Predsednik Venecuele Nikolas Maduro potpisao je dekret kojim se region Esekibo uključuje u sastav Venecuele. Odluka je usledila nakon referenduma 4. decembra, na kojem je većina stanovnika izrazila podršku napuštanju granice utvrđene Pariskom arbitražnom presudom iz 1899. godine.
Prema referendumu, 95 odsto učesnika glasalo je za pridruživanje Esekiba Venecueli, uz učešće više od 10,5 miliona Venecuelanaca, što je polovina biračkog stanovništva.
Na teritoriji Savezne zakonodavne palate u Karakasu, gde se nalazi Narodna skupština, jednodomni parlament Venecuele, predstavljena je nova geografska mapa ove južnoameričke države.
Pre toga, Maduro je najavio mobilizaciju trupa (oko 235 hiljada) za aneksiju regiona i imenovao privremenog šefa. Maduro je 6. decembra zvanično proglasio Esekibo delom venecuelanske teritorije i pozvao Narodnu skupštinu da donese zakon za zaštitu spornog regiona.
Novoformirana 24. država Venecuela dobila je naziv „Gvajana-Esekibo” i već je prikazana na mapi zemlje.
Predsednik parlamenta Horhe Rodrigez, član Ujedinjene socijalističke partije Venecuele, pokazao je najnoviju sliku svoje zemlje postavljenu na Salonu ustava sa 24. regijom (državom) – Gvajanom-Esekibo, koja se nalazi na spornoj teritoriji sa susednom Zadružnom Republikom Gvajana.
“Ovo je mapa oslobodioca Simona Bolivara, mapa koju je oslobodio svojim mačem, koju moramo čuvati, kao svaki pedalj naše teritorije”, istakao je Rodrigez.
Predsednica venecuelanskog parlamenta je dodala da je predstavljena mapa i podsećanje da nijedan Venecuelanac, niti jedna Venecuelanka, nije branila interese stranih država i transnacionalnih kompanija koje su činile i čine neprijateljska dela protiv naroda i teritorije Venecuela.
Teritorijalni spor između Venecuele i Gvajane oko Esekiba ima dugu istoriju. U proleće 2023. Međunarodni sud pravde je prihvatio tužbu Gvajane po ovom pitanju. Međutim, u ovom trenutku nijedna država nije priznala nove granice Venecuele, što čini pripajanje formalnim.
Na teritoriji Savezne zakonodavne palate u Karakasu, gde se nalazi Narodna skupština, jednodomni parlament Venecuele, predstavljena je nova geografska mapa ove južnoameričke države.
Maduro je imenovao Aleksa Rodrigeza Kabelja za ujedinjenog lidera države Gvajana-Esekibo. On je objasnio da će dokument obezbediti društveni razvoj za stanovnike regiona.
U gradu Tumeremo (država Bolivar na istoku zemlje) 9. decembra počinje sa radom kancelarija za izdavanje venecuelanskih ličnih karata za stanovništvo države Gvajana-Esekibo.
Osnovana je i Nacionalna komisija za visoki nivo zaštite Gvajane-Esekiba pod vođstvom izvršnog potpredsednika Venecuele Delsi Rodrigez, uz učešće „svih sektora političkog, društvenog, ekonomskog, verskog života zemlje .”
Pored toga, Maduro je naredio da se odmah stvore divizije državne naftne i gasne kompanije PDVSA – PDVSA Esekuibo, venecuelanske korporacije Gvajana CVG – CVG Esekuibo, kao i da „počne sa izdavanjem dozvola za vađenje nafte, gasa i minerala širom naše teritorija.”
Ekološki dokument poziva na stvaranje nacionalnih parkova na teritoriji Gvajana-Esekibo. Štaviše, obraćajući se vojsci, on je skrenuo pažnju na stvaranje nove integrisane odbrambene zone Gvajana-Esekibo. Maduro je jednim od ukaza uspostavio novu kompletnu (detaljnu) geografsku kartu zemlje.
Odluke koje je doneo Karakas naglo su pogoršale situaciju u Južnoj Americi. Brazil je odmah počeo da jača već solidnu grupu trupa na severnoj granici zbog pretnje ratom u susednim zemljama.
Zauzvrat, KRG se obratio za pomoć Sjedinjenim Državama, tvrdeći da se Venecuela sprema za oružanu invaziju. Region Gvajana-Esekibo zauzima 159,5 hiljada kvadratnih metara. km i čini približno 2/3 celokupne teritorije KRG.
Podsećanja radi, naftom bogatu regiju Gvajana-Esekibo Venecuela osporava još od kasnog 19. veka. Karakas veruje da je region ustupio Venecueli nakon što je zemlja stekla nezavisnost od Španije početkom 1800-ih.
Ali 1899. godine međunarodni arbitražni sud u Parizu dao je ovu teritoriju Velikoj Britaniji, koja je tamo osnovala svoju koloniju – Britansku Gvajanu.
Napominjemo da je 3. decembra 2023. godine u Venecueli održan svenarodni referendum o pitanju pripajanja ove teritorije. Na plebiscitu je učestvovalo oko 10 odsto stanovništva Venecuele sa pravom glasa, 95 odsto njih je bilo za.
