Zar će moćnoj ruskoj Crnomorskoj floti zaista glave doći nova ukrajinska taktika i jeftini čamci?

Nakon najnovijeg gubitka rukog patrolnog broda „Sergej Kotov“, 5. marta, ponovo su se iskazale slabosti, tromost, bezidejnost i nedostatk samoinicijative, što povrđuje naše ranije kritike odnosa Rusa prema pravilnoj upotrebi, obezbeđenju i zaštiti svoje flote.

U taktici, strategiji i lancu komandovanja moraju uslediti hitne promene. Bez namere da se kritikuje Crnomska flota, slična razmišljanja izneli su i ruski eksperti na Telegram kanalu.

Osnovni cilj njihovih zapažanja je da ukažu na novu ukrajinsku taktiku i na šta treba obratiti pažnju kako se u budućne ne bi ponavljali slični tragični scenariji. O problema flote ovaj put se diskutovalo na osnovu gubitka brodova projekta 22160 odnosno korveta trećeg ranga.

Posle ponoći, patrolni brod „Sergej Kotov“, koji je bio na borbenom dežurstvu južno od Kerčkog moreuza, napalo je pet bespilotnih čamaca Magura V5 Grupe 13 specijalnih snaga ukrajinskog GUR. Spremajući se za napad, čamci su plutali u centralnom delu Crnog mora.

Postavlja se pitanje kako je svih pet čamaca udarilo u brod? Odgovor bar delom leži u problemima samog broda projekta 22160. Zvanično, glavni kalibar topovskog oruđa je na papiru bio univerzalni artiljerijski nosač AK-176M koji može biti opremljen i raketnim sistemima Kalibar i Oniks, protivvazdušnim raketnim sistemima Gibka ili Igla-1.

Istovremeno, brodovi ovog projekta su ranije kritikovani zbog loše sposobnosti za plovidbu i niske borbene efikasnosti.

Brodovi jednostavno nisu opremljeni sredstvima za adekvatnu protivvazdušnu ili protivpodmorničku odbranu. Samo dva velikokalibarska mitraljeza 14,5 mm Vladimirova (KPV, indeks GRAU 56-P-562) svakako su nedovoljna za gađanje grupnih ciljeva.

Taktičko naoružanje u vidu 2 do 4 modularnih kompleksa Kalibar-K sa raketama H-35 kao i raketnog, u vidu 8×1 Igla-S ili Verba (8 ZUR) – ukoliko ih je uopše bilo, u maku, po brzim, praktično nevidljivim malim ciljevima na površini vode, bili su potpuno neadekvati.

Nakon pogotka, u pomoć posadi su krenuli tegljač i patrolni čamac, a na mesto napada doleteo je helikopter Mi-8 Nacionalne garde, koji je uništio šesti bespilotni čamac.

Do 3 sata ujutro većina posade je evakuisana na tri tegljača koji su učestvovali u akciji spasavanja a odlučeno je da se sam „Sergej Kotov“ odvuče u luku. No, usledilo je mukotrpno čekanje odobrenja komande Crnomorske flote za ovu operaciju.

Vreme izgubljeno u čekanju naređenja praktično je odlučilo sudbinu broda. Prema ovome, delimičnu odgovornost snosi nefleksibilnost u lancu komandovanja.

„Sergej Kotov“ je do jutra počeo da tone jugoistočno od rta Takil. Južno od Krimskog mosta pojavila su se još tri ukrajinska bespilotna čamca. Oni su sa tegljača osvetljeni reflektorima, što je helikopteru Mi-8 omogućilo da ih uništi. Po svemu sudeći, glavna meta napada ove grupe bio je Krimski most. 

Iz ovog nesrećnog sukoba se može izvući nekoliko važnih zaključaka.

Brodovi projekta 22160 nisu opremljeni za borbu protiv savremenih pretnji. Ovo omogućava da se relativno jeftinim bespilotnim čamcima unište skupi brodovi. U nedostatku PAV naoružanja, isti brodovi su laka meta i za besposadne letilice.  

U isto vreme, posade tegljača sa reflektorom i helikopter Mi-8 Nacionalne garde uspeli su da se sami izbore sa tri besposadna čamca.

Poštovanje krute birokratije i hijerarhije u trenutku napada uslovilo je prilično kasni početak borbe za opstanak broda. „Sergej Kotov“ je mogao da se spase da je sve počelo na vreme.

Uočljivo je Crnomorska flota (i ne samo ona) nema praksu da ispravlja sopstvene greške – isti problemi sistematski se ponavljaju. Sasvim ograničena sloboda u odlučivanju nižeg komandnog sastava i dalje sedrži kao mantra zaostala iz sovjetskih vremena.

S druge strane, US Navy i NATO, koji obučavaju Ukrajince, insistiraju na slobodnoj proceni nižeg komandnog sastava  i samoinicijativi. Dalje, izlazak samog borda u patrolnu misiju, noću, bez odgovarajuće opreme i prateće zaštite – već je viđena greška kod Rusa.

O zaštiti instalacija, objekata i brodova na stajanci već više puta smo govorili – postoji bezbroj jednostavnih i jeftinih a ipak efikasnih načina zaštite. No, sada se nećemo ponovo vraćati na ovo pitanje.

S druge strane, ukrajinska taktika je pretrpela pozitivne promene: umesto ranije prakse upotrebe jednog ili, najviše dva bezposadna čamca, sada napadaju noću u grupama do 10 dronova. Pri tome, očito je da prvo vrše koncentracju plovila u veće grupe a tek nakon toga kreću u udar.

U nedostatku potrebnih protivmera i loše vidljivosti, sasvim je logično da ovakvi napadi rezultiraju gubitkom ruskih brdova. Očito je da se razmišljanju i odlučivanju višeg komandog sastava tuske flote nešto bryo mora promeniti. Ineč, moguće je da će flota uskoro bbiti ili desetkovana ili bespomoćno zatvorena u sigutne (ako ih koš ima) luke.