Predsednik Odbora za obaveštajne poslove, Republikanac iz Ohaja Majk Tarner (Mike Turner), 14. februara je objavio zagonetnu poruku u kojoj zahteva da američki predsednik Džo Bajden otkrije „ozbiljnu” pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD.
„Danas je Stalni komitet Predstavničkog doma za obaveštajne poslove (House Permanent Select Committee on Intelligence) stavio na raspolaganje svim članovima Kongresa informacije u vezi sa ozbiljnom pretnjom po nacionalnu bezbednost“, piše u Tarnerovom saopštenju.
„Tražim da predsednik Bajden skine tajnost sa svih informacija u vezi sa ovom pretnjom kako bi Kongres, administracija i naši saveznici mogli otvoreno da razgovaraju o akcijama neophodnim za odgovor na ovu pretnju“.
Ovo je bila udarna vest koja će se ažurirati kada bude dostupno više informacija.
CNN upire prst u Moskvu
CNN je istoga dana bio nešto precizniji. U članku pod naslovom „Predsednik Predstavničkog doma Intela najavljuje ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti, a izvori kažu da je povezana sa Rusijom“.
Jedan od izvora CNN koji je video obaveštajne podatke (o kojima govori Tarner), potvrdio je da je „to, u stvari, veoma zabrinjavajuća i destabilizujuća” ruska sposobnost „sa kojom smo bili upoznati tek nedavno”.
Tarner je u pismu kolegama rekao da je Odbor za obaveštajne poslove Predstavničkog doma 13. februara glasao da se određene informacije stave na raspolaganje poslanicima da ih pregledaju do petka, 16. febrara 2024.
Tarner takođe poziva predsednika Džoa Bajdena da skine tajnost sa „svih informacija u vezi sa ovom pretnjom“.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) rekao je da je lično zatražio sastanak sa najvišim poslanicima u odborima za nacionalnu bezbednost i pre nego što je Tarner javno upozorio na ono što je nazvao „ozbiljnom pretnjom po nacionalnu bezbednost“.
„Ranije ove nedelje sam se obratio Grupi osmorice ponudivši im lični brifing i, u stvari, zakazali smo brifing za članove Predstavničkog doma Grupe za (15. februar)“, poručio je Salivan. „To je bilo u knjigama.
Pomalo sam iznenađen što je kongresmen Tarner danas izašao u javnost, pre sastanka koji će se 15. februara održati sa obaveštajnim i odbrambenim profesionalcima.
Saliven je odbio da precizira prirodu pretnje izjavivši da „u ovom trenutku nije u poziciji da kaže bilo šta više“
Inače, Grupa osmorice je kolokvijalni naziv za skup od osam kongresmena koje izvršna vlast obaveštava o poverljivim obaveštajnim pitanjima. Konkretno, Grupa osmorice uključuje vođe svake od dve stranke iz Senata i Predstavničkog doma, predsedavajućeg, rangirane članove manjina, Senatskog odbora i Komiteta Predstavničkog doma za obaveštajne podatke.
Saliven je naglasio da je Bajdenova administracija „otišla dalje i da se na kreativnije, strateškije načine bavi se deklasifikacijom obaveštajnih podataka u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država nego bilo koja administracija u istoriji“.
„Dakle, definitivno nećete naći nespremnost da se nešto učini kada je to u interesu nacionalne bezbednosti“, izjavo je prema CNN Džejk Saliven.
Zabrinjavajuća ruska sposobnost ili sredstva za Ukrajinu?
Inače, Tarner je još 29. novembra 2023, ispred stalnog izabranog komiteta Predstavničkog doma za obaveštajne poslove, a u pozadini „gluve sobe“ (SCIF, Sensitive Compartmented Information Facility) američkog think tank Atlantskog Saveta (Atlantic Council), na pitanje o Ukrajini, izjavio:
„Hamasov divlji napad na izraelske civile je možda potisnuo vesti o agresiji Kremlja na Ukrajinu na zadnje stranice medija, ali nije umanjio pretnju koju Rusija predstavlja po američku bezbednost i prosperitet. Putinov cilj je da pokori Ukrajinu, ali to nije kraj njegovih ambicija. On ima za cilj da povrati efektivnu kontrolu nad zemljama koje su nekada činile Sovjetski Savez i da proširi uticaj na zemlje koje su nekada bile deo Varšavskog pakta pod kontrolom Kremlja. Pojednostavljeno, on ima planove o NATO saveznicima koje smo dužni da branimo. Kao što podrška Hamasu jasno pokazuje, šteta koju Moskva čini daleko prevazilazi Evropu. Mesto da zaustavimo Putina – da ga obuzdamo – je u Ukrajini. Ovo je pametan i ekonomičan način za odbranu osnovnih interesa SAD“.
Verovatno cela planeta sa nestrpljenjem očekuje da sazna činjenice o „užasnoj pretnji“ koja ugrožava Vašington. Istina, pre se verovalo da će prst biti uperen na Teheran zbog novih sumnji o izgradnji atomskog oružja.
Ovako, neko može da posumnja da se radi o planiranom pritisku na Predstavnički dom pred izglasavanje pomoći Kijevu za dalju borbu protiv Moskve.
Naime, nakon višesedmičnih pregovora, Senat SAD je 12. februara dao odobrenje za paket pomoći od 95,3 milijarde dolara za Ukrajinu, Izrael i Tajvan. Od navedene sume, 61 milijarda dolara namenjena je Kijevu.
Zakon je usvojen sa 70 “za” prema 29 „protiv“, u domu predvođenom demokratima. Pri tome, čak 22 republikanska senatora, uključujući i Tarnera, glasalo je „za“. Inače, Majk Tarner je 9. februara boravio u Ukrajini sa dvostranačkom delegacijom i sastao se sa Zelenskim.
Tarner je na X, nekadašnjem Tviteru, nakon putovanja objavio da je „ponovio američku posvećenost da podrži Ukrajinu u njenoj borbi protiv Rusije“. Time je i pre glasanja u Senatu njegov stav bio jasan.
Ali sudbina paketa pomoći Ukrajini u Zastupničkom domu koji kontrolišu republikanci daleko je od izvesne. Svaka dokazana opasnost koja bi pretila Vašingtonu iz Moskve, svakako bi uticala da i ovo telo podrži napore Ukrajine u borbi protiv „ruske opasnosti“.
Баш тако! Али, постоји нешто још горе, јер се колективни Запад, како је то постало помодно рећи, преинвестирао у Украјини, односно ставио је пуно тога на коцку, јер им се у једном тренутку учинило да могу да нанесу стратешки пораз Русији у Украјини. Како сам већ истакао, време ће тек показати колико је то била дубоко погрешна одлука. Толико су се уплели, да им више није тако лако да изађу, а да сачувају сопствени образ. Зато сада више нико и не говори о спашавању Украјине, одбрани Европе, заштити међународног права, него је на делу, ни мање ни више-како да Запад не изгуби кредибилитет! Зато, и само зато, због пољуљаног поноса, да не кажем сујете, овај рат још увек траје и много људи на обе стране ће изгубити своје животе, док се коначно политичари не доведу памети.
То је она ситуација када мислиш да си погодио мету, а у ствари промашиш све остало. Стратешка грешка САД је била одлука о конфронтацији са Русијом. Зашто? Зато што је, уз стратешки договор са Русијом, за који је требало “платити” релативно малу цену (поштовање Минских споразума, војна неутралност Украјине и редефинисање споразума о контроли стратешког наоружања, што су све били, подсећам, предлози Русије на преговарачком столу, уочи рата/СВО), добитак за САД потенцијално био огроман: одрешене руке за бављење другим кризним тачкама у свету- Сев. Кореја, ирански нук. програм и претња по Израел, Тајвански мореуз итд. Најважније од свега је што би онда имали Русију као стратешког савезника у многим од ових питања (запитајмо се мало: шта Русија има уопште заједничко са земљама као што су Иран-средњовековна муслиманска теократија или Сев. Кореја-окорела комунистичка диктатура?). После две године сукоба, одговор се сам намеће: заједничког непријатеља! А главобоље за САД су тек почеле, као што рат Израела у Гази против Хамаса или тероризам Хута у Црвеном мору, јасно показују…А тек конфронтација са Кином око Тајвана? У свим овим ситуацијама “животна мисија” Русије биће да загорча живот САД и њеним стратешким интересима, а онда ће се тек заправо видети колико је била глупа одлука да се кладе на победу Украјине у овом сукобу. САД јесу, недвосмислено, и даље највећа светска сила, али чак и они могу да загризу више него што могу да прогутају. Требало је слушати ветеране америчке дипломатије, попут Џорџа Кенана или Хенрија Кисинџера, који су били апсолутно против ширења НАТО и последичне конфронтације са Русијом, штавише били су за њено потпуно укључивање у све модерне токове, како би се пацификовао европски простор, чиме САД постају слободне да се баве својим суштинским, стратешким националним интересима, као што су регион Индо-Пацифика и Блиски Исток…Али, тако то бива када се спољном политиком баве дилетанти (зашто ли ми пада на памет Викторија Њуланд и остали, како их зову, “neocons”- тзв. неолиберални конзервативци?). Резултате видимо и сами…А ако неко мисли да све ради само због профита тзв. војно-индустријског комплекса, то је само једна велика заблуда. Јер, новац за војску долази из државног буџета, за који се САД ионако презадужила, дугове ће им враћати деца и унуци. Уместо да се улаже у НОВЕ технологије (нуклеарна фузија, вештачка интелигенција, ракетна технологија за освајање Марса-визија Илона Маска), Американцима прети урушавање критичне цивилне инфраструктуре, као што је епидемија ковида јасно показала. Све у свему, жалосно стање ствари…
Све у свему све си тачно рекао, али после оваквог развоја догађаја Западнвише неће имати прилику да Русију пацификују у европски простор, бар док се потпуно не разреши ово питање око Украјине а то ће трајати мало дуже времена, а ако се поново некад крене са том мишљу то сигурно неће бити са оним могућностима које су имали пре овог сукоба. / Зато мислим да јуриши на Русију неће престајати, само ће се прилагођавати тактике и изтраживати сталне могућности да се Русија сасвим потчини. А теже ће то бивати јер Руси су коначно постали свестни шта све могу очекивати. Тешка стања за све!