SAD su u 2. februara izvele velike vazdušne napade na 85 ciljeva na sedam lokacija u Iraku i Siriji, što će verovatno biti početak serije većih američkih udara na milicije koje podržava Iran i koje su izvršile napade na američke trupe na Bliskom istoku.
Američke trupe u bazi Victory (VBC) kraj Bagdada stavljene su u pripravnost u iščekivanju uzvratnih udara.
Povod za napad
Udari odmazde – koji su trajali 30 minuta i, prema Beloj kući, bili su uspešni, – usledili su kao odgovor na napad dronom militanata koje podržava Iran na američku vojnu ispostavu Tower 22 u Jordanu, nedaleko od granice sa Sirijom. Udar je izveden 28. decembra 2023, i tom prilikom su poginula tri a ranjeno više od 47 američkih vojnika.
Poginuli vojnici su pripadali 718. četi 926. inženjerijske brigade američkih rezervnih snaga (USAR) iz Fort Mura (ranije Fort Bening) a ranjenici su uglavnom bili iz sastava Nacionalne garde Arizone, Kalifornije, Kentakija i Njujorka.
Udari u petak bili su znatno jači od prethodnih napada na milicije koje podržava Iran. Raniji uzvratni udarci prvenstveno su bili fokusirani na skladišta oružja ili objekte za obuku. No, Vašington je poslednjim udarom želeo konačno da odvrati i zaustavi dalje napade, ali i da izbegne sukob sa Iranom.
Rezultati
„Vojne snage SAD su pogodile više od 85 ciljeva, pomoću brojnih aviona, uključujući bombardere dugog dometa, koji su doleteli iz Sjedinjenih Država. U vazdušnim napadima je upotrebljeno više od 125 preciznih projektila“, navodi se u saopštenju Centralne komande SAD.
„Objekti koji su pogođeni uključivali su komandne, kontrolne i obaveštajne centre, rakete i projektile i skladišta bespilotnih letelica, logistiku i objekte u lancu snabdevanja municijom grupa milicija i njihovih sponzora IRGC koji su omogućili napade na američke i koalicione snage “.
Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je u saopštenju da su udari “početak našeg odgovora”. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi je dodao kako se „veruje da su udari bili uspešni“.
S druge strane, u saopštenju Ministarstva odbrane Sirije se navodi da su „(SAD) pokrenule eklatantnu vazdušnu agresiju na niz lokacija i gradova u istočnom regionu Sirije i oko sirijsko-iračke granice, što je dovelo do stradanja jednog broja civila i vojnika, ranjavanja drugih, i nanošenja značajne štete javnoj i privatnoj imovini“.
Nevine žrtve
Sirijska državna novinska agencija SANA saopštila je da su vazdušni napadi pogodili područja Deir Ezzor, Al-Bukamal, Al-Mayadeen i njihovu okolinu na sirijsko-iračkoj granici. Irak je saopštio da je u američkim udarima poginulo najmanje 16 ljudi, uključujući civile, a 25 je povređeno.
Napadi su bili usmereni na objekte koje koristi proiranski šiitski al Hashd al Shabi (Jedinice za narodnu mobilizaciju, PMU) u iračkom gradu Al-Qaim. Za razliku od drugih grupa u regionu koje podržava Iran, PMU je povezan i sa iračkom vladom, te na određen način godinama dominira politikom u ovoj državi.
General-potpukovnik Douglas Sims, direktor Združenog načelnika štabova (Joint Chiefs of Staff), izjavio je 2. februara da su lokacije za napade odabrane „sa idejom da će verovatno biti žrtava“ među pripadnicima IRGC i milicije.
Udari su usledili neposredno nakon što je predsednik Bajden prisustvovao prenosu tela američkih vojnika poginulih 28. decembra i susreta sa članovima njihovih porodica. U operacijama su korišćeni bombarderi B-1 koji su operaciju izveli u jednom naletu sa dopunom goriva iz vazdušnih tankera.
General Sims je napomenuo da je planirano da se napad izvede po lepom vremenu, u „cilju da se osigura da pogađanje pravih meta“.
Irak i Sirija su osudili američki napad i ocenili ga kao narušavanje njihovog suvereniteta, što može podstaći reginalni sukob. Yahya Rasool, portparol iračkih oružanih snaga, osudio je udare kao “kršenje iračkog suvereniteta”. „Grad Al-Qaim i iračka pogranična područja podvrgnuti su vazdušnim napadima američkih aviona, u vreme kada Irak nastoji da obezbedi stabilnost regiona.
Ovi udari se smatraju kršenjem iračkog suvereniteta i podrivaju napore iračke vlade, predstavljajući pretnju koja bi mogla da odvuče Irak i region u neželjene posledice, a ishodi bi bili katastrofalni po bezbednost i stabilnost u Iraku i regionu“.
Gradonačelnik Al-Qaima Turki Al-Mahalawi rekao je da su tokom udara pogođene tri zgrade koje je al Hashd al Shabi koristio kao skladišta oružja. Sirija je upozorila da američki udari „podstiču sukob na Bliskom istoku“ i izrazila „duboku zabrinutost zbog stanja paralize u kome se nalazi Savet bezbednosti UN“.
„(Sirija) osuđuje očito američko kršenje Povelje Ujedinjenih nacija (i) kategorički odbacuje sve izgovore i laži koje promoviše američka administracija da bi opravdala ovaj napad“, navodi se u saopštenju sirijskog ministarstva spoljnih poslova.
Iran smatra da su napadi kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Iraka i Sirije, međunarodnog prava i jasno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija“, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova. Napad je „avanturistička akcija i još jedna strateška greška američke vlade, koja neće imati nikakav rezultat osim intenziviranja tenzija i nestabilnosti u regionu“, dodaje se u saopštenju.
Niko ne želi sukob SAD i Irana
Prema pisanju CNN, kojim se pravda napad, Bajden je bio pod sve većim pritiskom da reaguje na pogibiju trojice vojnika na način koji će zauvek zaustavi napade milicije. Militanti koje podržava Iran od oktobra 2023. su gađali američke vojne objekte u Iraku i Siriji 165 puta.
Nekoliko republikanskih poslanika čak je pozvalo da SAD direktno udare po Iranu kako bi poslali jasnu poruku. No, zvanična administracija se opredelila za proporcionalan odgovor kako u regionu ne bi eskalirale tenzije.
Visoki zvaničnik administracije potvrdio je za CNN da SAD neće napasti Iran i da če se fokusirati samo na ciljeve izvan ove države.
Kirbi je potvrdio kako „(SAD) ne traže rat sa Iranom. Ne žele u principu širi sukob na Bliskom istoku“.
Bela kuća je saopštila da „veruje da je napad u Jordanu planirala, finansirala i omogućila krovna grupa pod nazivom Islamic Resistance in Iraq, koju čini više frakcija, uključujući i Kata’ib Hezbollah“.
No, isključiva krivica nije pripisana Kata’ib Hezbollahu, inače najmoćnijoj miliciji u Iraku koju podržava Iran.Tačnije, Kirbi je rekao da napad na Tower 22 „svakako ima obeležja Kata’ib Hezbollaha ali da je američka obaveštajna zajednica došla do zaključka da je to bila akcija krovne grupe koja se zove Islamic Resistance in Iraq“.
Američka vojska je od oktobra izvela nekoliko napada na skladišta oružja proiranskih milicija u Iraku i Siriji, ali nijedan od tih napada nije odvratio militante, u čijih 165 napada je povređeno preko 120 američkih vojnika širom regiona.
Iran je proveo godine investirajući u ove regionalne proksi grupe, neformalno poznate kao „osovina otpora“, snabdevajući ih novcem, oružjem i obukom dok je Teheran nastojao da proširi svoj uticaj na Bliskom istoku i vrši pritisak na Sjedinjene Države da se povuku iz Regiona.
Međutim, nijedan od drugih napada proksi grupa od oktobra nije doveo do smrti pripadnika američkih službi. Napad u nedelju označio je značajnu eskalaciju za koju su Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbednost verovali da su primorani da odgovore silom.
Kirbi je u petak rekao da, iako su SAD unapred obavestile iračku vladu o svojim planovima, nije bilo komunikacije sa Iranom — preko kanala ili na neki drugi način — zbog ubistva tri američka vojnika.
Iran je više puta ponavljao da ne traži sukob. Iranski predsednik Ebrahim Raisi je 2 februara u južnoj iranskoj provinciji Hormozgan izjavio kako je Teheran „više puta rekao da neće započeti nikakav rat. No, ako neka opresivna država ili sila želi da nas maltretira, Islamska Republika Iran će snažno odgovoriti“.
U znak mogućih napora da se smire tenzije, Kata’ib Hezbollah je „objavio obustavu vojnih i bezbednosnih operacija protiv okupacionih snaga (američkih trupa) – kako bi se sprečilo nepravedno optuživanje iračke vlade“.
S druge strane, vođa militantne grupe Al-Nujaba, Akram Al-Kaabi, istoga dana je izjavio da će njegovi borci nastaviti da napadaju američke ciljeve.
