za energetski sektor i vojni proizvodni pogoni. Denis Šmihal, premijer Ukrajine, izjavio je da je početkom 2024. godine u njegovoj zemlji više od 200 preduzeća proizvodilo dronove. Ukrajinski zvaničnici postavili su cilj da proizvedu milion ili više dronova u zemlji do 2024. godine, jer industrijski kapacitet zemlje nastavlja da raste.

Međunarodni saveznici Ukrajine takođe koncentrišu svoje napore da pomognu naciji da bude korak ispred Rusije u ratu dronova. Međunarodna koalicija radi na tome da pošalje oko milion dronova u Ukrajinu do 2025. godine.

Uz proširenje ukrajinskog arsenala bespilotnih letelica, Rusija treba da proširi svoje sposobnosti protivvazdušne odbrane integracijom sistema poput Jeniseja i Valdaja koji će povećati sposobnost S-400.