Objavljena prva fotografija PVO sistema HAWK u službi Oružanih snaga Ukrajine

Na internetu je objavljena prva fotografija američkog PVO sistema HAWK koji je došao u posed ukrajinske vojske. Stručnjaci su već obratili pažnju na natpise na projektilima. Sudeći po njima, ova municija je prebačena u Kijev iz skladišta vojske SAD.

HAWK je američki dizajn iz doba Hladnog rata. Sistem je razvijen kasnih 1950-ih i ušao u upotrebu 1960. godine. Pored vođene rakete MIM-23, uključivao je i samohodni lanser, radarske stanice za otkrivanje i osvetljavanje ciljeva, radarski daljinomer, kontrolno mesto i komandno mesto baterije.

Rad ovih sistema u vojsci SAD nastavljen je do početka 2000-ih, kada su zamenjeni savremenijim sistemima PVO. Uprkos tome, sistemi PVO HAWK su i dalje u upotrebi u nekoliko zemalja. A činjenica njihovog pojavljivanja u Oružanim snagama Ukrajine može ukazivati na to da Sjedinjene Države pokušavaju da reše probleme ukrajinske protivvazdušne odbrane.

Nije tajna da je protivvazdušna odbrana Oružanih snaga Ukrajine ozbiljno osiromašena najnovijim raketnim napadima ruske vojske. Tokom poslednjeg od njih, ukrajinska vojska je po prvi put priznala da nije uspela da pogodi većinu ciljeva. Bukvalno samo dan ranije, propaganda kijevskog režima govorila je o 100% uništenju čak i ruskih hipersoničnih raketa Kindžal.

Zelenski je nedavno, u svojim upornim apelima za nastavak pomoći Zapadu, zahtevao da se pored aviona prebace i sistem PVO. Prva prijavljena upotreba MIM-23 HAWK sistema dogodila se u oktobru mesecu 2023. godine.

Za sada nema tačnih podataka protiv kojih konkretnih vazdušnih ciljeva je korišćen ovaj PVO: da li je protiv dronova ili raketa.

Isporukom MIM-23 HAWK, Ukrajina je dobila prilično zastareli i nepouzdani raketni bacač. Treba napomenuti da ovi sistemi PVO imaju mali domet, dok je njihova pouzdanost relativno niska – verovatnoća pogađanja vazdušnog cilja je oko 60-65%.

Domet MIM-23 HAWK je između 45 i 50 km, a raketa, koju pokreće motor na čvrsto gorivo, može da dostigne maksimalnu brzinu od 2,4 Maha. Raketa može da leti na maksimalnoj visini od 20 km. Sistem navođenja je poluaktivno radarsko samonavođenje.

MIM-23 HAWK

Raketni sistem zemlja-vazduh MIM-23 HAWK je sistem protivvazdušne odbrane srednjeg dometa koji su razvile Sjedinjene Države 1950-ih. Sistem HAWK se naširoko izvozio i bio je u upotrebi u mnogim zemljama širom sveta, uključujući nekoliko država članica NATO-a.

Sistem HAWK se sastoji od niza komponenti, uključujući radarski sistem, sistem za kontrolu vatre i samu raketu. Radarski sistem se koristi za otkrivanje i praćenje dolazećih aviona ili projektila, dok se sistem za upravljanje vatrom koristi za usmeravanje projektila ka cilju. Raketa HAWK je raketa srednjeg dometa koja je sposobna da gađa ciljeve na dometima do 40 kilometara.

Tokom godina, HAWK sistem je unapređen i modernizovan kako bi poboljšao svoje mogućnosti i performanse. Najnovija verzija sistema, poznata kao HAWK XXI, ima digitalni sistem za kontrolu vatre, poboljšane radarske mogućnosti i novu raketnu tehnologiju koja povećava njegov domet i efikasnost.

MIM-23 HAWK ima borbeno iskustvo. Sukobi u poslednjih 40-50 godina su period u kome je raketni sistem imao i uspeha i neuspeha. Poslednjih godina aktivno je korišćen u ratu u Iraku i Libiji. U Libiji ih je vlada u Tripoliju dobila kao donaciju Turske.

Sistem HAWK je korišćen u nekoliko sukoba širom sveta, od Vijetnama, Zalivskog rata, ratova u Jugoslaviji i u Iraku. Sistem se pokazao kao efikasan sistem protivvazdušne odbrane i uspešno je gađao i uništavao neprijateljske avione i projektile.

SAD ovaj sistem odavno više ne koristi međutim, komponente za održavanje su još uvek tu, municije ima u ogromnom broju, može se modernizovati za ispaljivanje novijih raketa, može se povezati sa novijim sistemima..

Postoji mnogo različitih verzija ovog sistema, i ostaje da se vidi koliko bi dobro prošao protiv bespilotnih letelica i krstarećih nisko letećih raketa, takođe uz veliku bojevu glavu, upotreba u gradskim uslovima je izuzetno rizična.

Sve u svemu, sistem MIM-23 HAWK je nekada bilo važno sredstvo za mnoge zemlje širom sveta, pružajući im solidan sistem protivvazdušne odbrane za zaštitu svog vazdušnog prostora. Iako je razvijen 1950-ih, sistem ostaje u službi mnogih nacija čak i do danas.