CIA sarađuje sa Ukrajinom od 2014 godine: već izgradila 12 obaveštajnih baza duž ruske granice

Juče se u medijima pojavio opsežan članak o tome kako američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) održava 12 tajnih baza u Ukrajini duž granice sa Rusijom te kako je počela saradnja CIA sa Kijevom.

Suština otkrivanja ovih tajni je sublimisana u zaključku da je šef CIA William Burns  22. februara 2024. posetio Kijev kako bi uverio Ukrajince da ih nakon zastoja u finansiranju Vašington neće napustiti i ponoviti scenario iz Afganistana.

Njujork Tajms izveštava da je partnerstvo između CIA i SBU počelo krajem februara 2014 godine. Saradnju je inicirao Valentin Oleksandrovič Nalivajčenko, koji je 24. februara 2014. (po treći put) postavljen za šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU).

Ukrajinci su se Amerikancima dokazali prikupljanjem presretnutih podataka koji su pomogli da se dokaže „ruska umešanost“ u obaranje aviona Boeing 777-200ER Malaysia Airlines Flight 17 (MH17/MAS17) 17. jula 2014. godine. No, američka pravila zabranjivala su obaveštajnim agencijama da pružaju Ukrajini bilo kakvu podršku za koju se moglo „razumno očekivati“ da će imati smrtonosne posledice.

Međutim, crvene linije nikada nisu bile precizirane, stvarajući stalnu napetost u partnerstvu. Nalivajčenko je 3. marta 2015. na čelo Glavne obaveštajne uprave MO (GUR), postavio generala Valerija Kondratjuka. Nestrpljivi Kondratjuk je zameniku šefa stanice CIA na jednom sastanku 2015 godine bez upozorenja predao gomilu strogo poverljivih dosijea.

Ta početna tranša sadržala je tajne o Severnoj floti ruske mornarice, uključujući detaljne informacije o najnovijim projektima na nuklearnim podmornicama. Ubrzo su timovi oficira CIA redovno izlazili iz njegove kancelarije sa rančevima punim dokumenata. Ukrajinci su pomogli Vašingtonu i da „procesuira ruske agente koji su 2016. godine bili umešani u američke  predsedničke izbore“. 

U to vreme CIA je počela da obučava elitnu ukrajinsku specijalnu jedinicu poznatu kao Unit 2245, koja je hvatala ruske bespilotne letelice i komunikacionu opremu kako bi tehničari CIA mogli da ih reverzno konstruišu i provale moskovske sisteme za šifrovanje. Prema NYT, jedan od oficira u ovoj jedinici bio je aktuelni šef  ukrajinske GUR, Kirilo Budanov.

Kako se nakon 2016. godine partnerstvo produbljivalo, Ukrajinci su postali nestrpljivi smatrajući da je oprez Vašingtona neopravdan. Ne obaveštavajući prekookeanske saradnike,  počeli su da izvode atentate i druge smrtonosne operacije, čime su prekršili uslove za koje je Bela kuća mislila da su ih Ukrajinci prihvatili. Ogorčeni zvaničnici Vašingtona pretili  su da će prekinuti podršku.

Naime, posle incidenta koji se dogodio kada je grupa Budanova ušla na Krim 2016. godine, Amerikanci su se navodno naljutili i zapretili zatvaranjem programa. Tadašnji šef CIA John Brennan pozvao je generala Kondratjuka da mu ponovo naglasi crvene linije. Ukrajinski general je, navodno, odgovorio: „To je naš rat i moramo da se borimo“. Prema NYT, ovakva reakcija je 5. avgusta 2020. godine Kondratjuka koštala funkcije.

Bez obzira na ove nesuglasice, „odnosi su postajali sve jači jer su obe strane videle vrednost u tome, a američka ambasada u Kijevu postala je najbolji izvor informacija, signala i svega ostalog o Rusiji“, rekao je bivši visoki zvaničnik SAD.

CIA je takođe pomogla u obuci nove generacije ukrajinskih obaveštajaca koji su radili u Rusiji, širom Evrope, na Kubi i drugim mestima gde su Rusi značajno prisutni. Od 2016. do 2024. godine CIA je u Ukrajini izgradila 12 tajnih obaveštajnih punktova duž ruske granice.

Odnos je bio toliko uspešan da je CIA želela da ga unapredi uz saradnju sa drugim evropskim obaveštajnim službama koje su delile zajedničke interese u suprotstavljanju Rusiji.

Šef „Ruske kuće“ (Russia House), odeljenja CIA koji nadgleda operacije protiv Rusije, organizovao je tajni sastanak u Hagu. Predstavnici CIA, britanske MI6, GUR, holandske službe i drugih agencija, složili su se da udruže svoje obaveštajne podatke o Rusiji. Rezultat je bila tajna koalicija protiv Rusije, a Ukrajinci su bili njeni važni članovi.

Počevši od novembra 2021, CIA i MI6 su slali poruke svojim ukrajinskim kolegama da se Rusija sprema za invaziju punog obima na njihovu zemlju. Obaveštajci su naveli imena ukrajinskih zvaničnika koje su Rusi planirali da ubiju ili zarobe, kao i Ukrajinaca za koje se Kremlj nadao da će postaviti na vlast.

Predsednik Volodimir Zelenski i neki od njegovih savetnika „nisu bili ubeđeni u predstojeći napad“, čak i nakon što je direktor CIA Vilijam Berns u januaru 2022. otputovao u Kijev da ih lično uveri u opasnost. 

U nedeljama pred početak SVO, u februaru 2022, Bajdenova administracija je evakuisala američko osoblje iz Kijeva ali su oficiri CIA ostali na udaljenoj lokaciji u zapadnoj Ukrajini. Tokom ruskog prodora, oni su prenosili kritične obaveštajne podatke, uključujući gde Rusija planira napade i koje bi sisteme naoružanja koristili.

„Bez njih ne bismo imali načina da se odupremo Rusima ili da ih pobedimo“, rekao je Ivan Bakanov, koji je od 29 avgusta 2019. do 19. jula 2022. bio šef SBU. U to vreme, „stara ograničenja su ukinuta, a Bajdenova Bela kuća je ovlastila obaveštajne agencije da obezbede podršku za operacije protiv ruskih snaga na tlu Ukrajine“, navodi NYT.

Obaveštajno partnerstvo između Vašingtona i Kijeva postalo je oslonac ukrajinskih odbrambenih sposobnosti. CIA i druge obaveštajne agencije SAD, velikim delom zahvaljujući i radu obaveštajnih baza duž ruske granice, obezbeđuju obaveštajne podatke za ciljane raketne udare, prate kretanje ruskih trupa i pomažu u podršci špijunskim mrežama.

Oficiri CIA su slati u ukrajinske baze sa zadatkom da pregledaju spiskove potencijalnih ciljeva na koje su se Ukrajinci spremali da udare i uporedili ukrajinske sa svojim informacijama kako bi osigurali preciznost udara.

Takođe su formirali novu paravojnu jedinicu koja je bila raspoređena iza ruskih linija sa zadatkom da sprovodi operacije i prikuplja obaveštajne podatke koje CIA ili MI6 nisu mogli da obezbede.„CIA i MI6 obučavaju Ukrajince u regrutovanju izvora i izgradnji tajnih partizanskih mreža“.

Prema Kondratjuku, „u južnoj oblasti Hersona, koju je Rusija zauzela u prvim nedeljama rata, te partizanske mreže su krenule u akciju, ubijajući lokalne saradnike i pomažući ukrajinskim snagama da gađaju ruske položaje“.

CIA i GUR izgradili su još dve tajne baze za presretanje ruskih komunikacija, a u kombinaciji sa već spomenutih 12 isturenih operativnih punktova, za koje Kondratiuk kaže da su i dalje operativni, GUR  prikuplja više obaveštajnih podataka nego u bilo kom trenutku u ratu i veći deo odmah deli sa CIA.

NYT piše da su nakon propasti ukrajinske kontraofanzive,  „ove obaveštajne mreže važnije nego ikad, pošto je Rusija u ofanzivi, a Ukrajina više zavisi od sabotaža i raketnih udara dugog dometa za koje su potrebni obaveštajci daleko iza neprijateljskih linija“.

No, ukoliko se ne promeni odluka o prestanku finansiranja ukrajinskih ratnih napora, i CIA će biti primorana da možda smanji svoje aktivnosti. Upravo je ta činjenica i bila razlog napora direktora CIA, Williama Burnsa, da pokuša da uveri ukrajinske lidere da ih neće napustiti.

Zvaničnik CIA je rekao: „Demonstrirali smo jasnu posvećenost Ukrajini tokom mnogo godina i ova poseta je bila još jedan snažan signal da će se posvećenost SAD nastaviti“.