Kako Rusi daljinski postavljaju mine u Ukrajini? Novi ‘Zemljoradnja’ sistem već dokazan na ukrajinskoj pozornici

Bojište je oduvek bilo zasićeno (ili su se branioci trudili da tako bude) preprekama svih vrsta, od vidljivih do onih drugih, mnogo opasnijih.

Pravo, sistematsko zaprečavanje terena (ako izuzmemo plavljenja, spaljivanja šuma, trovanje pesticidima, itd) jeste miniranje formacijski predviđenim sredstvima od strane stručnih lica.

Time se sprečavaju ili usporavaju pokreti žive sile i tehnike. Ima mnogo načina da se minira borbena prostorija. Dok smo o improvizovanim iznenađenjima pisali smo u tekstu ”Daleki istok protiv Divljeg zapada”.

Najbolje je ako se to može učiniti pre početka dejstava i pojave neprijatelja, na osnovu pretpostavki njegovih mogućih pravaca nastupa. U inžinjeriji miniranje (kao i razminiranje) jeste prava nauka – kako po vrstama mina, tako i po načinu njihovog postavljanja, aktiviranja i uklanjanja.

Može se minirati bacanjem sredstava iz vazduha, pojedinačno, ali i grupno sa zemlje. O tome koliko su mine opasne već je pisao naš portal. Najbolje je, kako smo već naveli, kada se to uradi mnogo ranije pre pojave neprijatelja i – neprimećeno jer tada se mina može postaviti i zamaskirati po pravilu službe i biti izuzetno opasna.

Ovom prilikom posvetićemo pažnju sredstvu koje služi da se borbena prostorija minira ”na daljinu”, onda kada ne postoji mogućost ličnog pristupa ili se na taj način želi napraviti minska zaseda, obezbediti odstupnica, usporiti neprijatelj na neočekivanom pravcu, a posebno zaustaviti na opasnim pravcima gde je nepoznata koncentracija ljudi i sredstava.

Inžinjerski sistem daljinskog miniranja ”Zemljoradnja” (Инженерная система дистанционного минирования “Земледелие”, a može se prevesti i kao poljoprivreda, što je širi pojam) projektovan je za postavljanje minskih polja pomoću programiranih bojevih punjenja, odnosno reaktivnih projektila.

Rad na ovom sredstvu (na ruskom jeziku ono ima abrevijaturu ИСДМ; stavljamo je ovde kako biste je lakše prepoznali ako naiđete u nekom tekstu) obavila je kompanija ”NPO Splav” (na ruskom – legura), Tula, ranije АО “НПО “СПЛАВ” им. А.Н. Ганичева).

Reč je o naučno-proizvodnoj kompaniji iz sastava korporacije ”Rosteh”. ”Splav” se proslavio konstrukcijom sistema kao što su ”Grad”, ”Smerč”, ”Uragan”, ”Damba”, ”Plamen”, ”Udav”.

Upravo je ”Splav” 30. decembra 2013. godine dobio državni ugovor s Ministarstvom odbrane Ruske federacije (№ Н/3/4/74-2014-ДГОЗ), za istraživačko-konstruktorski rad na projektu ”Zemljoradnja – I” (”Земледелие-И”), pa je na osnovu toga angažovao i niz podizvođača-saradnika.

Ispitivanja su završena oktobra 2020. godine, a sistem je u OS dobio naziv ”reaktivno minsko polje”. Masovne vežbe ”Kavkaz 2020” bile su prilika da se ”Zemljoradnja” zadejstvuje tokom završnih vežbi na poznatom poligonu Kapustin Jar 25. septembra, kada je demonstraciji mogućnosti prisustvovao i predsednik RF V. V. Putin, uz najviše vojno rukovodstvo.

Zahvaljujući postavljenom minskom polju bilo je zaustavljeno kretanje rezervi uslovnog protivnika i značajno uskraćena njegova manevrabilnost.  Posle ove vežbe predviđeno je da ovaj sistem prođe državna ispitivanja zaključno sa 2021. godinom. 

Prema izveštajima međunarodnih specijalizovanih agencija prvu borbenu primenu ”Zemljoradnja” je imala tokom SVO na teritoriji Harkovske oblasti. Jedan od ruskih telegram-kanala ”Парламент Z кнопкой” (igra rečima: parlament na dugme, gde je slovo S zamenjeno već poznatim simbolom Z) prikazao je dejstvo ovog sistema. Kratki film (”roljik”) u trajanju od oko pola minuta snimljen je, kako autori navode, u okolini Harkova. 

Šta je prednost ”Zemljoradnje”? Ona omogućava brzo miniranje u skladu sa međunarodnim konvencijama koje zabranjuju upotebu ”podmuklih”, odnosno nehumanih sredstava. Rusija je potpisnik Drugog protokola Ženevske konvencije. Za miniranje se koriste bojeve glave koje na borbenu prostoriju ”isporučuje” raketa na čvrsto gorivo. Bojeve glave mogu imati različit sadržaj.

Mogu biti protivpešadijske i protivoklopne. Savremena tehnologija koja je putem digitalizacije povezala lanser s raketama omogućava da se registruju koordinante minskog polja na elektronskoj mapi i da se ti podaci prenesu višoj komandi radi usklađivanja pokreta i dejstava.

Ovaj sistem ima još jednu prednost: mine se mogu same deaktivirati ili uništiti u programirano vreme kako bi se obezbedilo njihovo bezbedno i brzo uklanjanje nakon prekida neprijateljstava ili procenjenog prodora preko te borbene prostorije. Ti podaci se unose neposredno pre lansiranja. ”Zemljoradnja” koristi visokopreciznu municiju pa minsko polje postaje veoma opasna zamka za protivnika. 

”Zemljoradnja” nije novina u ruskim OS. Još u Sovjetskom Savezu tokom osamdesetih godina razvijen je reaktivni sistem plotunske paljbe ”Prima” koji je korišćen na divizijskom nivou. Međutim, ni on nije originalan, jer su Sovjeti iskoristili konstrukciju sličnog sistema koji su razvili Rumuni i Izraelci u kooperaciji (”LAROM-GradLar”).

Njega je proizvela kompanija  ”I.M.I” (Israel Military Industries LTD). Ideja je došla od Rumuna koji su hteli da što bolje iskoriste veliku količinu svojih višecevnih raketnih bacača rađenih po licenci ”Grad” 122 mm, pa ”GradLar” može da koristi i standardne rakete, kada se ne bavi distancionim miniranjem. Amerikanci imaju sličan sistem pod opštom oznakom ”MLRS”.

Sistem ”Zemljoradnja” ima mogućnost postavljanja dimne zavese. Domet reaktivne municije je od pet do 15 kilometara. Prvi put je javnosti ovaj sistem predstavljen na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu ”Armija 2016”. U javnosti smo bili u prilici prvi put da je vidimo na modifikovanoj šasiji ”KAMAZ 8×8” na paradi Pobede 24. juna 2020. godine u Moskvi.

Setimo se da je parada bila pomerena zbog pandemije. Tada on još nije bio u konačnom obliku jer su pre uvođenja u upotrebu izvršene manje modifikacije posle državnih ispitivanja. Prema saopštenju državne korporacije ”Rosteh” od 24. XII 2020. počelo je razmeštanje ovog sistema po jedinicama.

Ovo je tek drugi sistem višecevnih raketnih bacača od Drugog sv. rata u OS SSSR i Rusije koji koristi transportno-lansirne kontejnere. Ratni sistemi su imali rešetkaste ili šinske lansere, a prvi sistem koji je koristio kontejnerske lansere bio je ”Uragan-1M”. 

U sastav jednog kompleta ”Zemljoradnje” ulaze:

• Borbeno vozilo na prerađenoj, oklopnoj šasiji ”KAMAZ 8×8” visoke prohodnosti.
• Transportno-dopunjavajuće vozilo.
• Transportno-lansirni kontejneri (dva TPK sa po 25 raketa; konfiguracija je postavljena u pet redova sa pet raketa).
• Reaktivne granate (rakete). 

Bojeva glava je kasetnog tipa i ne može se s njom manevrisati. Jednom ispaljena, ona ide ka zadatom cilju neizmenjivom trajektorijom. Pre ”Zemljoradnje” OS Ruske Federacije koristile su daleko skromniji ”UMZ” (Универсальный минный заградитель – univerzalno minsko zaprečno sredstvo) koje je moglo da dobaci mine najdalje do sto metara.