M2A2 Bradley: (Ne)očekivani debakl na poljima Ukrajine

Najavljen je optimistički, čak i drsko, od strane američkih novinara kao jedno od ”oružja ukrajinske pobede” (Weapon of Ukrainian Victory) i nije bio jedini na tom spisku. S tog spiska su brzo počela da se uklanjaju sredstva koja su isto tako gromoglasno najavljivana.

Između ostalih i oklopno borbeno vozilo pešadije ”M2A2 Bradley”, nazvano po čuvenom generalu iz Drugog svetskog rata, Omaru Bredliju. Njihova popularnost je ubrzano opadala, tačno onako kako su se pokazivali na bojnom polju.

Reč je o vozilu s tročlanom posadom koje može da preveze na borbenu prostoriju šest ili sedam potpuno opremljenih vojnika (zavisi od varijante). Proizvođeno je od 1981. do 1995. godine. Svakako nije u cvetu mladosti, bez obzira na sva ojačanja i modernizaciju. Najkraće rečeno, ”Bredli” je nastao kao odgovor na revolucionarni, sovjetski ”BMP-1” (Боевая Машина Пехоты 1) koji se pojavio još 1967. godine.

Amerikanci nisu inače pridavali mnogo značaja oklopnim transporterima, bez obzira na njihovu brojnost u svojim OS. Za njih su oni bili transportna sredstva. Međutim, ”BMP-1” je bio poseban izazov; hibrid oklopnog transportera i lakog tenka, razvijen je za potrebe mogućeg nuklearnog sukoba, pa je takvu zaštitu i imao.

Pojavio se kao posebna klasa. Stoga su Amerikanci požurili da naprave svoju verziju koja je proizvođena u ”BAE System Land and Aramanent” (nekada ”United Defence”) u Arlingtonu, savezna država Virdžinija.

Pobednički najavljivan, veoma brzo je doživeo neuspeh upravo na terenu za koji je bio pravljen. Svaki nastup u kome su komandanti jedinica pokušali da promene taktiku i smanje gubitke završavao se na jedan te isti način – neplaniranim gubicima. Ruska pešadija, decenijama naviknuta na masu oklopa i stalno okružena njime, pri tom do zuba naoružana raznim pt sredstvima, nije bila nimalo impresionirana njegovom pojavom.

Trenutno stvari stoje tako da čak ni Amerikanci ne mogu da skriju da je ruska armija uništila najveći deo ukrajinskih ”Bredlija” i da je odavno ugrozila sav vozni park namenjen bezbednijem prevozu pešadije. Prema formalnim dokazima (snimci s raznih kanala) smatra se da je jedna trećina ”Bredlija” otpisana, ali da je broj svakako veći. No, praksa medijskog rata utvrdila je novi ”standard” – da se računa samo ono što je snimljeno, a to je, naravno, daleko od realne slike stanja. 

Kako je ”Bredli” stigao na ukrajinsku stepu?

Posle dužih pregovora, rešenje o predaji američkih vozila kijevskom režimu doneto je početkom januara 2023. godine. Tada su stigla i prva vozila koja su bila u kamuflažnoj pustinjskoj šemi pa ih je trebalo bojiti u pejzaž ukrajinskog ratišta. Planirano je da se Ukrajincima preda više od 180 komada, a prvi video-snimak ”Bredlija” na ratištu, emitovan je 16. IV 2023. godine.

Glavnina vozila je u to vreme i stigla. Posle ubrzanog kursa preobuke, američki instruktori i ukrajinski komandanti zaključili su da se može krenuti na bojno polje. Krajem maja i početkom juna ”Bredli” prvi put je primećen na frontu i od tada se on neskriveno pojavljuje na raznim delovima ratišta. Uglavnom se koristi u svojoj osnovnoj nameni – zaštitni transport pešadije, izvlačenje ranjenika i vatrena podrška. 

Šta su Amerikanci očekivali od ”Bredlija”? Pojavljivao se on na raznim delovima Zemljine kugle i učestvovao u mnogo sukoba s promenjivom srećom. Dovoljno da se uoče nedostaci i pokuša sa njihovim ispravkama. Napravljeno je nekoliko verzija, a Ukrajincima je poslata verzija ”M2A2 ODS” (”Operation Desert Storm”). Ova varijanta razrađena je početkom devedesetih godina i korišćena je u Zalivskim ratovima.

Tokom modernizacije pridodavani su joj novi pribori i sistemi, ali radikalne promene nisu razmatrane. Vozilo je pravljeno na osnovu dorađenog i poboljšanog tela. Kombinovani oklop na delovima koji su bili aluminijumski je ojačan, uklonjene su nepotrebne ambrazure (otvori) koji su slabili zaštitu. Unutar tela instalirana je protivfragmentarna obloga. Na takvom telu bilo je moguće instalirati dinamičku zaštitu.

Prema podacima konstruktora, u punoj varijanti zaštite, čelo tela vozila može da izdrži pogodak protivoklopne granate 30 mm i reaktivnih protivtenkovskih zrna. Ovako modernizovan dobio je dizel motor ”Cummings VTA-903T” snage 600 KS i pojačanu transmisiju. Konstrukcija hodnog dela nije promenjena, ali su neki njeni delovi ojačani. Sve to je dozvolilo da se kompenzuje povećanje masa vozila do 30,5 tona a da se ne izgube pokretljivost i glavne borbene karakteristike.

Međutim, ova verzija više nije mogla, za razliku od ranijih, da koristi amfibijska svojstva. To i nije neki veliki nedostatak jer je praksa pokazala da se ovo svojstvo kod transportera najmanje koristilo. Oružani kompleks nije principijeno menjan.

Njegova osnova ostao je automat ”Bushmaster – M242” 25 mm s BK od 900 granata. On je sparen s mitraljezom ”M240” s 2.200 metaka u kalibru 7,62 x 51 mm NATO. Na levom delu kupole kao i ranije nalazi se lansirna šina za PT rakete ”TOW”. Sistem gađanja i upravljanja vatrom principijelno se ne razlikuje od ranijih verzija.

Inače, ”Bredli” je imao mnogo verzija od koji se posebno izdvajaju:

• ”M2 Bradley”- osnovni model; gusenični oklopni transporter. Na temelju njega su razvijene naprednije verzije.
• ”M 270” višecevni raketni sistem.
• ”M4 C2V” – komandno vozilo.
• ”M6 Bradley Linebacker” – PVO vozilo. 

U vreme kada je koncipiran on je bio predviđen za borbu protiv različitih ciljeva. Tako je koaksijalni mitraljez mogao da dejstvuje protiv pešadije i nezaštićene opreme, a top (automat) je trebalo da bude efikasan protiv svojih pandana iz sovjetskih redova. Rakete bi služile protiv tenkova i drugih teških ciljeva. Tokom nadogradnje verzije ”ODS” originalni ”M2A2” dobio je novi ”ELRF” laserski daljinometar (”Eyesafe Laser Rangefinder”) koji je bio bezbedan za oči i optiku.

Vozilo ima i taktički navigacioni sistem ”TACNAV” (Tactical Navigation) sa prijemnikom GPS i digitalnim kompasom. Komandant je dobio terminal za ”FBCB2” (”Battle Command Brigade and Below”), sistem kontrole bojnog polja. Sve u svemu, za pustinjske uslove i zalivskog protivnika to je bilo  dovoljno. Samo u toj modifikaciji pojavilo se i sedmo sedište, a ukrcavanje i iskrcavanje obavlja se kroz krmenu rampu ili kroz vrata na njoj. 

Kako je izgledao prvi susret s ukrajinskim ”Bredlijima”? 

Oni su se na bojištu pojavili (prema različitim svedočenjima) početkom juna, da bi se zatim redovno pojavljivali prilikom svakog pokušaja ukrajinskih protivnapada. Ruska pešadija je odavno bila spremna za ovu pojavu i uradila školski ono što se očekuje u pozicionoj borbi. Pripremila je položaje, odbrambene linije svih vrsta i rangova i spremila udarna sredstva.

Kao rezultat ogorčenih kontanapada, često lišenih taktičke logike, ukrajinska tehnika, bilo stranog, bilo sovjetskog ili ukrajinskog porekla, završavala se brzim povlačenjem posle prvih pogodaka ili masovnim gubicima, ukoliko bi napad potrajao. Prvi gubici zabeleženi su već početkom juna u reonu Mala Tokmačka na Zaparoškom pravcu. Bilo je uništeno oko petnaest ”Bredlija”, ne računajući drugu oklopnu tehniku. Sledeće bitke dovele su do istih rezultata. 

Poznati izvor koji mnogi uzimaju kao pouzdan resurs, ”Lost Armour”, sa sigurnošću potvrđuje bespovratni gubitak 37 ”Bredlija”. Pri tom treba naglasiti da se računica vodi samo na osnovu dostupnih OSINT podataka, odnosno snimaka. Prema svedočenju ratnih reportera, nivo gubitaka ”M2A2 ODS” je značajno veći.

Nije, naravno, problem samo nepovratnih gubitaka tehnike. Po raznim procenama, bar trideset vozila očekuje ozbiljan remont. Neki od njih su mogli biti povučeni u pozadinu, ali njihov remont i dalja sudbina zavisi od mnogo faktora (cena, stepen oštećenja, itd). Sigurno će deo oštećene tehnike biti otpisan i završiti u železarama. Prema najstrožim procenama, uništeno je ne manje od 18% dostavljenih vozila, uz nepoznat procenat oštećenih koji možda mogu da se vrate u stroj.

Važno je navesti da je opšte mišljenje da se ruska armada bolje snašla u protivoklopnoj borbi nanevši takve gubitke protivniku, koristeći standardnu taktiku, bez  neposrednih izlaganja suvišnoj opasnosti. Ovom prilikom ne spominjemo spaljenu i demoralisanu pešadiju koja je prevožena, uz posade ”Bredlija”.

Izvikana kontraofanziva zaustavljena je od strane Rusa primenom klasičnih vojnih znanja. Rusi su sve uradili kako treba: postavili odbrambene pozicije, zasejali minska polja kombinujući ih s drugim preprekama, a pri tom su obezbedili zalihu udarnih sredstava po nastupajućem poretku protivnika.

Sve te mere su praktično dokazane na najsurovijem mestu – polju bitke i potvrdile su svoje vrednosti. Posebno su se žilavo i efikasno pokazala minska polja, pojava za koju još uvek nema jevtinog generalnog rešenja još od Verdena i Some. Vozilo koje bi naletelo na minu postajalo bi laka meta za sve moguće borbene komplekse.

 
Ono što sada svi znaju jeste notorna činjenica da su se kao moćna pt sredstva pokazale BPL. ”Lost Aromor” dokumentuje bar tri uništenja ”Bredlija” pomoću ”Lanceta”. Još bar 20 ”Bredlija” uništeno je ili otpisano zahvaljujući napadima lakih BPL kamikaza raznih tipova. Takozvani FPV dronovi (first-person view drones) nanose štete kao da su u pitanju video-igre.

Naravno, ako sve zakaže, ostaje kraljica bitaka – artiljerija koja je mnogo puta pokazala da uraganska zaprečna vatra može napraviti pustošeću štetu u redovima protivnika. Dronovi su se, međutim, proslavili i u ulozi izviđaća i koordinatora napada.

Veliku popularnost stekao je tenk ”Aljoša” koji je, vešto navođen od operatera za vrlo kratko vreme uništio nekoliko ”Bredlija” i drugu tehniku protivnika. Sve to je dokumentovano video-zapisom iz više uglova.

”Bredli”, ali i druga oklopna sredstva za potrebe pešadije, nezavisno od svih modernizacija, nisu nedodirljivi. Oni mogu da zaštite posadu od metaka, malokalibarske municije i šrapnela, ali sve drugo je za njih smrtna pretnja. Minsko polje, ratna prostorija pod dejstvom artiljerije ili nalet BPL jeste neotklonjiva opasnost ne samo za ”Bredli” već i drugu tehniku. Vozila ”M2A2 ODS” jednostavno ne mogu doći u priliku da pokažu svoj potencijal.

Oni i ne stignu u granice efikasne primene svog oružja. Pri tom njihovo oružje je nemoćno protiv savremenih ruskih tenkova, pa i oklopnih vozila. U taktici primene primećen je još jedan problem: ta vozila se više, iz navedenih razloga, ne koriste za ofanzivna dejstva, već za uznemiravanje neprijatelja, za šta ona nisu konstruisana.

Ni to nije sve. Specifičnost terena ne dozvoljava ”Bredliju” da koristi jedno od svojih većih prednosti – dejstvo noću, pa su ova vozila od male pomoći pešadiji. Kako stoje stvari, njihova uloga se svodi na ”taksiranje”, odnosno prevoženje ljudstva do relativno bezbedne zone iskrcavanja.

Šta sve iz dosadašnjeg razvoja situacije možemo zaključiti? ”Bredli” nije pomogao Ukrajini. Oni tu tehniku ne koriste onako kako bi koristili onu na koju su se decenijama navikavali, pa ne mogu ni da iskoriste njene prednosti i potencijal.

Tako je i sa većinom druge tehnike koju su dobili i dobijaju od NATO. Pri tom su Rusi odlično izučili svojstva sredstava protiv kojih se bore. Može se sa sigurnošću reći da je sudbina ostalih ”Bredlija” izvesna ukoliko nastave da se ovako koriste, samo je pitanje vremena kada će nestati s bojišta. 

Postavlja se i najvažnije pitanje: da li treba biti strog prema ”Bredliju”?

Prema njemu – ne. Na poljima bitke gore i ruski BMP, kao i druga tehnika. Kome onda suditi? Najpre stratezima koji nisu ozbiljno shvatili ili predvideli pojavu novih pt oružja, posebno BPL koji pustoše tehniku na otvorenom polju. Amerikanci nisu nikada polagali veliku pažnju oklopnim transporterima, bez obzira na njihovu masovnost.

Tek od 2018. počinju rad na GCV (Ground Combat Vehicle). Oni su morali da znaju da će oklopni transporter kao pojava biti najranjiviji na novom ratištu i da ulazak vojnika njega predstavlja stvarno ruski rulet, u bukvalnom smislu reči. Ovde je reč o promašaju struke i njenom slepilu. Slepilo nacizma i političara koji su povukli okidač ne vredi ni komentarisati.