NaslovnaNovostiIzrael povlači pet brigada iz Gaze – što je više hiljada vojnika

Izrael povlači pet brigada iz Gaze – što je više hiljada vojnika

Zvanični izvori su izvestili da od 1. januara 2024. sledi delimično povlačenje izraelskih snaga iz pojasa Gaze. Prema preliminarnim podacima, iz Gaze se povlači pet brigada.

Najmanje dve od njih sastavljene su od rezervista. Neke od povučenih brigada, po redosledu rotacije, posle odmora, biće prebačene na granicu sa Libanom, gde je sasvim moguće intenziviranje neprijateljstava i nova, nasilnija faza konfrontacije.

Takođe se navodi da Izrael namerava da demobiliše neke od rezervista pozvanih u oktobru 2023.

Zašto se povlače rezervisti IDF

Ovu meru diktira pre svega sve veće opterećenje privrede. Demobilizacija će omogućiti da se u privredu vrati bar deo radne snage. Podsetimo, Izrael je u oktobru mobilisao 300.000 rezervista, što čini 10 do 15% radne snage u zemlji.

Pored rastućih tenzija na granici sa Libanom, drugi razlog za delimično povlačenje trupa može biti to što je značajan deo rezervista verovatno bio nepodesan za borbena dejstva u Gazi. Takođe se može pretpostaviti da su negativne političke posledice korišćenja rezervista, kao i troškovi njihove obuke ili prekvalifikacije, bili previsoki. Izraelsko rukovodstvo se očigledno sprema za dugotrajan rat.

Prema različitim procenama, operacija IDF u Gazi mogla bi da traje još najmanje šest meseci, ali ima i pesimističnijih procena. U ovom trenutku, ciljevi koje je postavila izraelska vlada u pojasu Gaze nisu u potpunosti ostvareni i postepeno se pojavljuju izgledi za eskalaciju sukoba.

S obzirom na nedostatak vojnih resursa i potpunu zavisnost od spoljnog snabdevanja oružjem, IDF trenutno, po svoj prilici, jednostavno ne može sebi da priušti da na duži vremenski period povuče toliki deo radnika iz privrede. Ovu verziju potvrđuje i činjenica da je Izrael počeo da dobija vojnu pomoć još u novembru 2023. godine i da je prima do danas.

Koji drugi faktori utiču na odluku Izraela da povuče svoje trupe?

Između ostalog, to je potreba za slanjem na odmor i popunu kadrovskih jedinica uključenih u kopnenu operaciju od njenog početka, odnosno od 27. oktobra 2023 godine.  Očigledno, upravo su oni nosili najveći teret borbi i, shodno tome, pretrpeli najveće  gubitke.

Važno je napomenuti da ciljevi koje je Izrael naveo nisu u potpunosti ostvareni: više od dva meseca, rezultati akcija IDF u Gazi teško se mogu nazvati uspešnim. Osim uništenja većeg dela civilne infrastrukture, suštinski se nema čime pohvaliti.

Ogromna većina talaca nije oslobođena, Hamas i dalje pruža otpor, uprkos totalnoj kvantitativnoj i tehnološkoj superiornosti Izraela, a izvodljivost preuzimanja kontrole nad velikim teritorijama u Gazi izaziva prirodne sumnje, posebno imajući u vidu činjenicu da IDF na ovim teritorijama redovno trpi gubitke.

Dalje, svi znaci ukazuju da će Izrael u naredne dve do četiri nedelje preći sa „glavnog rata“ (Faze 2) na duži sukob nižeg intenziteta (Fazu 3).

Postoje dva presudna razloga za ovakvu promenu: 1) pritisak međunarodne zajednice i, što je najvažnije, Sjedinjenih Američkih Država; 2) pritisak rezervista i njihovih porodica da se vrate redovnom životu.

Jerusalem Post je saznao da je balansiranje između ova dva razloga ključ za tranziciju. Na praktičnom nivou, izmena planova znači da se stotine hiljada rezervista iz Gaze i sa severnog fronta u bliskoj budućnosti vraća kući. Istovremeno, to ukazuje na smanjenje broja rezervista na frontu.

Ako uzmemo u obzir da je brojno stanje IDF od početka operacija povećano sa 100.000-150.000 na oko 450.000, čemu su najviše doprineli dobrovoljci i rezervisti,  to znači da će se snage IDF vratiti mnogo bliže predratnom nivou.

Konačna odluka u novogodišnjoj noći – ko se sve povlači

Konačno, portparol IDF, kontraadmiral Daniel Hagari je prekinuo sve nedoumice; u večernjim časovima 31. decembra 2023. izjavio je da vojska svoj raspored u Gazi prilagođava očekivanom dugotrajnom ratu. 

„Prilagođavamo metode borbe svakoj oblasti u Gazi kao i snage potrebne za izvršenje misije na najbolji mogući način. Svaka oblast ima različite karakteristike i različite operativne potrebe. Večeras će početi 2024. godina. No, ciljevi rata zahtevaju dugotrajnu borbu i mi smo u skladu sa tim dobro pripremljeni.”

Hagari je rekao da će vojska sprovoditi dobro planirano upravljanje snagama u Gazi, omogućavajući rezervistima da se vrate kućama kako bi pomogli u oporavku ekonomije, ali i da bi se vojnicima omogućila obuka za komandne funkcije. Planira se da se za sada povuku 460. oklopna brigada, odgovorna za baznu obuku oklopnih korpusa; 261. brigada, Bahad 1 oficirska škola za ratovanje i, 828. brigada, Škola za pešadijske snage i komandire vodova.

Planira se da se  14. rezervna oklopna brigada i 551. rezervna padobranska brigada u okviru plana rotacije na nedeljnom a ne, kao do sada, na mesečnom nivou, povuku na odmor. U decembru 2023, 252. divizija je nakon okončanja operacija u severnoj Gazi već privremeno povučena u pozadinu. Na ovaj način „nastavljamo obuku oficira i komandanata…

Nakon iskustava stečenih u borbama, oni se vraćaju obuci. Kada je završe, pridružiće se komandnim dužnostima u trupi“, rekao je Hagari. Pri tome, dodao je da će se izvestan broj rezervista „vratiti svojim porodicama i civilnim poslovima još prve nedelje nove godine. To će rezultirati značajnim olakšanjem za privredu i omogućiće im da prikupe snagu za operacije sledeće godine.

Naime, borbe će se nastaviti i ovi vojnici će nam biti neophodni“. Saopštenje je usledilo dok trupe još uvek dejstvuju na terenu. Tako 162. divizija ostaje fokusirana na četvrti Daraj i Tuffah; 36. divizija se bori u al-Bureji u centralnoj Gazi; 99. divizija takođe deluje u centralnoj Gazi a 98. divizija i divizija Gaza deluju na jugu pojasa, u Khan Younis i Khuzai.

Šta više, IDF se u Khan Jounisu u južnoj Gazi protiv Hamasa bori sa sedam umesto sa prvobitno angažovaneih četiri brigade.

Pravdanje ekstremistima u zemlji

Da bi se umirila domaća radikalna javnost, Hagari je izjavio kako je tokom poslednjih nedjelja kopnene operacije zabeležen značajan uspeh na terenu i pad broja raketa lansiranih iz Gaze na Izrael.

Prema podacima IDF, u prvoj sedmici decembra, nakon što je propalo jednonedeljno primirje sa Hamasom, na Izrael je u proseku dnevno lansirano 75 raketa. Sledeće nedelje taj broj je pao na 23; između 15. i 21. decembra ispaljeno je samo po 16 raketa a između 22. i 27. decembra taj broj je pao na 14 dnevno.

Ovi podaci ne uključuju minobacačku vatru na kopnene trupe u Gazi, rakete ispaljene na more i neuspela lansiranja.

Vašingotnu se nije moglo reći ne

Očito je da je Tel Aviv podlegao i globalnom pritisku (čitaj pritisku Vašingtona) da smanji intenzitet operacija.  Čak i da je Tel Aviv zauzeo stav da ništa ne duguje Amerikancima i da je skupio snagu da Vašingtonu kaže  „ne“ po određenim fundamentalnim vojnim pitanjima, ostala je zabrinutost u slučaju gubitka vojne i političke podrške.

Ovo je ključno ne samo zbog veta na rezolucije u UN, već i za tekuće masovno snabdevanje municijom i odbrambenim oružjem. Osim toga, Iran, Hezbolah i Hamas bi dobili na elanu ukoliko zaključe da Izael gubi podršku SAD. 

Grubi kompromis koji je postignut između Izraela i SAD bio je da se umesto uz primenu masovnih vazdušnih udara i tenkova glavni rat završi do decembra 2023,  Tel Aviv produži sukob niskog intenziteta nazvan Fazom 3 (predviđeno trajanje 3 do 9 meseci).

Ostaje nejasno kako će ove promene uticati na sposobnost IDF da uništi Hamas i povrati preostalih 129 talaca.

1 KOMENTAR

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave