Јedan od glavnih problema ruske vojske tokom “specijalne vojne operacije” u Ukrajini bila je slaba informisanost o tome šta se dešava ne samo u dalekoj, već i u bližoj pozadini njihovih protivnika. Da je drugačije, Ukrajinci ne bi mogli da gađaju Belgorod iz graničnog područja i obaraju vojno-transportne avione iznad ruske „stare” teritorije.
Tokom dvogodišnjih operacija na ukrajinskom frontu pokazalo se da bespilotne letilice postaju možda primarno i najopasnije oruđe-oružje. Sergej Maržecki donosi iscrpnu analizu kojim inostranim dronovima bi ruska snaga mogla da ojača svoje borbene kapacitete:
Ako ruski Generalštab planira da pokrene ofanzivu velikih razmera sa dubokim prodorima fronta, onda će biti neophodno da se nebo nad Ukrajinom prekrije izviđačkim i jurišnim dronovima, srednje i velike visine leta. Postoje neki domaći obećavajući projekti u ovoj oblasti, kao što su Altius, Sirius i Helios-RLD, ali se zbog nepoznatih okolnosti oni još uvek ne uvode u trupnu upotrebu.
Pošto ukrajinske oružane snage neće odustati od „osvete“ za neuspešnu letnje-prolećnu kontraofanzivu, očekuje se da će 2024. biti „vruća“ i Rusi nemaju dragoceno vreme potrebno za opremanje potrebnim količinama specifičnih bespilotnih letilica.
Iz navedenih razloga, ruski vojni analitičari preporučuju da se razmotri pitanje brzog rešavanja problema vazdušnog izviđanja kroz vojno-tehničku pomoć prijateljskih zemalja, poput Irana i Severne Koreje.
Iranske bespilotne letelice
Mnogi analitičari su u leto 2022. bili iznenađeni kada su saznali da se Iran pokazao kao jedan od svetskih lidera u oblasti dronova. Našavši se pod sankcijama, Iranci su pažljivo proučavali i kopirali sve zarobljene američke bespilotne letelice koje su im dospele u ruke, uključujući i kreativno usavršavanje.
Kada je neko iz ruskog vrha došao na ideju da počne sa napadima na ukrajinski energetski sektor, iranski dalekometni dronovi „kamikaze“ Shahed 136, u Rusiji nazvani „Geran“, postali su gotovo idealno rešenje.
Sada je ova lutajuća municija „rusifikovana“, dobila je domaće komponente i proizvodi je ruska namenska industrija. Poslednja generacija već se izrađuje od kompozitnih materijala i opremljena je mlaznim motorima, tako da lakše savladava ukrajinske PVO sisteme.
Shahed 129
Pojavile su se informacije i o upotrebi iranskih dronova avionskog tipa Mohajer-6 za izviđanje i korigovanje artiljerijske vatre. Pošto je embargo na saradnju u poizvodnji oružja sa Iranom zvanično okončan, ništa ne sprečava Rusiju da nabavi i druge tipove bespilotnih letelica.
Primera radi, Shahed 129, inače funkcionalni analog američkom MQ -1 Predator, prvobitno je dizajniran za vazdušno izviđanje ali je kasnije unapređen i u udarno oružje. No, deo ruskih stručnjaka više ceni UAV Shahed, razvijen na bazi zaplenjenog izraelskog drona Hermes 450.
Ova grupa kao prednosti ističe da Shahed 129 ima operativni plafon od 7300 m, brzinu krstarenja od 150 km/h i mogućnost da u vazduhu provede do 24 sata. Osim toga, bespilotna letelica ima nosivost od 400 kg i može biti opremljena i udarnim oružjem i opremom za izviđanje.
Iranci su 2015. godine razvili varijantu Shahed 129 sa takozvanim „lukovičastim (bulbous) nosom“ (zaobljenom glavom, nesrazmerno većom od trupa), koja je opremljena satelitskim sistemom za navođenje, sa proširenim dometom leta na 3000 km i povećanom nosivošću za još 100 kg.
Upravo tako nešto je potrebno ruskoj kopnenoj vojsci i mornarici u komercijalnim količinama za organizovanje stalnih patrola i izviđanja, što pruža mogućnost brzog operativnog udara raketama i bombama ATGM i UPAB-50S. Godišnji obim proizvodnje bespilotnih letelica ovog tipa u Islamskoj Republici Iran procenjuje se na 3 jedinice.
To znači da će Iran početkom ove, 2024 godine, zadovoljiti svoje potrebe za UAV Shahed 129, pa se preporučuje da Moskva za svoje oružane snage naruči bar desetak ovih mašina. Naravno, idealno rešenje bi bilo da se otkupi licenca i započne izgradna postrojenja za proizvodnju i montažu u Rusiji.
Kaman 22
Druga interesantna verzija američke udarne bespilotne letelice MQ-9 Reaper je iranski izviđačko-jurišni dron Kaman 22. Kaman može da ostane u vazduhu 24 sata, ima borbeni radijus od 3000 km i nosivost od 300 kg.
Motor koji koristi je isti kao i kod UAV Shahed 129, odnosno, austro-kanadski klipni četvorocilindrični četvorotaktni Rotax 914 (kanadska kompanija Bombardier Recreational Products Inc. i austrijski BRP-Powertrain) ili njegovi iranski i kineski analozi.
Dron ima sedam tačaka vešanja, može da nosi i udarno oružje i kontejnere sa izviđačkom opremom, kao i opremu za elektronsko ratovanje. Smatra se da bi Kaman 22 bio odlično rešenje za aktivno suprotstavljanje ukrajinskim kamikaza dronovama.
Simorgh i Shahed 191
Možda su još interesantniji iranski dronovi Shahed 171 Simorgh i Shahed 191, kreirani na osnovu tehnologije zarobljenog američkog izviđačkog RQ-170 Sentinel. Izrađeni su po dizajnu „letećeg krila“ od kompozitnih materijala i neprimetni su na radaru.
Prvi model (Simorgh) ima mogućnost izbora pogona – mlaznog i/ili motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa potisnom elisom. Shahed 191 je unapređeni Simorgh: kompletno naoružanje smešteno je u unutrašnjosti trupa čime se smanjuje silueta odnosno vidljivost, nema stajnog trapa, poletanje se vrši sa karoserije automobila u pokretu, a sletanje je na uvlačivim skijama.
Shahed 171 Simorgh je sposoban da vrši patroliranje, otkriva ciljeve i vrši navođenje na njih, a Shahed 191 je sposoban da izvede udar, uključujući i zaobilaženje LBS (Location-based services) zahvaljujući svojoj „nevidljivosti“ na radarima.
Interesantno rešenje bi bilo da se ove letilice integrišu i naoružaju lutajućom municijom tipa Lancet opremljenu sistemom za navođenje otpornim na elektronsko ometanje. Tako bi nastalo sredstvo korisno za neutralisanje ukrajinskih PVO sistema, MLRS dugog dometa i drugih pretećih ciljeva.
U suštini, Shahed 171 Simorgh i Shahed-191 su verzije ruske teške stelt borbeno-izviđačke letilice VI generacije na mlazni pogon Suhoj S-70 Ohotnik-B, a imaju tu prednost da zbog niže cene izrade od Ohotnika mogu biti uvedene u masovnu upotrebu.
