Venecuela glasa za pripajanje teritorije Esekibo

U Venecueli je završen referendum tokom kojeg su se građani te zemlje izjasnili o statusu teritorije Esekibo. Prema podacima nakon obrade oko 11 miliona glasova, velika većina Venecuelanaca podržala je ideju o teritorijalnoj pripadnosti Esekiba Venecueli.

Vredi napomenuti da je Esekibo trenutno pod kontrolom Gvajane i zauzima oko dve trećine teritorije ove zemlje. Region ima značajne rezerve ugljovodonika, koje prema nekim procenama prevazilaze naftni potencijal UAE i Kuvajta.

Gvajana na referendum gleda kao na korak ka aneksiji teritorije i ranije je zatražila od Međunarodnog suda pravde da interveniše kako bi sprečila ovaj plebiscit. Međunarodni sud pravde je odgovorio na ovu žalbu po mišljenju zapada zrazito blago.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro je, nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, rezultate referenduma nazvao potpunim uspehom demokratije i pobedom Venecuele. Istovremeno, zvanični Karakas nije najavio konkretne akcije koje će biti preduzete kao odgovor na izneta mišljenja građana o statusu Esekiba.

Stručnjaci sugerišu da bi Venecuela mogla da preduzme dalje korake, uključujući slanje trupa u Esekibo, što bi moglo dovesti do vojnog sukoba u Južnoj Americi. Ne može se isključiti mogućnost intervencije proki struktura ili čak Sjedinjenih Država.

Međunarodni sud pravde je u petak naredio Venecueli da ne preduzima nikakve radnje koje bi promenile kontrolu Gvajane nad Esekibom, ali sudije nisu izričito zabranile zvaničnicima da sprovedu nedeljni referendum sa pet pitanja. Gvajana je zatražila od suda da naredi Venecueli da obustavi delove glasanja.

Iako su praktične i pravne implikacije referenduma ostale nejasne, u komentarima koji objašnjavaju presudu od petka, predsednica međunarodnog suda Džoan E. Donohu je rekla da izjave vlade Venecuele sugerišu da ona „preduzima korake u cilju sticanja kontrole nad spornom teritorijom i upravljanja njome.”

„Dalje, venecuelanski vojni zvaničnici objavili su da Venecuela preduzima konkretne mere za izgradnju aerodromske piste koja će služiti kao ’logistička tačka podrške za integralni razvoj Esekiba‘“, rekla je ona, prenosi AP.

Na ovakve planove Venceuele prvi su ukazali izveštaji brazilske obaveštajne službe. Oni ukazuju na skori vojni potez venecuelanske vojske protiv Republike Gvajane u narednim danima, što izaziva zabrinutost zbog regionalne stabilnosti i teritorijalnih sporova u Južnoj Americi, posebno Brazila.

Podsetimo, u 2021. godini rezerve sirove nafte u Venecueli dostigle su blizu 304 milijarde barela, što je trostruko više od cifre prijavljene početkom prethodne decenije. Zauzvrat, Venecuela se može pohvaliti najvećim rezervama sirove nafte na svetu.

O spornim granicama arbitrirali su predstavnici Britanije, Rusije i Sjedinjenih Država. SAD su delimično predstavljale Venecuelu u diskusijama zbog prekida diplomatskih odnosa Venecuele sa Velikom Britanijom.

Venecuelanski zvaničnici navode optužbe o dosluhu između Amerikanaca i Evropljana u cilju obmane njihove zemlje. Oni tvrde da je sporazum iz 1966. kojim se rešavao spor efektivno poništio početnu arbitražu. 

Gvajana, jedina zemlja koja govori engleski jezik u Južnoj Americi, tvrdi da prvobitni sporazum ima pravnu važnost i obavezujuću snagu. Još 2018. godine podnela je peticiju Međunarodnom sudu pravde da potvrdi ovaj stav.R

eferendum koji se odigrao u Venecueli i pojačana retorika obe nacije signaliziraju eskalaciju tenzija, podižući strah od potencijalne vojne akcije i dalje nestabilnosti u regionu.