Sjedinjene Države su počele “rigorozne pripreme” krajem 2022. za mogući nuklearni napad Rusije na Ukrajinu, što bi da se dogodio, bio prvi nuklearni napad u ratu otkako su SAD bacile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki pre skoro osamdeset godina, navodi CNN, pozivajući se na visoke zvaničnike Bajdenove administracije.

Zvaničnici su rekli da je Bajdenova administracija navodno posebno zabrinuta da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko ili nuklearno oružje na bojnom polju.

Si-En-En je izvestio da je Bajdenovu administraciju na ovu procenu podstakao ne jedan pokazatelj, već sklop više događaja, analiza i „veoma osetljivih novih informacija”.

Drugi visoki zvaničnik administracije rekao je novinarima da strah Vašingtona „nije bio samo hipotetički, već je zasnovan na nekim informacijama koje smo prikupili“. Naravno, kao što ste do sada verovatno navikli pogotovo kada je reč o propagandi, zvaničnici tj. izvori su anonimni.

Zvaničnici u Vašingtonu želeli su da imaju plan da budu „u najboljoj mogućoj poziciji“ ako Rusija upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine. Tokom ovog perioda, od kasnog leta do jeseni 2022. godine, Savet za nacionalnu bezbednost SAD sazvao je niz sastanaka kako bi razvio planove za vanredne situacije u slučaju da Rusija upotrebi nuklearno oružje ili ako postoje jasne indikacije da će to učiniti.

Jedan od argumenata u korist upotrebe nuklearnog oružja od strane ruskog predsednika Vladimira Putina bio je gubitak grada Hersona, za koji su Rusi tvrdili da je njihova teritorija i koji bi, prema njihovoj doktrini, mogao da opravda upotrebu nuklearnog oružja.

Podsetimo, ruske trupe povukle su se iz Hersona usled rizika od mogućeg rušenja brane od strane ukrajinske vojske, te kako ne bi tako ostali kopneno odsečeni. Rušenje brane Dnjepar se na kraju i dogodilo.

U to vreme, kako piše CNN, ruska propaganda je širila i “novu lažnu priču” o “ukrajinskoj prljavoj bombi“, za koju su američki zvaničnici rekli da bi mogla da bude povod za potencijalni ruski nuklearni napad.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu uputio je niz telefonskih poziva zvaničnicima odbrane u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Turskoj u oktobru 2022. godine, obavestivši ih da je Kremlj zabrinut zbog mogućih provokacija iz Kijeva koje uključuju „upotrebu prljave bombe“.

SAD su navodno odbacile ove tvrdnje ruskih zvaničnika, ali su zato dovele u pitanje motivaciju iza njih.

Si-En-En je, međutim, istakao da „SAD nijednog trenutka nisu otkrile informacije koje ukazuju da Rusija preduzima korake da mobiliše svoje nuklearne snage za izvođenje takvog napada”.

„Očigledno, dali smo veliki prioritet praćenju i imali smo bar neku mogućnost da pratimo takva kretanja ruskih nuklearnih snaga. I ni u jednom trenutku nismo videli nikakve naznake o vrstama mera koje bismo očekivali da preduzmu da su krenuli putem upotrebe nuklearnog oružja“, rekli su neimenovani zvaničnici CNN-u.

Međutim, američki zvaničnici i dalje imaju osećaj neizvesnosti oko toga da li Rusija pomera taktičko nuklearno oružje bliže linijama fronta.

Napomenimo samo da za razliku od strateškog nuklearnog oružja, sposobnog da uništi čitave gradove i šire, taktičko nuklearno oružje ili nuklearno oružje na „bojnom polju“ je dovoljno malo da se prikriveno nosi i koristi iz konvencionalnih sistema, a koji su već raspoređeni na bojnom polju u Ukrajini. Isto tako, napomenimo samo da je i lovac F-16 potencionalni nosioc nuklearne bombe B61.

Koliko je nuklearno oružje razorno?

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.

Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.

Američka bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.

Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara.

Šta znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?

Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada. 

Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine.

Ruska politika takođe priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navodi četiri slučaja njegove upotrebe:

• lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njene saveznike,
• upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Ruske Federacije ili njenih saveznika,
• napad na kritične vladine ili vojne objekte Ruske Federacije koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje,
• kao i agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države. 

Koliko nuklearnog oružja ima Rusija?

Nuklearno oružje postoji skoro 80 ​​godina i uglavnom je tretirano kao ”sredstvo odvraćanja” koje je garantovalo ravnotežu sila i garanciju nacionalne bezbednosti.

Stvaran broj nuklearnog oružja se uglavnom zasniva samo na procenama, ali, prema Federaciji američkih naučnika, Rusija ima 5977 nuklearnih bojevih glava, gde je uračunato i oko 1500 koje su ”penzionisane” i predviđene za deaktivizaciju i uništenje odnosno odlaganje.

Ono upotrebljivo (aktivno), znači oko 4500, uglavnom se se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, kojim se mogu gađati ciljevi na velikim udaljenostima. Ovo oružje se obično tretira kao potencijalno opasno za opšti nuklearni rat.

Ostale rakete se smatraju manje destruktivnim nuklearnim oružjem, namenjneim za upotrebu na kraćim distancama na kopnu i na okeanima. 

Ove procene ne znače da Rusija zaista ima vise hiljada nuklearnih projektila dugog dometa spremnih za upotrebu. Stručnjaci procenjuju da je oko 1500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno“ u kopnenim bazama, na bombardera ili na podmornicama.

Nije na odmet ponoviti još jednom, Sjedinjene američke države, upravo zemlja odakle dolazi ovaj članak, ostaju jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je zaista upotrebila nuklearno oružje.