Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu rekao je u intervjuu datom francuskoj televiziji BFMTV 8. marta da se mogućnost slanja trupa u Ukrajinu „ne razmatra“.
Komentari su usledili nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron manje do jednog dana pre toga rekao da se slanje zapadnih trupa u Ukrajinu ne može “isključiti” u budućnosti. SAD i mnoge druge zemlje članice NATO ogradile su se odmah od Makronove izjave.
Lekornu je naveo da, iako trenutno nema diskusije o raspoređivanju trupa, postoji mogućnost da Francuska pošalje trupe u Ukrajinu ali u cilju obuke ukrajinskih trupa ili učešće u misijama razminiranja.
Francuski proizvođači oružja planiraju da uspostave partnerstvo sa ukrajinskim kompanijama i proizvode vojnu opremu, uključujući municiju, na teritoriji Ukrajine, dodao je Lekornu.
„Nismo više u istoj situaciji kao pre dve godine“, rekao je on i istakao da „ne želimo da pokažemo svoju slabost prema Moskvi“.
Da li će Francuska poslati vojsku u Ukrajinu?
Izjave francuskog ministra odbrane usledile su nedugo nakon što je predsednik Komunističke partije Francuske Fabijen Rusel u četvrtak rekao, a citira izdanje L’Independant, da francuski predsednik Emanuel Makron vidi moguću intervenciju NATO trupa u Ukrajini u scenario gde Rusi napreduju ka Odesi ili Kijevu.
Džordan Bardela, predstavnik krajnje desničarske stranke Rasemblement National (Nacionalni skup), rekao je da „nema ograničenja i crvenih linija”.
Manuel Bompard, koordinator stranke La France Insoumise, rekao je da je “došao na sastanak zabrinut, a otišao još zabrinutiji”.
Komunista Rusel je naveo da je Makron parlamentarcima pokazao karte sa mogućim pravcima udara ruskih trupa u Ukrajini. Makron je pomenuo scenario koji bi mogao da izazove intervenciju: napredovanje fronta ka Odesi ili prema Kijevu“, rekao je političar.
Na sastanku podrške Ukrajini, koji je sazvao francuski predsednik Makron 26. februara, evropski lideri su razgovarali o mogućnosti slanja kopnenih trupa NATO-a u Ukrajinu.
Češki predsednik Petr Pavel je takođe nedavno rekao da se zalaže za pronalaženje novih načina za podršku Ukrajini, uključujući potencijalno slanje trupa za „neborbeni angažman“.
Češki lider je potom naglasio da nije govorio o slanju borbenih jedinica. Prema Pavelovim rečima, saveznici Kijeva mogu poslati “misiju obuke u Ukrajinu”.
„Ukrajina je, uprkos napadu, i dalje suverena zemlja“, rekao je on i dodao da takva misija obuke ne bi prekršila nikakve međunarodne norme. “Od nas zavisi kakav ćemo oblik pomoći izabrati“, rekao je Pavel.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, kao i lideri Nemačke, Velike Britanije, Švedske, Poljske i drugih evropskih država članica NATO-a isključili su mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu.
Premijer Poljske: Prisustvo NATO snaga u Ukrajini nije nezamislivo
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski nije isključio moguće prisustvo NATO trupa u Ukrajini.
Komentari ovog ministra usledili su nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron nedavno rekao da se slanje zapadnih trupa u Ukrajinu ne može “isključiti” u budućnosti. Podsetimo, kao što smo već napomenuli, SAD i drugi evropski saveznici ogradili su se od Makronove izjave.
„Prisustvo NATO snaga u Ukrajini nije nezamislivo“, rekao je Sikorski, rekavši da “ceni Makronovu inicijativu”. “Jer se radi o tome da se (ruski predsednik Vladimir) Putin plaši, a ne da se mi plašimo Putina“, dodao je poljski ministar.
Sikorski je izjavio i da su saveznici Ukrajine morali da se vrate “prvobitnoj ulozi NATO-a”, nazivajući Rusiju zemljom “koja ne može da živi u miru sa svojim susedima” i “ne može da deli njihove vrednosti”, uprkos “ponovljenom ohrabrenju” sa Zapada.
Još ranije, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je izjavljivao kako će “pomoći Ukrajini da pobedi Rusiju moralno, strateški i ekonomski mudro”.
Sikorski je pozvao Sjedinjene Države da Ukrajini pruže vojnu pomoć koja joj je očajnički potrebna. „To je moralno zdravo, strateški mudro, vojno opravdano i ekonomski korisno“, rekao je on.
Američko finansiranje Ukrajine je prestalo, dok je paket bezbednosne pomoći vredan 61 milijardu dolara u zastoju u američkom Kongresu. Kašnjenje u finansiranju ozbiljno je pogoršalo nedostatak municije na linijama fronta u Ukrajini.
Ranije je kanadski ministar odbrane Bil Bler takođe izjavio kako je “Otava spremna da pošalje ograničen broj vojnika u Ukrajinu, ali u očigledno neborbenoj ulozi“.
Tokom dvočasovnog obraćanja o stanju nacije 29. februara, ruski predsednik Vladimir Putin je zapretio „tragičnim posledicama“ ako se NATO trupe pošalju u Ukrajinu, rekavši da podrška Zapada Kijevu „rizikuje nuklearni sukob“.
Makron bi u istoriju mogao ući kao Napoleon makronte…..žalosna karijera,sa još zalosnijim krajem.
Svi znaju da je ruska vojska pljackana decenijama i da je slaba zato svi i napadaju Rusiju.
Samo je atomske cuvaju od opsteg nato napada ali pitanje je dokle.
Pa dok ne počnu da ih upotrebljavaju. Tad će ili stati, ili će biti kraj. Kraj za SVE.
Ruska vojska je najjača vojska trenutno na svetu. I sa najvećim borbenim iskustvom. Ukrajinska armije je bila br. 2. A kad je o pljački reč, koliko je npr. koštao program razvoja F35? Ili koliko je para “isparilo” prilikom agresija na Irak i Avganistan? Koliko je oružja i oruđa ostalo nakon NATO bežanije iz Avganistana?