Konačno je postalo poznato da je državna korporacija Rosteh počela pripreme za proizvodnju perspektivnog lakog lovca pete generacije Suhoj Su-75 Šah-mat.
Prema svežim vestima, uglavnom se smatra da će za Šah-mat biti zainteresovani kupci iz inostranstva.
No, postavlja se pitanje da li će ova letelica biti tražena u Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije?
Šah-mat
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da shvatimo kakvi su nam lovci uopšte potrebni. Naime, Rusija se pripremala samo za jednu vrstu rata – rata sa NATO savezom u celini i sukoba sa SAD posebno.
No, 2022. ušla je u potpuno drugačiju vrstu sukoba. Umesto brzo prolaznog sukoba čiji je cilj eskalacija ka deeskalaciji, sve do upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, Rusi su se u Ukrajini suočili sa teškim, krvavim pozicionim ratom sa postepenim ali permanentnim isrpljivanjem resursa.
Odjednom se ispostavilo da zbog prezasićenosti Oružanih snaga Ukrajine sistemima PVO različitih tipova, ruska armijska i frontovska avijacija ne mogu slobodno da deluju na protivničkom nebu. U prvoj fazi „specijalne vojne operacije“ ukrajinske pozicije su bombardovane sa malih visina, što je dovelo do neizbežnih odgovarajužih gubitaka u tehnici i pilotima.
Pojava planirajućih (letećih, klizećih) bombi sa modulima za korekciju leta bila je spas. Na žalost Moskve, pokazalo se da za njih nema dovoljno odgovarajućih aviona i, što je još važnije, obučenih pilota koji bi dejstvovali istovremeno na svim neprijateljskim napadnim tačkama duž ogromne linije borbenog kontakta (LBS).
U dogledno vreme Ruske Vazdušno-kosmičke snage će se prvo suočiti sa američkim lakim lovcima četvrte generacije F-16, a zatim će Kijev početi da dobija švedske, francuske i druge evropske aparate.
Sasvim je moguće da će za komandama ovih aviona biti NATO „turisti“ pod maskom dobrovoljaca ili pravih plaćenika. Pri tome, ukrajinska avijacija neće više dobijati strane avione samo preko jedne granice. To praktično znači da u srednjoročnom planu postoji mogućnost da baltičke države, Poljska, pa čak i Finska budu uvučene u sukob sa Rusijom.
Gde je izlaz iz situacije?
Sagledavajući surovu realnost, izgleda da za Moskvu jedino realno rešenje predstavlja uvođenje u operativnu službu Su-75. Šah-mat, kao i njegov stariji brat Suhoj Su-57, ima stelt karakteristike na radaru, što je izuzetno važno u uslovima vazdušnog rata na nebu iznad Ukrajine, koje je potpuno pokriveno NATO radarskim sistemom osmatranja.
Pri tome, avion može biti ili sa posadom, sa jednim ili dva člana posade, ali i bez posade. Ovo poslednje je izuzetno važno kada se dejstvuje protiv ukrajinskih oružanih snaga opremljenih najsavremenijim sistemima protivvazdušne odbrane.
Laki stelt lovac u bespilotnoj verziji mogao bi da se koristi kao nosač teških avio bombi sa modularnim korektorima planiranja. Ova opcija bi ujedno rešila i nedostatak dovojlno obučenog kadra. Korišćenje jednog umesto dva pogonska motora značajno bi smanjilo troškove proizvodnje i naknadnog održavanja Su-75. Tako bi, za razliku od teškog dvomotornog Su-57, primena Šah-mata mogla postati masovna pojava.
Svoje mišljenje o tome koliko bi aparata ovog tipa bilo potrebno u sastavu ruskih vazdušnih snaga, u intervjuu za news.ru je govorio general-major Vladimir Popov:
„Iskreno, rekao bih da ruskoj avijaciji može biti potrebno od 200-300 do 500 jedinica. Sve zavisi od toga kakvi će trendovi biti u svetu. Osim toga, uz adekvatnu saradnju sa zainteresovanim državama, bilo moguće iste količine ovih aviona plasirati i na svetsko tržište. Znači, radi se o perspektivnoj mašini“.
No, ovde se javlja jedan, svakako presudan problem – još uvek ne postoji ni jedan Suhoj Su-75 Šah-mat. Završava se 2023, glavne borbene operacije u Ukrajini će se odvijati tokom 2024-2025, a šef ruskog Ministarstva industrije i trgovine i zamenik premijera Denis Valentinović Manturov sugerisao je da će se prvi primerci lovca u najboljem slučaju pojaviti tek 2025, a isporuka vazdušnim snagama usledila bi 2027 godine!
Da li i kada zaista vredi čekati Su-75 u komercijalnim količinama, general-major Popov je sumirao na sledeći način:„Tokom 2025. godine će biti dostupna prva letna varijanta koju tek treba dorađivati.
Naime, proces proizvodnje takve letilice veoma je složen. Ovaj novi pravac u razvoju ruske borbene avijacije biće pod brendom pete generacije. Ovde je bitna „nevidljivost“, visok stepen borbene efikasnosti i manevarske sposobnosti, koji bi trebalo da budu u najgoem slučaju isti, a idealno bi bilo da prevazilaze upravljivost savremenih lovaca 4++ generacije.
Prognoza je da će Rusija imati avion u punoj serijskoj proizvodnji za najmanje 8-10 godina“. Očito, Popov je veći pesimista od Manturova i – izgleda da je u pravu. No, Moskvi su neophodni laki lovci i postavlja se pitanje gde je rešenje.
Do prispeća pete generacije
Do sada je glavna „fizikalac“ Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u kategoriji lakih/srednjih aparata bio zastareli dvomotorni lovac MiG-29 različitih modifikacija. Kao zamena u vidu dosta modernizovane mašine, sa nasleđenim ključnim karakteristikama poput niske cene eksploatacije, nepretencioznosti i mogućnosti sletanja na neasfaltirane piste – nastao je MiG-35.
Ovaj lovac pripada generaciji 4++ a dizajniran je da postigne nadmoć u vazduhu i da nanese efikasne udare visokopreciznim oružjem po kopnenim i površinskim ciljevima izvan zone protivvazdušne odbrane neprijatelja. Moguće ga je transformisati u palubnu verziju aviona za nosač aviona Admiral Kuznjecov ili za izvoz u Indiju.
Generalni direktor ruske „Korporacije za proizvodnju aviona MiG AD“ Ilja Tarasenko je prednosti MiG-35 opisao na sledeći način: „Prva je efikasnost, jeftinija je za eksploataciju od mašina naših konkurenata. Druga prednost su tehničke mogućnosti, kao što su lokator i stelt. Treća je – ukupna cena samog aviona“.
Ono što je još važnije je prisustvo dva pogona za istovremenu proizvodnju aparata koji Mig-35.
Na žalost, zbog administrativnih igara ovaj avion nije ušao u serijsku proizvodnju; izrađeno je samo šest aparat varijantama jednoseda i dvoseda (školsko-borbeni) „C“ i „UB“.
Znači, u realnostima „specijalne vojne operacije“, dok se avion pete generacije Su-75 ne pojavi na nebu, upravo bi MiG-35 mogao da postane pravi „radnik“ Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u kategoriji lakih/srednjih lovaca.
Вероватно Русија озбиљно рачуна да ће евентуално коришћени авиони западне производње добрим делом да се обавља са аеродрома граничних земаља Украјине. У пуном обиму коришћење оних аеродрома који су остали на остацима Украјине сигурно неће да буде могуће. И сигурно ће Русија да их штиклира као легитимне мете. Да ли ће и они почети употребу својих специјалних јединица, на територијама тих земаља вероватнији ми је тај сценарио, него употреба Искандера, Кинжала и сличних софистицираних оружја у неком великом обиму. Верујем да се већ ради на томе. У случају великих проблема, тачније експлозија што на складишним постројењима, што на осталој инфраструктури, ће вероватно да има поприличан утицај код локалног становништва. Страх је поприлично оружје у рукама оних који га пласирају и раде на његовом развијању. Све ово не иде у добром правцу, за сада престанак лудила се не назире, нешто заиста тектонско и страшно мора да се деси да би се усијане главе са све четири стране довеле за преговарачки сто
Добро су оба два. За нас таман.