Da li će Ukrajina napasti Ruse sa dva miliona dronova u novoj kontraofanzivi?

Ukrajinski ministar za pitanja strateškog razvoja industrije Oleksandr Mikolajovič Kamišin je 20. decembra 2023. Rojtersu izjavio da Kijev planira da proizvede milion FPV bespilotnih letelica kao i više od 11.000 dronova srednjeg i dugog dometa tokom 2024 godine.

Ovo su potvrdili ministar odbane Rustam Omerov pa i sam predsednik Volodimir Zelenski.  No, Espreso je 26. januara 2024. iz The Messenger Business preneo reči bivšeg generalnog direktora Google i savetnika Pentagona za spoljne poslove, Erika Emersona Šmita: Ukrajini će tokom 2024. biti potrebno najmanje 2 miliona dronova sa mogućnostima veštačke inteligencije!

Istovremeno, Forbes tvrdi da će White Stork (bela roda), firma koju je Šmit osnovao, masovno proizvoditi jeftine, jednokratne ‘kamikaze’ dronove koji koriste veštačku inteligenciju za vizuelno ciljanje i koji mogu da funkcionišu čak i kada ih ometanje GPS sprečava da komuniciraju. Letilice takođe mogu da ponesu i određenu masu eksploziva.

Bivši direktor Google želi da Kijevu proda milion dronova?

Koristeći niz DOO preduzeća, Šmit je još u avgustu 2023. podneo dokumente za osnivanje firme nazvane po nacionalnoj ptici Ukrajine. Forbes tvrdi da bi jedan od radnika kompanije mogao mogao biti i Sebastian Thrun, suosnivač Google mesečeve laboratorije.

Od kada je podneo papirologiju za osnivanje firme, Šmit je počeo da se zalaže za raspoređivanje dodatnih dronova u Ukrajini. U tekstu za Wall Street Journal tvrdi da vojnici nakon samo nekoliko meseci obuke mogu da upravljaju njegovim dronom dovoljno brzo tako da ih je skoro nemmoguće oboriti. Uz to, svaki dron koštaće samo oko 400 dolara.

Kako smo videli, Ukrajinci su do skoro pričali samo o milion dronova. Sada je odjednom ta količina udvostručena. Teško je reći da li je u pitanju samo Šmitova marketinška kampanja ali, sasvim je moguće da Kiev počinje da usvaja ambicioznu ideju o 2 miliona dronova.

Pojava jurišnih bespilotnih letelica na frontu, otpornih na elektronsko ratovanje i kontrolisanih pomoću neuronske mreže, podiže konfrontaciju na fundamentalno novi tehnološki nivo. S obzirom na to da Ukrajina namerava da nabavi preko 2 miliona dronova tokom 2024. godine, postoji mogućnost katastrofalne ugroženosti  ruske vojske i pozadine. 

Rat “gejmera”

Svoje viđenje budućnosti daljeg rovovskog rata na koji se oslanja Kremlj, Erik Emerson Šmit je izneo u članku objavljenom u Foreignaffairs. Amerikanac citira kako su na pitanje da navedu najbolja sredstva za uništavanje tenkova, ukrajinski komandanti svihrangova dali isti odgovor: dronovi sa mogućnošću vizuelnog pregleda terena u realnom vremenu.

Zahvaljujući ovim dronovima, borbe između tenkova su stvar prošlosti. Jedan ukrajinski komandant je izjavio da su FPV bespilotne letelice svestranije od artiljerijske vatrene pripreme pred napad.

U tradicionalnom napadu, granatiranje se obustavlja kako se trupe približavaju neprijateljskoj liniji. No FPV letilice su toliko precizne da ukrajinski piloti mogu da nastave da gađaju ruske mete i dok njihovi saborci ne budu udaljeni samo nekoliko metara od neprijatelja.

Zauzvrat, primećuje Šmit, glavno rusko bespilotno oružje tokom SVO bila je kombinacija višefunkcionalne bespilotne letelice tipa Orlan-10 i jurišne bespilotne letelice Zala-Aero-Group Lancet 51/52. Za sada, Oružane snage Ukrajine nemaju ništa uporedivo sa ovim „opasnim dvojcem“.

Takođe, ruske oružane snage su kopirale mnoge taktike koje su koristili ukrajinski vojnici u prvoj fazi rata, a vojno-industrijski kompleks je povećao proizvodnju bespilotnih letelica različitih tipova, uključujući iranske Shahed 136/Geranj-2.

Američki savetnik procenjuje obim mesečne proizvodnje ili nabavke dronova u Rusiji na 100.000 jedinica. S druge strane, Ukrajina sada može samostalno da proizvodi samo polovinu ovog broja. No, Šmit istovremeno iznosi po Moskvu neprijatnu i izuzetno opasnu prognozu daljeg razvoja „SVO“.

Prema njemu, u ovoj fazi rata, kako se linija fronta bude sve više stabilizovala, nebo će biti ispunjeno sa sve više i više dronova. Ukrajina trenutno ima za cilj da tokom 2024. godine nabavi više od dva miliona dronova, od čega polovinu planira da proizvodi u zemlji. S druge strane, Rusija je na putu da parira tim kupovinama.

Sa tolikim brojem letilica, bilo koja vojska ili oprema na zemlji biće laka meta. Zbog toga će se obe strane sve više fokusirati na međusobno uništavanje bespilotnih letilica i uključivanje u vazdušne borbe između samih dronova. Kako tehnološki napredak povećava domet dronova, njihovi operateri i drugi sistemi podrške moći će da ostanu stotinama kilometara udaljeni iza linija fronta. 

2 miliona dronova za godinu dana?

Ukoliko Ukrajina uspe da realizuje čak i polovinu od planiranog broja dronova, to će biti dovoljno da se spreči bilo kakav značajniji napredak ruskih snaga. Naaravno, ovo je pod pretpostavkom da Moskva u međuvremenu ne reši problem pouzdane zaštite od dronova.

Prema mišljenju bivšeg direktora korporacije Roskosmos i predstavnika ruske misije pri NATO od 2008. до 2011, sada predstavnika izvršne vlasti u Zaporoškoj oblasti i člana Komiteta za odbranu i bezbednost, Dmitrija Oljegoviča Rogozina, zbog neprekidnog „zujanja“ neprijateljskih dronova na nebu iznad Priazovja (jug Istočno-Evropske nizije), ruskim borcima je nemoguće da slobodno podignu glave, rotacija na liniji fronta je otežana, a na jedno borbeno vozilo pešadije operateri neprijateljskih dronova „kamikaza“ mogu da organizuju lov jatom koje čine petnaestak bespilotnih letelica.

Ovde treba napomenuti da je Rogozin još 11. decembra 2022. stao na čelo vojnih savetnika tzv. „inspektorske grupe Carski vukovi“, sastavljene od iskusnih eksperata sa bogatim vojnim iskustvom.

Osnovni zadatak „Carskih vukova“ bio je pružanje vojno-tehničke podrške formacijama LNR i DNR. Još tada je Rogozin napomenuo da im je primarni zadatak razvoj lakih bespilotnih letilica za izviđačke i borbene misije. Pri tome, „Carski vukovi“ sarađuju sa preko 10 proizvodnih firmi od kojih su 2/3 iz privatnog sektora.

Inspektorska grupa zastupa tezu da u ratnim uslovima treba usvojiti novi princip poslovanja bez suvišnog administriranja a kao primer pravilnog rada naveo je SAD. Tamo se, prema njegovim rečima, po skraćenom postupku kupuju samo najbolji i najefikasniji sistemi bez obzira da li su ih razvile privatne ili državne firme. Do ovog zaključka je, navodno, došao proučavajući zaplenjeno oružje zapadne provenijencije.

Svakom svoj dron

Obe strane u sukobu koriste različite dronove, a uslovno se mogu svrstati na dronove tipa aviona i kvadrokoptere. Avioni se mogu koristiti i za izviđanje iz vazduha sa velikih visina i za određivanje ciljeva za raketne i artiljerijske sisteme, kao i za gađanje protivtenkovskim projektilima i vazdušnim bombama.

Ako je potrebno, takve bespilotne letelice se mogu napuniti snažnim eksplozivnim punjenjem i pretvoriti u „kamikaze“ za udaranje duboko iza linija – recimo, na rafinerije nafte ili vojne aerodrome. Civilne bespilotne letelice tipa kvadrokopter, poput kineskog DJI Mavic (pinyin), prvobitno su korišćene samo za izviđanje i korekciju art. vatre.

No, Ukrajinci su vrlo brzo smislili da ih opremaju sistemom za kačenje i ispuštanje municije poput ručnih bombi i minobacačkih mina, pretvarajući ih u udarno oružje. Ideja se pokazala toliko lako izvodljivom i efikasnom da su ubrzo teški kineski poljoprivredni dronovi pretvoreni u bespilotne bombardere, na koje je mogla da se okači municija većeg kalibra koja je uništavala i ozbiljna oklopna vozila.

Konačno, ispostavilo se da su pravo otkriće FPV dronovi – jučerašnje miroljubive igračke za bogate, koje su bile opremljene bojevom glavom, pretvarajući ih u veoma efikasne i jeftine „kamikaze“. Uz njihovu pomoć, obe strane sada međusobno love oklopna vozila, a sa njima napadaju i pojedinačne borce, koji nemaju skoro nikakve šanse da se ličnim streljačkim oružjem suprotstave brzopokretnim ciljevima.

Kada se sve ovo uzme u obzir, postavlja se pitanje šta bi se zaista dogodilo ako Kijev do kraja godine nabavi planiranih 2 miliona dronova.

Može se pretpostaviti da ukrajinski Generalštab polaže nadu da će tokom sledećeg pokušaja kontraofanzive masovna upotreba napadnih dronova nadomestiti nedostatak skupe artiljerijsko-raketne municije i jurišnih aviona zapadne proizvodnje. To znači a Moskva hitno mora raditi na pronalaženju „protivotrova“.

Pri tome, smatra se da nade u elektronsko ratovanje kao neku vrstu univerzalnog odgovora nisu u potpunosti opravdane. Neprijatelj je već počeo da koristi kontrolne sisteme otporne na smetnje, izgrađene na bazi neuronskih mreža, a ovo je samo početak evolucije. Osim toga, već smo detaljno pisali da je predviđena pojava autonomnih dronova, koji se ne mogu neutralisati ometanjem.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane Ukrajine je već najavilo dron kontrolisan veštačkom inteligencijom, poljsko-ukrajinski SAKER Scout Twist Robotics, koji će imati domet od 10 km.

To, praktično, znači da odmah nakon što se identifikuje pretnja, mora se obezbediti pouzdana zaštita od nje. Ukajinske bespilotne letelice moraju se identifikovati i uništiti još prilikom pokušaja prelaska granice.

Borci na prvoj liniji fronta trebalo bi da budu u stanju da sami obaraju ukrajinske izviđačke kvadrokoptere koji na njih navode dalekometnu artiljerijsku vatru i američke MLRS.

Takođe postoji hitna potreba za efikasnim i jeftinim protivvazdušnim oružjem za pokrivanje stacionarnih položaja od kvadrokopterskih bombardera i za zaštitu napadačkih oklopnih vozila i kolona u maršu.

Mangali odnosno zaštitne rešetke na vozilima koje su odmah usvojile skoro sve armije praktično nisu bog zna kakvo obezzbeđenje. Dalje, borcima na liniji fronta potrebno je oružje koje im može dati šansu u borbi protiv napadnog FPV drona.

Ako se to ne uradi što pre, 2024. godina može Rusima da donese mnoga neprijatna iznenađenja.