Izraelska vojska rasporedila 100.000 boraca na granicu sa Libanom; U Gazi prekid vatre, puštanje talaca

Izraelska vojska je rasporedila 100.000 vojnika na granici sa Libanom, dok Hezbolah nastavlja da gađa izraelske granične lokacije sa više vrsta oružja, izazivajući žrtve među ID.

Izraelski zvaničnici, koje citira Volstrit Žurnal, potvrdili su da je raspoređivanje vojske odgovor premijera Benjamina Netanjahua na pritisak Izraela da pokrene odlučujući udar na Hezbolah u Libanu.

Prema pisanju američkog dnevnika, izraelski premijer se opire pozivima obližnjih stanovnika i izraelske vojske da preduzme akciju na granici sa Libanom nakon što je vlada iselila desetine hiljada Izraelaca iz 42 naselja poslednjih nedelja.

Pitanje proširenja intervencije postalo je sporna tačka u vojnom kabinetu, pošto je izraelski ministar odbrane Joav Galant pozvao na širu vojnu akciju protiv Hezbolaha, ali je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena izvršila pritisak na Netanjahua da se suzdrži od toga.

Generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah rekao je u svom prvom govoru nakon operacije Al-Aksa, koju je izveo palestinski otpor protiv izraelskih ciljeva u naseljima oko Gaze, da je front u Libanu smanjio veliki deo izraelskih snaga koje će biti korišćene za napad Gaze, uz napomenu da je „na granici sa Libanom prisutna trećina izraelskih kopnenih snaga, polovina pomorskih snaga, četvrtina vazduhoplovnih snaga, skoro polovina protivraketne odbrane i skoro trećina logističkih snaga“.

Međutim, rasprostranjeno je mišljenje da Hezbolah nije zainteresovan za eskalaciju sukoba sa Izraelom u rat punog obima, iako je potencijal za eskalaciju zbog pogrešne procene organizacije i dalje visok.

Amos Hohštajn, viši savetnik predsednika Bajdena, doputovao je u ponedeljak u Izrael na razgovore sa visokim izraelskim zvaničnicima o sprečavanju rata između Izraela i Libana.

Američki zvaničnici priznaju da u Beloj kući raste zabrinutost da izraelska vojna akcija u Libanu pogoršava tenzije koje bi mogle dovesti do regionalnog rata. Podsetimo, Hezbolah nije Hamas, već neuporedivo opasniji protivnik.

SAD tera Netanjahua

Dok je sukob između Hezbolaha i Izraela uglavnom bio ograničen na manje granične okršaje, sofisticiranost i dubina napada se povećavaju. Izrael je nedavno pogodio metu Hezbolaha u blizini sela Tul, 15 km od granice. Ovaj incident je označio prvi udar u južnom libanskom regionu Nabatije od rata između Izraela i Hezbolaha 2006. godine.

Zbog toga postoji i zabrinutost unutar Bajdenove administracije da Izrael pokušava da isprovocira Hezbolah i stvori izgovor za širi rat u Libanu koji bi mogao dodatno da uvuče SAD i druge zemlje u sukob.

U izraelskoj vladi postoje pozicije, uključujući ministra odbrane, koji žele da agresivnije kazne Hezbolah za svoje postupke. Štaviše, trenutnu situaciju neki izraelski zvaničnici vide kao priliku da se jednom zauvek neutrališe pretnja izraelskom severnom frontu.

Premijer Netanijahu još nije došao do tog zaključka, ali se njegove računice mogu promeniti. Ako Galant i drugi uticajni zvaničnici zaprete da će zahtevati njegovu ostavku zbog ovog pitanja, on se može predomisliti kako bi osigurao svoj politički opstanak, a opstaje već 30 godina.

Izrael i Hamas pristali na privremeni prekid vatre i puštanje talaca

Izrael i Pokret Hamas postigli su sporazum o privremenom prekidu vatre pored oslobađanja nekih od izraelskih talaca u Pojasu Gaze i palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima.

Na ključnom glasanju rano 22. novembra ujutru, izraelska vlada je odobrila sporazum kojim se obezbeđuje oslobađanje otprilike 50 talaca koji su oteti u Gazi tokom Hamasovog iznenadnog napada 7. oktobra.

Taoci, uglavnom žene i deca, biće puštani u grupama od 12-13 ljudi dnevno. U zamenu Izrael će osloboditi 150-300 palestinskih žena i maloletnika iz zatvora i vratiti ih tamo gde su nekada živeli, uglavnom Zapadnu obalu i istočni Jerusalim, pauzirati četiri dana borbe i dozvoliti ulazak još goriva u Pojas.

Osim toga, postojaće šest sati dnevno kada izraelskoj vojsci neće biti dozvoljeno da koristi dronove za prikupljanje obaveštajnih podataka o aktivnostima u Gazi.

Katar, koji je pomogao u sklapanju sporazuma zajedno sa Sjedinjenim Državama i Egiptom, rekao je da će vreme početka biti objavljeno u naredna 24 sata.

„Vreme početka pauze biće objavljeno u naredna 24 sata i trajaće četiri dana, uz mogućnost produženja“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Katara. „Sporazum uključuje oslobađanje 50 civilnih žena i dece talaca koji se trenutno drže u pojasu Gaze u zamenu za oslobađanje određenog broja palestinskih žena i dece zatočenih u izraelskim zatvorima, a broj oslobođenih biće povećan u kasnijim fazama implementacije sporazuma.”

Pre objavljivanja sporazuma, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će se rat protiv Hamasa u Gazi nastaviti dok se ne ostvare svi ciljevi Izraela, a to je da se eliminiše pokret koji vlada palestinskom enklavom, obezbede oslobađanje svih talaca i osigura da iz Pojasa više nema pretnje za bezbednost Izraela.

„Mi smo u ratu i rat će se nastaviti sve dok svi naši ciljevi ne budu postignuti“, rekao je on.

Povratak talaca je glavni, “sveti prioritet i posvećen sam tome”, naglasio je Netanjahu pre nego što je prisustvovao sastanku vlade tokom kojeg je sporazum odobren.

„Pred nama je teška odluka, ali ispravna“, dodao je on. „Nećemo mirovati dok se svi ne vrate. Rat ima faze i povratak talaca će imati faze.”

Sa svoje strane, Hamas je pozdravio „humanitarno primirje“, rekavši u saopštenju da će na kraju biti od koristi ljudima u Gazi.

„Odredbe ovog sporazuma formulisane su prema viziji otpora i njegovim determinantama koje imaju za cilj da služe našem narodu i pojačaju njegovu postojanost pred agresijom“, navodi se u saopštenju.

Hamas je takođe napomenuo da će sporazum sa Izraelom takođe dovesti do povećanja isporuka goriva i humanitarne pomoći u Gazu.

SAD su takođe pozdravile sporazum. Visoki zvaničnik u Vašingtonu rekao je da se administracija predsednika Džoa Bajdena nada da će prekid vatre u Gazi dovesti do “potpune pauze” u borbama duž izraelsko-libanske granice.

„Takođe se nadamo da će ovo [dogovoreno četvorodnevno primirje između Izraela i Hamasa] dovesti do potpune pauze u nekim neprijateljstvima na severu, na libanskoj granici“, rekao je zvaničnik za The Times of Israel.

Do sporazuma je došlo nakon što je ministarstvo zdravlja u Gazi koje vodi Hamas saopštilo da je broj poginulih u izraelskim napadima na pojas prešao na 14.000 ljudi. Među poginulima je najmanje 5.840 dece i 3.920 žena. Desetine hiljada drugih je ranjeno.

Očekuje se da će obe strane poštovati sporazum. Međutim, Izrael verovatno neće pristati na proširenje primirja. Netanjahuu, koga su mnogi u Izraelu smatrali odgovornim za vojni i obaveštajni neuspeh tokom iznenadnog napada Hamasa, potreban je rat da bi preživeo.