Iako još nije članica NATO, Švedska već šalje trupe u Letoniju kao deo ‘Borbene grupe

Švedski vojni kontingent biće raspoređen u Letoniju sledeće godine kao deo napora NATO-a da ojača svoj istočni bok. Saopštenje je dao premijer Ulf Kristersson 8. januara uoči Nacionalne konferencije o bezbednosti i društvu u Selenu.

„Cilj vlade je da Švedska učestvuje sa malim bataljonom u snagama predvođenim Kanadom u Letoniji“, rekao je Kristersson, a citiralo izdanje Today’s News.

Letonski ministar odbrane Andris Spruds, takođe prisutan u Selenu, istakao je značaj NATO kontingenta u njegovoj zemlji, kao i švedsko prisustvo u njemu.

„Ovo je odlična vest za nas. Prisustvo NATO-a u Letoniji je ključno za našu bezbednost. Snage NATO-a pružaju aktivno odvraćanje i signal su da se mora braniti svaki pedalj savezničke teritorije. Takođe će biti važno videti švedsku zastavu u Letoniji koja pokazuje da Švedska doprinosi bezbednosti regiona“, rekao je Spruds.

Švedska vojska je već neko vreme pripremala raspoređivanje u Letoniju, a sada je iz vlade stigla i zvanična potvrda političara. Švedski bataljon će se sastojati od 800 vojnika i biće integrisan u elitnu jedinicu NATO-a raspoređenu u Letoniji – EFP borbenu grupu „Letonija“ sastavljenu od više od 2.000 vojnika.

Šef švedske vojske Džoni Lindfors je 19. decembra 2023. izjavio da je raspoređivanje snaga u fazi planiranja, pod uslovom da Švedska bude primljena u NATO kasnije ove godine.

„Pretpostavljajući članstvo u NATO-u i političke odluke, pred sobom vidim najranije početak 2025. godine“, rekao je Džoni Lindfors.

Tačan sastav švedskog kontingenta je nejasan, ali će najverovatnije biti poslat mehanizovani bataljon opremljen oklopnim transporterima Patria KSA-360, oklopnim transporterima CV-90 i tenkovima Leopard.

Podsetimo, isti sistemi naoružanja su, barem do sada, prošli kao ‘bosi po trnju’ u tekućem ukrajinskom sukobu. O Oružanim snagama Švedske smo pisali detaljno, ali i o odluci rukovodstva ove zemlje da pristupi NATO alijansi.

Činjenica da Švedska šalje trupe upravo u Letoniju pravdaju na zapadu i u istorijskom objašnjenju. Naime, kada su baltičke države ponovo stekle nezavisnost, podržali su ih severni susedi.

Švedska se fokusirala na vojnu podršku Letoniji, dok su Finska i Danska zdušno podržale Estoniju i Litvaniju. Podrška je bila velika između 1992. i 2004. godine, kada su tri baltičke zemlje postale članice i NATO-a i EU, navodi švedska publikacija Dagens Niheter.

Turska i Mađarska blokirale su put Švedske u procesu pridruživanja NATO-u, izlažući zahteve i izgovore da opravdaju svoje oklevanje. Ostali iz severnoatlanskog saveza poteze ove dve države ocenjuju uglavnom osuđivački, optužujući ih da rade u interesu Moskve.

Švedska je podnela svoju ponudu u isto vreme kada i Finska, koja je prošle godine postala najnovija članica Severnoatlantskog saveza pod vođstvom SAD, pod izgovorom ruske intervencije u Ukrajini, koja je eskalirala u februaru 2022. godine.

Turski poslanici su otvorili, krajem 2023. godine, vrata NATO-a za Švedsku i definitivno bi potvrdili ulazak ove zemlje u Severnoatlantski savez bez odlaganja, nakon što su odobrili pristupni protokol u zamenu za moguću američku obavezu u vezi sa avionima F-16.