Da li se Atina predomislila? Grčka kategorički negira nameru da pošalje PVO sistem S-300 u Ukrajinu

Misteriozni obrt u priči o grčkim protivvazdušnim sistemima S-300, koji je trebalo da stignu u Ukrajinu.

Više od nedelju dana nakon što je grčka štampa potvrdila isporuku ovih protivvazdušnih sistema Ukrajini, grčki zvaničnici su se pojavili u štampi i kategorički demantovali ovu „lažnu vest“, kako navodi grčko izdanje KeepTalkingGreece.

„Kategorički negiram informacije. Nije bilo namere čak ni da Grčka rizikuje odbrambeni štit zemlje“, rekao je portparol vlade Pavlos Marinakis, stavljajući tako veliki znak pitanja na scenarije u vezi sa prebacivanjem u Ukrajinu protivvazdušnog sistema S-300 sovjetske proizvodnje.

Čudan slučaj navodne isporuke sistema S-300 iz Grčke odražava i činjenicu da su pre nedelju dana sve grčke publikacije su pisale o ovom transferu.

Na primer, Katimerini je napisao da su političke i vojne vlasti zemlje već odobrile isporuku zastarelog naoružanja Ukrajini, govoreći i o S-300. Ukrajinski mediji su čak i citirali pasus iz Katimerinijevog materijala: „Grčka je pristala da premesti svoju staru sovjetsku vojnu opremu u Ukrajinu na zahtev SAD“, naveo je Katimerini.

Međutim, sada je informacija o navodnom transferu opreme S-300 nestala iz materijala koji je objavio grčki list.

Predstavnik vlade je nastavio komentarisanje informacija koje su se pojavile prošle nedelje: „lažnim vestima mora postojati granica, posebno kada su u pitanju interesi zemlje i njen međunarodni imidž“

Grčka i Ukrajina

Grčki premijer Kirijakos Micotakis navodno je uverio ukrajinskog predsednika Zelenskog u telefonskom pozivu nedavno da će Atina nastaviti da pruža pomoć Kijevu kako bilateralno, tako i unutar EU i NATO.

Međutim, osnovni princip kojeg se pridržavaju grčki zvaničnici je da nikakvo oružje neće napustiti Grčku ako se smatra da će oslabiti odbrambene sposobnosti zemlje. Ukoliko posmatramo zdravom logikom, sistem S-300 svakako zaslužuje da spada u ovu kategoriju sistema naoružanja.

Prethodno je američki državni sekretar Antoni Blinken poslao pismo Micotakisu u kojem ga obaveštava o odluci Stejt departmenta da potencijalno proda Grčkoj borbene avione F-35 i prateću opremu u vrednosti od 8,6 milijardi dolara.

On je predložio da Grčka proda ili pokloni oružje Ukrajini u zamenu za ponudu Vašingtona, s obzirom na mogućnost da Atini pruži dodatnu pomoć u vrednosti do 200 miliona dolara.

O toj temi je odmah spekulisao TASS, koji je precizno preuzeo jučerašnju informaciju, skreće paznju na lošu pogodbu kada bi odustala od sistema S-300.

U tom smislu, TASS se poziva na odlomak iz grčke štampe kojim završava svoj materijal: „200 miliona dolara nije dovoljno za kupovinu čak ni jedne zapadne PVO baterije koja bi mogla da se takmiči sa sistemima poput Tor M-1, 9K33 Osa i S-300, proizvedeni u Rusiji“.

Grčki S-300 PMU1

S-300 je sovjetski protivvazdušni raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

Grčki protivvazdušni raketni sistem S-300 se ne razlikuje od osnovne verzije te može da gađa više ciljeva istovremeno i ima domet do 200 kilometara.

Sistem S-300 je poznat po svojim naprednim radarskim sposobnostima, koje mu omogućavaju da prati i pogađa ciljeve sa visokom preciznošću i efikasnošću.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.

Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

Sistem S-300 PMU1 nabavljen nakon Kiparske raketne krize i kojim je upravljao HAF (Grčko vazduhoplovstvo) na Kritu, sastoji se od 1 puka/4 sistema/8 jedinica/32 lansera/175 raketa.

Ovi sistemi su raspoređeni pretpostavlja se idalje na Kritu kako bi se obezbedila pokrivenost protivvazdušnom odbranom. Tačne lokacije sistema se ne otkrivaju javno iz bezbednosnih razloga.

5B55P(K) rakete

Sovjetska vođena protivvazdušna raketa tipa 5V55R K je raketni sistem zemlja-vazduh dizajniran da gađa i uništava vazdušne ciljeve, kao što su neprijateljski avioni ili bespilotne letelice. Raketa je deo porodice protivvazdušnih sistema S-300, koje su Sovjetski Savez i njihovi saveznici široko koristili.

Raketa 5V55R[K] deluje pomoću poluaktivnog radarskog sistema za navođenje. To znači da se projektil oslanja na radarske signale koje emituje lanser rakete ili zasebna radarska jedinica da bi je pratio i vodio ka cilju. Ugrađeni sistem za navođenje rakete prima ove radarske signale i u skladu s tim prilagođava svoju putanju leta kako bi presreo cilj.

Po tehničkim karakteristikama, raketa 5V55R[K] ima dužinu od oko 7,5 metara i prečnik oko 0,51 metar. Teška je oko 1.500 kilograma i pokreće je raketni motor na čvrsto gorivo. Raketa je opremljena visokoeksplozivnom fragmentacionom bojevom glavom, koja je dizajnirana da detonira u blizini cilja, maksimizirajući šanse da ga uništi.

Operativni domet rakete 5V55R[K] varira u zavisnosti od konkretne varijante i modifikacija. Generalno, ima domet od oko 75 kilometara, što mu omogućava da gađa ciljeve na srednjim do velikim udaljenostima. Brzina rakete može da dostigne 4 maha, što je čini sposobnom da presreće solidan broj vazdušnih pretnji.

Pogodak na 217 km

Jedna verzija, S-300V4, dospela je na mnoge naslovne strane medija. Raketa iz ovog sistema oborila je dva ukrajinska aviona, Su-24 i S-27, odgovornih za nekoliko bombardovanja ruskih ciljeva u Belgorodskoj oblasti.

217 km je domet na kome su dve rakete pogodile dva borbena aviona. Ovo je „rekord za Rusku Federaciju“, pisali su mediji, podsećajući da je poslednji put S-300 pogodio metu na udaljenosti od 150 kilometara.