Duga je istorija netrpeljivosti Ukrajinaca i Rusa. Kako je sve počelo? Čemu SVO?

Daleko pre početka SVO naš portal bavio se Ukrajinom kao raskrsnicom naroda, njenim istorijskim problemima i balastima. Pratili smo korene rusofobije kroz istoriju, ali i put kojim je Ukrajina od nacionalizma stigla do nacizma.

Očigledno to nije uradila sama. Naprotiv.

Odabrala je moćne saveznike (illi su, bolje rečeno, oni odabrali nju), pa se tako još jednom u istoriji dokazalo da kad se svađaju slonovi strada trava. Naravno da nije sve počelo s Majdanom. Međutim, da se ovom prilikom, po datumima, podsetimo događaja od pre samo deset godina, jednog za drugim. Ni po babu, ni po stričevima.

Povoda, odnosno ”okidača” za SVO bilo je mnogo, ali je ”Evromajdan” bio ta kap koja je, na geostrateškom nivou, prevršila čašu. Bila je to tačka bez povratka, kao što vidimo. Eto razloga da još jednom prođemo kroz taj kalendar grešaka i nesreće. 

Da podsetimo: na turskom majdan znači kamenolom. Na Balkanu  ima 12 gradova s tim imenom ili delom u imenu; u nacističkoj Nemačkoj postojao je logor tog imena, ali ovaj ”Majdan” o kome je reč nalazi se u Kijevu i pun mu je naziv ”Майдан Незалежности” ili ”Trg Nezavisnosti”. Do 1991. godine zvao se ”Trg Oktobarske revolucije”. Na tom mestu odvijali su se najdramatičniji događaji takozvane ”Narandžaste revolucije” kako Zapad ” voli da ”boji” nasilne promene društvenih sistema koji im ne odgovaraju.

Pošto smo i o njoj i o njenim akterima pisali više  puta, podsetimo se ukratko i pogledajmo kalendarsku hronologiju tzv. ”Evromajdana”. Razlog za ovo podsećanje?

Nažalost, ima mnogo ljudi kojima istorija počinje od jutarnje kafe, a krvavi sukobi su im prilika za navijanje. Ne ulazeći u detalje, mnogi će se uveriti da je istorija zbir zgusnutih krvavih događaja, a ne samo tomovi knjiga. Dakle, krenimo takstativno. Na taj način istorija i istina ne mogu se izbeći niti sakriti, a još manje falsifikovati. 

Hronologija ”Evromajdana” – kako je razarana državnost Ukrajine

● 1. XI 2003.

Ukrajinska vlada najavila je da obustavlja pripreme za zaključivanje sporazuma o priključivanju Evopskoj uniji. Nezadovoljstvo je izazvano zahtevom MMF za povećanjem tarifa na gas i grejanje za 40%, zamrzavanjem plata i smanjenjem budžetskih rashoda. Međutim, oni koji nisu bili zadovoljni tom odlukom održali su protest na Trgu nezavisnosti (u daljem tekstu – Majdanu). Čuveni ukrajinski (?) opozicioni novinar Mustafa Hajem zavapio je da se krene na Majdan, no malo ljudi ga je podržalo. U akciji je učestvovalo nekoliko stotina ljudi, uglavnom studenata. 

● 21.XI 2013.

Nekoliko hiljada ljudi, sada sa mnogo boljom organizacijom ( i motivacijom) posle tri nedelje izlazi na protest.

● 22. XI 2013.

Kijevski sud donosi odluku o ograničenju uslova sprovođenja protestnih akcija na sva tri najznačajnija mesta – Majdanu, Kreščatiki (glavnoj kijevskoj ulici) i na Evropskom trgu. Bilo je zabranjeno postavljati ”šator naselja” i tende, kako se ne bi ometala priprema dočeka Nove godine (!).

Međutim, nijednom rečju sud nije spomenuo uslove i mogućnosti prijave mitinga, pa ni posledice nelegalnih okupljanja. Bez obzira na to, demonstranti su ignorisali nalog suda i postavili nekoliko šatora koje su uklonile snage bezbednosti. Tada je došlo i do prvih sukoba.

● 24. XI 2013.

U Kijevu se održava marš opozicije koja traži ostavku vlade koja odbija da potpiše sporazum o pridruživanju EU. Istovremeno, demonstranti su pokušali da upadnu u zgradu vlade, napadajući policajce koji su je obezbeđivali. Na Evropskom trgu i na Majdanu niču ”šator naselja”, odnosno platneni ”gradovi”. 

● 25. XI 2013. 

Gradonačelstvo Kijeva dobija tog dana hiljade žalbi od strane brojnih građana koji su nezadovoljni delovanjem pristalica evrointegracija jer su proizvodili ogromnu buku u centru, a za sobom ostavljali masu smeća.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova upozorili su da će privoditi učenike potesta koji zaprečavaju ulice i ometaju saobraćaj, oštećuju privatnu imovinu (paljenje automobila, razbijanje izloga, pljačke) i čine druga krivična dela. Pokrenuti su krivični postupci protiv pojedinaca koji su pokušali juriš na zgradu vlade.

● 30. XI 2013.

Predstavnici službe bezbednosti rasterali su neveliki skup koji se ponovo okupio povodom protesta u vezi sa odlukom o odbacivanju evropskih integracija. Za samo nekoliko minuta specijalne jedinice odreda ”Berkut” oslobodile su trg od nekoliko stotina demonstranata.

Formalni razlog bilo je prekršaj spomenute sudske odluke, ali i ometanje gradskih službi da dekorišu Majdan za novogodišnje praznike, a posebno novogodišnje jelke i postavljanje kioska za božićni sajam – pijacu. Svi privedeni, njih 31, pušteni su istog dana.

● 1. XII 2013.

Kijevski okružni administrativni sud je po zahtevu gradonačelnika zabranio masovne akcije na trgovima Evropa i Majdan, kao i u blizini centralnih organa vlasti zaključno s Božićem, sedmim januarom 2014. godine. Kao odgovor, demonstranti su zauzeli zdanje Kijevske gradske administracije objavivši da je od tog trenutka zgrada Načelstva štab njihove revolucije.

Druga grupa je zauzela zdanje Doma profesora, najveću zgradu na Majdanu. Jasno je bilo da je reč o koordinisanoj, profesionalnoj paravojnoj akciji. U toku tih akcija došlo je do sukoba sa jedinicama OMON (отряд мобильный особого назначения -mobilni odred posebne namene) u Bankarskoj ulici.

Reč je o jednoj od najprestižnijih ulica koja je dobrim delom zatvorena za pešake (kao Stari Arbat u Moskvi) i u kojoj se nalaze najvažnija ministarstva i ustanove. 

● 2. XII 2013.

Ukrajinski opozicionari, okupljeni u zgradi uprave Grada nisu dozvolili zaposlenima da uđu u zgradu. Podigli su barikade i platneni grad na samom trgu.

● 3. XII 2013.

Opozicija je pokušala da sprovede glasanje o nepoverenju vladi, ali to glasanje nije uspelo.

● 4. XII 2013.

Vlada pokušava da nađe ređenje. Iz Kijeva u Moskvu hitno je otputovala delegacija koja je bila dužna da sačini plan za uspostavljanje ekonomskih i trgovinskih odnosa s Rusijom. Za to vreme u Ukrajini produženi su protesti.

● 6. XII 2013.

Dolazi konačno i do skidanja maski. Opozicioni lideri Jacenjuk, Kličko i Tjaginbok obratili su se kongresu SAD sa molbom da uvedu sankcije ukrajinskim vlastima!

Ponovimo: državljani Ukrajine pozivaju stranu silu tražeći da im olakša osvajanje vlasti, dok njihova vlada pokušava da naše razumno rešenje kod prvog suseda!

Malo je takvih primera u istoriji i njima ćemo nekom prilikom posvetiti pažnju. 

● 8. XII 2013.

Služba bezbednosti Ukrajine pokrenula je krivični postupak protiv opozicionih lidera koji su organizovali, ili pozivali na zauzimanje državnih zgrada. Takođe je podignuta krivična prijava protiv nn lica zbog rušenja spomenika Lenjinu. 

● 11. XII 2013.

Sud nalaže jedinicama milicije da ukloni barikade na Majdanu. Legitimno izabrani predsednik Viktor Janukovič pozvao je sve političke snage, uključujući opoziciju ”da počnu dijalog kako bi država izašla iz krize i da se odustane od ultimatuma bilo kakve vrste”.

● 14. XII 2013.

Janukovič smenjuje zamenika sekretara Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine Vladimira Sivkoviča i predsednika gradske administracije Kijeva Aleksandra Popova, koji su učestvovali  u nasilnom rasterivanju demonstranata na Majdanu 30. novembra!

● 15. XII 2013. 

Ponovo se održavaju izbori za Vrhovnu radu (Skupštinu). Opozicija ih je ponovo izgubila!

● 16. XII 2013. 

Gradske vlasti Kijeva odustaju od postavljanja jelke zbog stalnih mitinga opozicije.

● 19. XII 2013.

Vrhovna rada abolira od odgovornosti sve učesnike ”Evromajdana”, nadajući se da će tako smiriti situaciju.

● 20. XII 2013.

Služba bezbednosti Ukrajine, međutim, pokreće krivičnu postupak protiv više lica zbog pokušaja preotimanja vlasti u državi.

● 22. XII 2013.

Redovno okupljanje naroda na Majdanu završava se formiranjem opštenarodne organizacije ”Majdan”.

● 24. XII 2013.

U celoj državi amnestraju se učesnici masovnih nereda. Oslobođenje odgovornosti svih učesnika ”Evromajdana”, čak i tih koji su se sukobili s unutrašnjom vojskom i milicijom predstavljalo je uslov lidera opozicije koji su oni izneli kao zalog za početak dijaloga s vlašću, a i kao garanciju daljih mirnih protesta. 

● 25. XII 2013. 

Novinarka i građanska aktivistkinja Tatjana Černovol pretučena je u blizini Kijeva. Priča je dovoljno čudna da bi se posumnjalo u slučajnost. Video-rikorder (”daš-kamera”) iz automobila završila je u rukama opozicije, a ne milicije!

Ona je u to vreme već bila poznata ”novinarka” u uskim krogovima, koji su vodili pres službe ”UNA – UNSO” (”Украинская Национальная Ассамблея-Украинская Народная Самооборона”, desničarska organizacija integralnog nacionalizma, inače zabranjena u RF) i više puta privođena od strane Službe bezbednosti zbog raznih akcija.

Ona je u februaru predvodila militante u zauzimanju prostorija Partije regiona, kojom prilikom je poginula jedna osoba, a već 2014. postala je poslanik Rade!  

● 1. I 2014.

Neonacisti organizuju šetnju-bakljadu po Kijevu u čast rođenja ideologa ukrajinskog fašizma Stepana Bandere. Njih su podržali učesnici ”Evromajdana”. 

● 4. I 2014.

U Kijevu ponovo počinju mitinzi opozicije, u početku malobrojni. 

● 8. I 2014.

Milicija dobija desetine žalbi Kijevljana na učesnike protesta, navodeći telesne povrede, hilganstva i krađe.

● 12. I 2014.

Na Majdanu se održava prvi masovni miting opozicije u Novoj godini.

● 16. I 2014.

Vrhovna rada izglasava niz zakona kojima se pooštravaju kazne za organizaciju masovnih nereda. Janukovičev potpis pokrenuo je novu spiralu nereda.

● 19. I 2014.

Redovna večernja narodna okupljanja prerastaju u masovne nerede. Opozicioni političari i aktivisti, koji su nastupali na sceni Majdana, pozvali su oko 15.000 prisutnih da odbace zakone i vlast, iskazujući građansku neposlušnost.

Grupe siledžija napadaju na miliciju koja obezbeđuje skup. Za rasterivanje mase korišćena au specijalna sredstva.

● 20. I 2014.

Organizovane bande u centru Kijeva ponovo provociraju sukobe s milicijom. Janučkovič najavljuje da će preduzeti mere kako bi obezbedio mir i opšti poredak u državi. Posle toga počinju pregovori između vlasti i opozicije. 

● 23. I 2014.

Opozicija i vlast uspevaju da se dogovore oko toga da primirje započne tako što će se platneni grad na Majdanu demontirati, ali demonstanti ne pristaju na to! Počinju ulične borbe.

Iz podzemlja se aktivira ‘‘Desni sektor”, paravojna neonacistička organizacija. 

● 26. I 2014.

Radikali uspevaju da okupiraju Ukrajinski dom. Ovlašćena službena lica koja su bila u zaštiti zdanja napustili su položaj po naređenju ministra unutrašnjih poslova Vitalija Zaharčenka.

● 6. II 2014.

U istočnim reonima Ukrajine formiraju se grupe za zaštitu od paravojnih formacija ”Evromajdana”.

● 16. II 2014.

Učesnici ”Evromajdana” saglasili su se da oslobode deo zauzetih administrativnih zdanja po celoj Ukrajini i deblokiraju saobraćaj u centru Kijeva.

● 18. II 2014.

U Kijevu ponovo počinju ulične borbe. Neredi su počeli pola sata pre početka zasedanja Vrhovne rade na kom se opozicija pripremala da predstavi ”ustavni akt” kako bi državu vratila u stanje paralamentarno-predsedničkog ustrojstva.

Po gradu su počeli pogromi, linčovanja, demoliranja, dejstvo snajpera, a deo zgrada, uključujući i zdanje Gradskog načelstva, bio je zapaljen.

Paravojska ”Evromajdana” otvorila je vatru na regularne milicijske snage, gađala ih je kamenicama i Molotovljevim koktelima.  Koristili su takođe šok-bombe i vodene topove.

● 19. II 2014.

Neredi se proširuju i na druge gradove Ukrajine. ”Mitingaši” zauzimaju zdanja državne uprave, policijske stanice, sedišta SBU (Službe državne bezbednosti Ukrajine).

Po informacijama SBU za samo 24 sata u rukama prestupnika našlo se više od 1.500 ”dugih cevi” i oko 100.000 metaka!

● 20. II 2014.

Objavljeno je primirje. Međutim, ”Desni sektor” odbacuje tu odluku.

● 21. II 2014.

Janučkovič pristaje da se do kraja 2014. godine sprovedu vanredni izbori za predsednika, a Vrhovna rada donela je zakon kojim je amnestirala demonstrante, oslobađajući ih krivične odgovornosti. Takođe, doneta je odluka da se kriza razreši uz prisustvo zapadnih posrednika.

To, međutim, ”Desni sektor” ne prihvata, već zahteva da Viktor Janukovič podnese ostavku do deset sati ujutru sledećeg dana, 22. februara, inače će paravojne formacije izvršiti juriš na državna zdanja.

● 22. II 2014.

Predsednik Janukovič napušta teritoriju Ukrajine pod još nerazjašnjenim okolnostima. Pobunjenici su zauzeli zdanje Vrhovne rade, administracije predsednika, vlade i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Vrhovna rada pod pritiskom i ugroženošću usvaja Zakon o ukidanju krivičnog postupka protiv učesnika protesta. Usvojila je i zakon o samovoljnom prestanku vršenja ustavnih dužnosti šefa države i zakazala je predsedničke izbore za 25. maj 2014. godine. Tako se formalno završava akcija započeta prvog novembra 2013. godine. 

Za samo tri i po meseca u najvećoj evropskoj državi (posle Rusije) događao se i dogodio državni udar! Pripreman je godinama, sistematski i temeljno, a tako je i izveden. Ko hoće da veruje u spontano ukrajinsko ”događanje naroda” neka mu bude. Za razliku od ostalih obojenih revolucija, ruski vrh je na vreme i odlično uočio o kakvoj se opasnosti radi. Sve ostalo će se, jednog dana, učiti na časovima istorije. 

Ali, to nije sve

Sledeći redovi jesu za posebnu temu, ali navedimo ukratko nekoliko stavki. One nisu proizvod ukrofobije ili medijskog rata, već podaci Ukrajinskog zavoda za statistiku koji svedoče o krahu ”Projekta Ukrajina”.

Za 32 godine nezavisnosti Ukrajina je izgubila 80% ekonomske moći i 86% proizvodnje u odnosu na stanje dok je bila u sastavu SSSR, kao njegova najrazvijenija republika. Posle razdruživanja, Ukrajina je ostala bez 29 miliona ljudi, pet regiona (od 25), s perspektivnom gubitka bar još nekoliko.

O Donbasu, najrazvijenijoj oblasti nekadašnjeg SSSR da i ne govorimo. Šta da se s tim radi, jer SVO će se jednog dana završiti? Odgovora nema. Čak i da se stvori neki novi ”Maršalov plan” uz ogromnu finansijsko-ekonomsku pomoć, pitanje je kako će Ukrajina vratiti kvalifikovane kadrove i radnu snagu koja bi to iskoristila, ljude koji negde, na nekom mirnijem mestu, ponovo kuće svoj dom? 

Koliko je njih poginulo, ranjeno, proglašeno za nestale? Ispod tih pitanja crta, nažalost, nije još podvučena.