Ruski izvori vesti javljaju da je Ministarstvo odbrane RF usvojilo program modernizacije velikih amfibijskih brodova iz zadužbine Mornaričkih snaga. Njihova vatrena moć će biti povećana kao rezultat opremanja dronovima tipa Orlan i ZALA.
Takođe, brodovi ovog tipa biće ojačani ugradnjom dodatnih sistema protivvazdušne odbrane, kako se čini, usled pouka izvučenih tokom borbenih dejstava.
Odluka o modernizaciji velikih amfibijskih brodova doneta je na osnovu iskustava stečenih tokom takozvane specijalne vojne operacije, u kojoj oni igraju važnu ulogu.
Program koji je odobrilo rusko Ministarstvo odbrane predviđa, između ostalog, opremanje brodova bespilotnim letelicama tipa Orlan-10 i ZALA, koji će kao glavni zadatak imati korekciju artiljerijske vatre, kada se koriste protiv ciljeva na kopnu i moru.
Kako je primetio jedan od upućenih, kombinacija dronova i velikih amfibijskih brodova dokazala je svoju efikasnost, na primer, tokom bitaka za luku Mariupolj na Azovskom moru. Bespilotne letelice su otkrile mete, a zatim prilagodile vatru brodskih automatskih topova kalibra 130 milimetara i višecevnih raketnih bacača postavljenih na njima.
Takođe, u okviru novog programa modernizacije, velika desantna letelica biće opremljena novim sistemima protivvazdušne odbrane. Izvori napomilju da, za sada, nije konkretno utvrđeno koji konkretno. Jedna od razmatranih opcija predviđa ugradnju protivvazdušnih sistema tipa Tor, u tegljenoj verziji, na desantnim brodovima.
Istovremeno se razmatra jačanje sistema samoodbrane brodova od pomorskih dronova. Ruski stručnjaci su već razvili nekoliko opcija za ugradnju dodatnih tačaka sa mitraljezima Kord, kao i stanica za elektronsko ratovanje, tvrde izvori.
Dronovi Orlan-10 i ZALA ukratko
Multifunkcionalni kompleks dronova Orlan-10 koristi se za izviđanje iz vazduha, radio-elektronsko izviđanje ćelijskih pretplatničkih terminala, ometanje GSM ćelijskih komunikacija, izobličenje GPS navigacionog polja, podršku konvojima, otkrivanje ciljeva i korekciju vatre.
Lete na visinama do 5.000 metara, brzinom do 170 kilometara na sat, a u vazduhu mogu da ostanu i 10 sati. Njihov domet dostiže 140 kilometara.
Mini-letelice ZALA (421-04, 421-08 i 421-16) imaju domet od 40 kilometara, mogu da ponesu teret od 1,5 kilograma i ostanu u vazduhu do dva sata.
Nešto veći dron ZALA 421-20 ima domet do 120 kilometara, vreme leta 11 sati i maksimalno opterećenje od 50 kilograma. Oni mogu kombinovati sisteme za navigaciju, automatsko dekodiranje podataka i lasersko određivanje ciljeva.
Prema rečima ruskog vojnog eksperta Dmitrija Boltenkova, ruska vojska je uz pomoć velikih amfibijskih brodova izvršila desantnu operaciju u Azovskom moru, prebacila robu i patrolirala duž obala Ruske Federacije.
„Velike desantni brodovi su i dalje jeftiniji od fregata. Na osnovu rezultata specijalne vojne operacije, postalo je jasno da se moraju ojačati ugradnjom dodatnih artiljerijskih i mitraljeskih sistema. Danas su čak počeli da koriste i bespilotne letelice za obavljanje izviđačkih misija na neprijateljskoj teritoriji. Ovi brodovi su sada veoma traženi i preko potrebni. Nažalost, previše ih je uklonjeno 1990-ih“, primetio je Boltenkov.
Prema njegovim izjavama, ruska Crnomorska flota je pre početka invazije na Ukrajinu imala najveći broj desantnih brodova. Istovremeno je pojačana drugim velikim desantnim brodovima Severne flote i Baltičke flote.
Bivši načelnik Generalštaba Mornaričkih snaga admiral Valentin Selivanov objasnio je da je vatrena moć velikih amfibijskih brodova neophodna za uspešno izvođenje desantnih operacija.
„Neprijatelj je izgradio jaku odbranu blizu obale, tako da pre nego što se brodovi približe, ona mora biti potisnuta. Iz tog razloga, desantnim brodovima je potrebna vatrena moć. Obalska utvrđenja će, naravno, biti na udaru i naše avijacije i odreda pomoćnih brodova, ali sami desantni brodovi moraju, kada se približe obali, da pogode sve odbrambene tačke neprijatelja u rejonu u kome se iskrcavaju trupe. Sada se situacija menja, neprijatelj jača odbranu i zbog toga bi sposobnosti desantnih brodova trebalo da budu veće“, rekao je Selivanov.
Projekat 775
Osnovu desantnih snaga Ruske Federacije trenutno čine veliki amfibijski brodovi projekta 775. Oni su odavno stekli reputaciju „radnih konja“ Mornaričkih snaga. Počev od sredine prošle decenije, brodovi ovog tipa su učestvovali u takozvanom „Sirijskom ekspresu“, logistički obezbeđujući grupisanje ruskih trupa iz Sirije.
Njihova upotreba je počela nakon što su evropske zemlje pregledale civilne tovarne brodove koji su prevozili materijale iz Rusije u Siriju.
Zbog činjenice da treće zemlje ne mogu da zadrže borbene brodove, veliki desantni brodovi Baltičke flote, Severne flote i Crnomorske flote bili su uključeni u transport robe.
Dana 10. februara 2022. godine, odred desantnih plovila u sastavu brodova Minsk, Koroljov, Kalinjingrad, Petr Morgunov, Georgi Pobedonosec i Olenegorski Gornjak ušao je u Sevastopolj, završivši svoj marš kroz Evropu.
U leto iste godine objavljeno je da u Crnom moru deluje pomorska grupa koju čini 12 velikih desantnih brodova Severne flote, Baltičke flote i Crnomorske flote.
Ovi brodovi su bili uključeni u transport robe u interesu grupa ruskih trupa u Donbasu, Hersonu i Zaporožju.
Ukrajinci pogodili ruske desantne brodove Minsk i Novočerkask
Veliki ruski amfibijski brodovi projekta 775 više puta su postajali mete napada ukrajinske vojske.
Tako je 13. avgusta 2023. veliki desantni brod Minsk oštećen u Sevastopolju, nakon napada krstarećim raketama. U to vreme, brod je bio na popravci u suvom doku za popravku brodova na poluostrvu Krim.
Istovremeno, oštećena je i podmornica Rostov na Donu, projekat 636.3, koja je bila stacionirana u susednom doku. U napadu su povređene 24 osobe.
Kasnije je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da će desantno plovilo i dizel-električna podmornica biti u potpunosti obnovljena i da će nastaviti da služe u Pomorskim snagama.
Ruski izvori vesti su javili da će veliki desantni brod Minsk biti remontovan prema ažuriranom projektu. Ova činjenica podrazumeva promenu gornje nadgradnje, reviziju naoružanja i radio-elektronske opreme na brodu.
Predstavnici Ministarstva odbrane su 26. decembra 2023. godine primetili da je prilikom odbijanja napada Oružanih snaga Ukrajine oštećen i veliki desantni brod Novočerkask.
Veliki desantni brod Projekta 775 može da nosi do 10 tenkova i 340 ljudi. Namenjeni su za iskrcavanje trupa na nerazvijenim obalama, kao i za transport robe, uključujući i oklopna vozila.
Brodovi su opremljeni sa dve artiljerijske instalacije AK-725 kalibra 57 milimetara, dva lansera raketnog sistema Grad-M, kao i četiri prenosna lansera protivvazdušnih raketa Strela-2.
Veliki desantni brodovi projekta 11711
Poslednjih godina veliki desantni brodovi projekta 775 počeli su da se zamenjuju novim brodovima projekta 11711. Tako je Ivan Gren, koji je u rusku mornaricu ušao 2018. godine, postao prvi desantni brod stvoren u postsovjetskom periodu.
Trenutno se u borbenoj službi Mornaričkih snaga nalaze dva desantna broda ovog tipa, drugi je Pjotr Morgunov. Oba broda su u sastavu Severne flote. Treći i četvrti brod Vladimir Andrejev i Vasilij Tušin su u izgradnji. Napravljeni su prema modernizovanom dizajnu.
Desantni brodovi projekta 11711 razvijeni su sa sposobnošću rada u opasnim i ledenim uslovima. Imaju dužinu od 120 metara, širinu 16,5 metara i deplasman od 5.000 tona. Brzina je 18 čvorova, domet je 6.500 kilometara, a autonomija je do 30 dana. Na brod se može ukrcati: 13 tenkova ili 36 lakih oklopnih vozila, kao i 300 vojnika.
Mogu se koristiti na nerazvijenim priobalnim područjima, u olujnim uslovima na moru četvrtog stepena.
Запрепашћује број материјалних и стручних грешака у тексту специјализованог медија! Ако можемо да зажмуримо,мада не би требало, на тупаву употребу речи противваздушни уместо противваздухопловни у медијима опште оријентација то свакако није могуће у случају медија који су специјализовани за војне теме. Непотребно је објашњавати да се нико не бори и не прави оружје за борбу против ваздуха нега против ваздухоплова! Потом следе нетачности у вези беспилотних летелица где се наводи да летелица Орлан која може да лети 10 сати брзином од 170км/ч има долет од 140км! Обзиром да и основац уочава да тих 140 км летелица пређе за мање од једног сата остаје нам да нагађамо што она ради преосталих девет сати и никако не може да досегне више од тих “јадних” 140км а желела би? Да ли негде у ваздуху мирује на крећући се, буде паркирана или пак ради нешто треће није нам казано. Потом, слично употреби речи противваздушни долази израз амфибијски брод. По дефиници амфибија је живо биће или техничка направа који могу да се крећу и по води и по копну. Са друге стране реч брод означава техничку направу која може да се креће по води а реч се користи и за направе које се крећу у ваздуху или космосу. Израз амфибијски брод је погрешан и семантички неисправан. Ово тим пре што та пловила имају свој исправан назив десантни брод и то је чак и овом тексту неколико пута учињено. Немојмо се позивати на сличну грешку коју чине и други такође називајући ову врсту бродова амфибијским!
Брод није “техничка напрва” већ је пловило или пловно средство. Једино си у праву везано за ПВО и око тога спора нема. Међутим, руска класификација означава бродове као “пројекте” па тако и наведени “Минск” или “Новочеркаск” припадају пројекту 775. Са друге стране сви руски површински ратни бродови и подморнице имају свој НАТО индекс, што често користе наши “препаметни” медији. Тако се нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144 Оркан означавају као Kirov class, док су подморнице пројекта 971 Штука-Б у НАТО класификацији као Akula class. Исто важи и за авионе ловце који добијају НАТО назив који почиње са словом F, бомбардери са словом B, док хеликоптери добијају назив са словом H. По руској класификацији бродови пројекта 775 нису “амфибијски” већ велики десантни бродови или скраћено БДК. А израз “амфибија” користе САД за неке своје класе бродова, ни то је већ друга прича.