Komanda za specijalne operacije američkog vazduhoplovstva odlučila je da ukloni haubicu M102 kalibra 105 mm iz aviona za vatrenu podršku (vazdušnih topovnjača, gunship) Lockheed AC-130J Ghostrider, poslednjih u operativnoj upotrebi iz serije A130.
Nakon eliminisanja haubice, US Airforce razmatra opremanje AC-130 krstarećim raketama, novim radarom i poboljšanim sistemom komunikacije. Inače, arsenal AC-130J od 9. jula 2012. uključuje 1 automatski top Alliant Techsystems 30. mm Mk44 Bushmaster II GAU-23/A 30 i haubicu 105 × 372 mmR M102.
Avion je takođe opremljen Gunslinger sistemom sa cevima za lansiranje raketaRaytheon AGM-176 Griffin i/ili Northrop Grumman GBU-44/B ViperStrike planirajuće, GPS vođene municije (10 granata u magacinu).
Na krilima su podvešene rakete vazduh-zemlja AGM-114 Hellfire, GBU-39/B planirajuće vođene bombe malog kalibra (SDB) mase 100 kg i/ili GBU-53/B SDB II (4 po tačkama vešanja na nosačima BRU-61/A).
Istovremeno, predstavnik Vazduhoplovstva je napomenuo da još nije doneta konačna odluka o sudbini haubica kalibra 105 mm. U ovom trenutku se zna da do 2026. godine neće biti obezbeđena sredstva za demontažu ili zamenu ovih oruđa.
Sa druge strane, izvor vezan za eksploataciju topovnjača AC-130 smatra da je Komanda za specijalne operacije vazduhoplovstva „praktično odlučila“ da ukloni haubice M102. No, uklanjanje masivnog oruđa sa levog boka trupa dovešće do brojnih problema u dizajnu i zahtevaće troškove od nekoliko miliona dolara po avionu.
AC-130J Ghostrider ukratko
Pre nego što se upustimo u avanturu AC-130J, valja se osvrnuti na nasleđe AC-130 porodice aviona. Njihova istorija je prožeta misijama podrške iz vazduha, a Ghostrider je naslednik slavnih prethodnika poput AC-130U Spooky i AC-130W Stinger II.
AC-130J je dizajniran za impresivnu ratnu efikasnost na bojištu. Sa širokim arsenalom preciznog naoružanja, uključujući topove i rakete, sposoban je da pruži ozbiljnu podršku trupama na zemlji. Njegova sposobnost da brzo reaguje i prilagodi se dinamičnom okruženju čini ga značajnim oruđem u arsenalu američkog vazduhoplovstva.
AC-130J Ghostrider je avion za podršku iz vazduha koji je razvila Američka ratna avijacija (USAF) za podršku iz vazduha u blizini fronta, vazdušnu interdikciju i naoružano izviđanje. Ono što AC-130J izdvaja iz mase je implementacija stealth tehnologije.
Sa smanjenim infracrvenim i radarskim potpisom, Ghostrider može delovati gotovo neprimećeno, što ga čini neprijatnim iznenađenjem za protivničke snage. Ova inovacija dodatno povećava njegovu sposobnost da izbegne detekciju tokom operacija.
AC-130J je prilagodljiv avion sposoban da izvršava različite misije. Bilo da se radi o napadima na kopnenim ciljevima, podršci specijalnim operacijama ili izviđanju, Ghostrider se pokazao kao svestrano oruđe koje se može prilagoditi različitim scenarijima na bojištu.
Naoružanje
Dizajniran je pretežno za misije napada na ciljeve na zemlji, uključujući podršku operacijama specijalnih snaga. AC-130J je snažno naoružan raznovrsnim precizno vođenim ubojitim sredstvima i topovima.
Tipično naoružanje uključuje autocannon GAU-23/A kalibra 30 mm, rakete AGM-176 Griffin i bombe vođene precizno. Avion je raznovrstan i može napadati širok spektar ciljeva, uključujući vozila i osoblje na zemlji.
Opremljen je naprednim senzorima i avionikom za nadzor, označavanje ciljeva i situacionu svest. Ima infracrvene senzore, radar i druge tehnologije za lociranje i napad ciljeva. Neki AC-130U avioni su prošli programe konverzije kako bi se modernizovali u konfiguraciju AC-130J.
Avion upravlja posadom od otprilike 10 članova, uključujući pilote, operatore senzora i nišandžije. AC-130J se često koristi u saradnji sa snagama specijalnih operacija za precizne udare i vazdušnu podršku u kompleksnim i dinamičnim okruženjima.
AC-130J Ghostrider predstavlja modernizovanu i visoko sposobnu platformu za Američku ratnu avijaciju, omogućavajući joj da održi snažan kapacitet za podršku iz vazduha i specijalne operacije.
Posade su se razboljevale od dima u avionu. Posle nosili maske ali ne vredi. Verovatno zato i menjaju avione.