Američka Agencija za napredna istraživanja u oblasti odbrane (DARPA) pokrenula je razvoj velikog transportnog aviona koji funkcioniše na jedinstvenom naučnom principu.
Kompanija “Aurora Flight Sciences” (AFS) je zadužena za prvu fazu razvoja “Liberty Lifter”, odnosno vozila koje bi, koristeći „efekat zemlje“ (ground effect), letelo na malim visinama, neposredno iznad površine, bez njenog dodirivanja.
Američki avion-ekranoplan u suštini je ideja preuzeta od čuvenog aviona iz sovjetske ere, koji je imao istu svrhu i dizajn. Sovjetski brod je biopoznat po svojoj ogromnoj veličini i zastrašujućem izgledu ali je imao kratak životni vek.
Prema izjavi Aurora Flight Scienceskompanije Boeing, faza 1 DARPA Liberty Lifter programa „ima za cilj da dizajnira i napravi pristupačan X-avion sa mogućnošću lebdenja i letenja. Firma će šest meseci finansirati razvoj „idejnog rešenja hidroaviona sa efektom krila u zemlji“ (wing-in-ground-effect seaplane).
„Ground-effect vehicle“ (GEV) ili „seaplane“, poznata i kao „wing-in-ground-effect (WIG), ground-effect craft, wingship, flarecraft“ ili, u Rusiji, ekranoplan,je vozilo koje može da se kreće iznad terena (ili vode) zahvaljujući reakciji vazduha na površinu zemlje ili vode, odnosno, na dinamičkom vazdušnom jastuku.
Šta su ekranoplanovi?
Ekranoplanovi su hibrid između aviona i brodova. Kreću se preko vode, a da je zapravo ne dodiruju. Međunarodna pomorska organizacija ih klasifikuje kao brodove. No, princip njihovog rada je potpuno drugačiji.
Njihove jedinstvene mogućnosti velike brzine postižu se klizanjem iznad površine vode na visini između jednog i pet metara. Može se, dakle, reći da neke od svojih karakteristika dele sa hidroavionima, overkraftima i hidrogliserima.
Oni koriste prednosti aerodinamičkog principa koji se naziva „efekat tla“. Ova kombinacija brzine i prikrivenosti – blizina površini tokom leta čini ih teškim za otkrivanje radarom – privukla je pažnju sovjetske vojske, koja je tokom Hladnog rata eksperimentisala sa nekoliko konceptualnih varijanti. Nejasno je kako je njihovo rešenje „klizanja iznad mora“ onemogućavalo da budu gađani sa površinskih brodova jer su u pitannju bile velike mete koje su obalni ili brodski radari ipak mogli otkriti.
Podmornice bi se, međutim, mučile da ih otkriju jer ne dodiruju površinu vode i emituju male smetnje koje bi uočio sonar. Čak bi i udar torpedom bio izazov jer letilica ne dodiruje vodu, a torpeda putuju tik ispod površine.
Blizina površine na izuzetno malim nadmorskim visinama, u ovom slučaju vode, smanjuje efekat „povlačenja“ što obezbeđuje veliku brzinu. Formiranje vrtloga na vrhu krila povećava efikasnost krila.
Ovaj efekat se, međutim, ne dešava na velikim visinama. Ovaj let na maloj visini osigurava da su nevidljivi za radare namenjene avionima. Operacija na vodi eliminiše potrebu za dokovima ili pristanima, dok je nosivost daleko veća od one koju imaju običnii avioni iste klase i veličine.
Projekat SAD
Koncept Aurora je „hidroavion sa mono-trupom I visokim krilima, dizajniran za serijsku proizvodnju i namenjen za proširene pomorske operacije na otvorenom moru, čak i u oblastima sa gustim brodskim prometom“.
Koncept bi koristio „robusan i prilagodljiv kontrolni sistem dizajniran da odgovori na izazove operacija iznad i sa površine mora, na maloj nadmorskoj visini sa pojavom talasa i prepreka“.
Rad na neobičnom aerodinamičkom principu zahtevaće različite senzore, avioniku i elektroniku za kontrolu upravljanja letom. Firma je prepoznala izazov i upustila se u projekat komplikovanog inženjeringa i fizike.
Za „koncept polu-čamca, polu-aviona“, AFS se udružio sa vodećom kompanijom za pomorski inženjering “Gibbs & Cox”. Ovom kombinacijom ostvarena je mogućnost da se uz primenu „aeronautike i stručnog pomorskog dizajna izgradi moderan leteći Liberty brod“.
DARPA je odredila da domet vozila bude veći od 6500 nautičkih milja (nm), da ima mogućnost da ‘lebdi’ u stanju mora nivoa do 5 (ili sa talasima visine do 4 metra) te da ima nosivost od dva amfibijska borbena vozila (ACV) USMC ili šest kontejnerskih jedinica od 3,6 m.
Rusko čudovište iz Kaspijskog mora
Sovjetski raketni brod-ekranoplan „Lun“ projekta 903 (fabrički broj S-31) dizajnirao je Vladimir Nikolajevič Kirilovih u “Cenralnom konstrukcionom birou brodova i hidroglisera R. E. Aleksejev” a proizveden je u opitnom zavodu Volga.
Koristila ga je sovjetska, a potom i ruska mornarica od 1986 do 2001 godine. Vozilo je pokretalo osam turboreaktivnih (turbo-fan) motora NK-87 Kujbiševskog motornog zavoda smeštenih na gondolama. Svaki motor je ostvarivao potisak od po 127,4 kilonjutna (kN).
“Lun” je imao maksimalnu brzinu krstarenja od oko 550 km na sat. Od naoružanja je imao 3×2 lansera raketa P-270 Moskit 3M80 i 2×4 23mm krmenih topovskih kula UKU-9K-502+II sa dvocevnim automatskim topovima GŠ (Grjazeva-Šipunova)-23. Tokom svoje službe, „Lun“ je bio uključen u 236 divizion brodova-ekranoplanova Kaspijske flotile.
Sovjeti su napravili samo jedan model ove klase. Planirana je i izgradnja još jedne verzije za sanitetske potrebe, mobilne bolnice pod nazivom “Spasitelj”. Rad na “Spasitelju” je used nedodstatka sredstava zamrznut devedesetih godina XX veka a, navodno, ponovo je pokrenut 2019 godine.
Rusko Ministarstvo odbrane je 21 novembra 2011 izdalo saopštenje da odustaje od izgradnje ekranoplana a da će jedini postojeći biti utilizirovanu Nižnjem Novgorodu. Odmah nakon toga u nižnjenovgorodskim medijima pojavila se vest o pojedinim aktivistima koji su želeli da očuvaju raketni ekranoplan “Lun” kao muzejski kompleks.
U tom cilju, poslali su dopis Ministarstvu odbrane i dobili odgovor da postoji mogućnost premeštanja vozila ukoliko se dobije zvaničan zahtev opštine. Aktivisti su odmah uputili peticiju gradskoj upravi sa zahtevom da se sačuva jedinstveni raketonosac. No, i početkom 2013. “Lun” još nije bio zbrinut.
Odluka o transportu ekranoplana u budući park “Patriot” kraj Derbenta doneta je tek 25. januara 2020. godine. Od 30. do 31. jula 2020. “Lun” je odvučen morem na obalu kod Derbenta, čime je realizovan složen navigacioni i inženjerski zadatak.
Nakon toga, ekranoplan je izvučen na obalu, a 2021. je izložen u još uvek nedovršenom “Parku Patriot”. Otvaranje parka bilo je planirano za 2023. godinu.
Rusko čudovište je svojevremeno odbačeno kao veliki promašaj i sulud projekat. Konstruktor se godinama borio da dokaže prednosti ovog hidroaviona, ali sovjetska vlast nije bila zainteresovana.