Sudeći po izjavama iz Kijeva, Ukrajina neće odustati od još jednog pokušaja kontraofanzive. Ovoga puta njene Oružane snage će svakako pokušati da se bolje pripreme.
Ako se analizira zašto se ukrajinska vojska, tada brojčano veća i motivisana prethodnim uspesima u Harkovskoj i na delu desne obale Hersonske oblasti, ukočila na „Surovikin liniji“, ispostavlja se da su glavni problemi ležali u nedostatku specijalnih borbenih vozila za čišćenje mina kao i vazdušne podrške.
Upravo je superiornost u vojnoj i frontovskoj avijaciji, koja je delovala kao pokretna moćna vatrena snaga, omogućila Oružanim snagama Rusije da efikasno odbiju neprekidne napade.
Vazduhoplovstvo Ukrajine, zbog svoje malobrojnosti i zastarelosti, nije bilo u stanju da pruži adekvatnu podršku svojim kopnenim snagama tokom letnje-jesenje protivofanzive 2023. godine.
Stoga treba obratiti pažnju na pisanje agencije Rojters, koja je imala priliku da se upozna sa ažuriranom listom naoružanja koje je Kijev zatražio od Sjedinjenih Država.
Kijev traži daleko moćnija sredstva
Potpuna lista uključuje oružje koje Ukrajina već ima na zalihama, kao što su tenkovi Abrams i artiljerija kalibra 155 mm, kao i neka sredstva, poput F-16, bespilotnih letelica i raketa dugog dometa ATACMS, koja je Kijev i ranije tražio.
No, na listi postoji i nekoliko iznenađenja, uključujući stavke kao što su transportni avioni Boeing C-17 Globemaster i Lockheed Martin C-130 Super Hercules. Na listi se nalaze jurišni helikopteri tipa Apache, kao i Black Hawk koji proizvodi Sikorsky, podružnica kompanije Lockheed Martin. Ukrajinci se tu nisu zaustavili.
Dokumenti pokazuju da Kijev takođe traži borbene avione F-18 Hornet, tri tipa dronova kompanije General Atomics, uključujući MQ-9B Sky Guardian, i sistem protivvazdušne odbrane na velikim visinama (Terminal High Altitude Area Defense, THAAD) kompanije Lockheed.
Ovaj spisak je objavljen u decembru 2023. godine, kada je konačno svima postalo jasno da je kontraofanziva propala i da je trebalo smisliti nešto drugo.
Očito je da su zahtevi Kijeva porasli. Iskustvo stečeno tokom protekle dve godine pokazalo je da Ukrajina od kolektivnog Zapada dobija sve što traži, doduše u manjem obimu i sa zakašnjenjem.
Čime bi ugrožavali ruske snage?
Veliko je pitanje da li su Kijevu zaista potrebni vojni transportni avioni C-17 Globemaster i C-130 Super Hercules. Može se samo pretpostaviti da Ukrajina računa na uvećanje transportnih potreba nakon potpisivanja ugovora o uzajamnoj pomoći sa Londonom i Berlinom.
Daleko je interesantnija želja za nabavkom modernih sistema protivvazdušne odbrane na velikim visinama (THAAD). Radar ovog sistema PVO/PRO sposoban je da otkrije vazdušni cilj na udaljenosti do 1000 km, a domet njegovih protivraketnih sistema dostiže 200 km.
Ukoliko takvi kompleksi zaista budu prebačeni u Ukrajinu, verovatno će se nalaziti negde u njenim zapadnim regionima kako bi pokrili pogone za proizvodnju municije i opravku zapadne vojne tehnike a koji se tamo grade.
Eventualna isporuka THAAD sistema i strateških izviđačkih bespilotnih letelica MQ-9B Sky Guardian značila bi stvarnu integraciju Ukrajine u NATO sistem PVO/PRO odbrane.
Za Rusiju je zabrinjavajuće kakve jurišne avione i helikoptere Ukrajina namerava da primi ili je već dobila. Pored lakih lovaca F-16, Ukrajinci žele da nabave američki palubni F/A-18, koji može da se koristi kao borbeni ali i kao lovac-bombarder. Pojava ovakvih aviona na frontu umnogome bi otežala aktivnosti ruske frontovske i armijske avijacije.
Osim toga, F-16 i F/A-18 mogu da se koriste kao nosači krstarećih raketa velikog dometa sa vazdušnim lansiranjem za udare po vojnim i civilnim ciljevima u dubini ruske teritorije. Čak i dvadesetak ovakvih aviona, a pretpostavlja se da Kijev neće dobiti više od toga, mogao bi da nanese veliku štetu Rusiji.
Interesovanje Kijeva za helikoptere tipa Apache i Black Hawk takođe je vredno pažnje. Prvi su opasni na frontu zbog svojih vazdušnih protivtenkovskih projektila, dok Black Hawks mogu da koriste ukrajinske specijalne snage. Ovde svakako treba uzeti u obzir da proces obuke Ukrajinaca na NATO helikopterima traje već duže vreme.
Konkretno, deset posada helikoptera Sea King je obučeno u Velikoj Britaniji. London je obećao da će Kijevu prebaciti najmanje tri takva protivpodmornička helikoptera, a šef ukrajinskog Ministarstva odbrane Aleksej Reznikov je izvestio da je prvi dobio pre godinu dana: „Sea King iz Ujedinjenog Kraljevstva stigao je u svoju novu kraljevinu pored Crnog mora u Ukrajini! Ovo je snažno jačanje ukrajinskih mornaričkih snaga“.
Činjenica je da su uz pomoć ovih rotorcrafta, sposobnih za sletanje na vodu i isporuku pomorskih udarnih dronova vazdušnim putem, ukrajinske sposobnosti za dejstvo na Crnom moru značajno povećane.
Sve će Rusi da ih posatiru,
Džaba im svi sponzori i desetine hiljada zapadnih vojnika koji se bore protiv Rusa. Ako Rusija odluči da krene sa petinom snage zgaziće i ukrajinske naciste i zapadne sponzore kao go..o
Ukraina samo od Danske i Norveske dobija 34 aviona F16. To je vise od 20 sto se u clanku navodi.
F18 bi bio gejmchejndzer sta se tice nove ofenzive i tek bi tada Ukrainsko vazduhoplovstvo moglo da parira Ruskom.