Visoko iznad Ukrajine, sateliti se uključuju u rat

Ni nebo više nije granica! Rimljani su govorili: ”Hanibal ante portas” (Hanibal, neprijatelj, je pred vratima). Danas vojnik može da kaže, a da ne pogreši: ”Neprijatelj je nad glavom”.

SVO u Ukrajini izbacio je pred javnost mnogo, do sada, neviđenih postupaka i oružja. Između ostalog, ubrzalo je jednu takoreći rutinsku trku u kosmosu – špijuniranje pomoću satelita.

Tokom Specijalne vojne operacije ponovo je izronio na medijsku površinu izraz GameChanger, najčešće (ispostavilo se) brzopleto i neopravdano, koristeći se za sve i svašta. Kako bi se koji sistem pojavio na ratištu, tako bi brže-bolje bio izvikan kao nešto što će bitno promeniti tok operacije.

Istina je da su mnoga sredstva pokazala neočekivanu moć (kao dronovi, na primer), ali SVO još traje. Još pre 15 godina napisali smo u jednom tekstu da će vrlo brzo vojnik budućnosti kretati u rat kao u naučnu ekspediciju. Sada, sa go-pro kamerama, GPS, mobilnim telefonima, satelitiskim vezama u realnom vremeno to je stvarnost. U bližoj istoriji kao poslednji GameChanger pojavilo se nuklearno oružje.

Međutim, ono je ”samo” unelo ravnotežu straha jer je mir posle Drugog sv. rata trajao tek tri sedmice; za to vreme dogodilo se stotine lokalnih ratova u kojima je poginulo, osakaćeno ili raseljeno desetine miliona ljudi. 

Smatra se (verovatno s pravom jer je daleko od očiju javnosti), da je istiniski zamajac novim ratnim naporima bila pojava izviđanja iz kosmosa putem satelita. U našoj vojnoj terminologiji nosilo je abrevijaturu FIS (foto-izviđanje iz satelita) i posvećeno mu je i kod nas nekoliko odličnih knjiga. Mi nismo mogli da ih sprečimo, ali smo umeli da unapredimo načine maskiranja, manevra, pozicionranja, lažnih objekata.

Sateliti nisu u potpunosti isključili druge vrste obaveštajnog rada. Podsetimo se da su dugo kasete sa filmovima iz satelita ”pecane” mrežma kao leptiri u atmosferi uz pomoć specijalno opremljenih aviona i uvežbanih posada. Dakle, nije baš sve bilo u realnom vremenu, a ni oprema nije bila tako dobra. Oblaci i noć su bili velika prepreka. Danas se slobodno može reći da se vrlo malo toga može prikriti i skloniti od ”nebeskog oka”.

Gotovo sve je vidljivo i sve je na dlanu. Naravno, svi su bili svesni da će razvoj FIS biti neumitan i nezadrživ, pa su razvijali i oružja protiv satelita, ali ih nisu koristili. Države su jednostavno satelite u nemogućnosti da ih brane proglasile svojom teritorijom i svaki napad na neki satelit bio bi smatran objavom rata. Tako je kosmičko izviđanje kardinalno promenilo situaciju i pravila igre na globalnom nivou jer je kosmos postao svačiji. 

U vezi s kosmosom ljudi su uspeli (nadamo se) da se bar u jednom dogovore: kada je nuklearna trka eskalirala, velike sile su shvatile da ugrožavaju opstanak ljudske vrste, pa su se saglasile da ograniče probe. Usledio je istorijski sporazum od 25. jula 1963. godine o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, na moru i u svemiru.

Četiri godine kasnije, 1967. potpisan je u Moskvi, Vašingtonu i Londonu Sporazum o zabrani atomskog oružja u svemiru. Znatno kasnije, 2008. godine, Rusija i Kina pokrenule su inicijativu da se u potpunosti zabrani korišćenje oružja u svemiru, što je dopunjeno na Konferenciji o razoružanju, juna 2014. godine. Da, ali šta ako neka sila upotrebi nuklearno oružje? To će se dogoditi na površini Zemlje i neće biti proba. Nažalost.

Danas u Zemljinoj orbiti svako može da radi ono što misli da treba i ako zato ima para (čak i privatna lica). Faktičko odsustvo ograničavajućih normi međunarodnog prava (neke norme teorijski definišu suverenitet u vertikalni beskraj svemira u granicama neke države) dozvolilo je državama NATO da znatno povećaju svoju tehnološku prednost u odnosu na Rusiju u niskoj orbiti. Iskustvo SVO to najdirektnije potvrđuje. 

Prema zvaničnim podacima MO RF za potrebe OS Ukrajine sada aktivno izviđa ne manje od 500 satelita zapadnog porekla. To je gotovo polovina svih satelita van Rusije u kosmičkom prostranstvu oko Zemlje! 

Ni to nije sve! Koristi se prilika da se se sondira cela teritorija Rusije jer se rad satelita ne ograničava samo na područje SVO. Masa satelita koji obezbeđuju informacije Oružanim snagama Ukrajine putem optoelektronskog izviđanja takođe obezbeđuje i građanski sistem veza tako da sada i androidi – ”pametni telefoni” postaju strateško sredstvo u rukama prosečno obučenog vojnika. Orbita se pokazala kao zadivljujuća sredina za tako nešto: bilo koji, čak i neki bezopasni (do juče) aparat postaje efektivno oružje. Koliko puta je pomenut ”Starlink” Ilona Maska koji je za ukrajinske naciste takoreći ikona pred kojom se klanjaju? 

Od spomenutih 500 satelita koje direktno koristi NATO, samo 70 su isključivo vojni,  dok ostali imaju višenamensku funkciju.

Spomenuli smo ”GameChangers”. Rusi su vrlo ozbiljno shvatili ovu pretnju i pridaju joj veliki značaj, ne potcenjujući je. S velikom dozom verodostojnosti njihovi stratezi smatraju da sateliti NATO jesu sredstava bez kojih bi SVO bila odavno završena. Razloga ima mnogo. Ogromna teritorija Rusije, gigantski pokreti trupa, logistički centri, dislokacije, itd, sve to više nije tajna, jer se može u realnom vremenu uočiti i preneti krajnjem korisniku – najvišem rukovodstvu i komandovanju OS Ukrajine. 

No, u ovome nema ničega neobičnog, novog i zadivljujećeg! I SSSR, kao i SAD, već su šezdesetih godina, kako smo napomenuli, pravilno procenili da je prikrivanje priprema za rat obezvređeno, pa se moraju tražiti novi putevi i načini priprema. Tako se obaveštajno-kontraobaveštajna trka prenela u kosmos, a sateliti su postali glavno oružje.

Ni jedna ni druga strana (misli se na Zapad i na SSSR, odnosno Rusiju) već pedeset godina ne može da efikasno maskira velike manevre i pripremne radnje. Pogled iz kosmosa ima mnogo dobrih strana. Sovjetsko rukovodstvo je već šezdesetih godina imalo veoma kvalitetne fotografije lokacija američkih silosa ICBM, aerodroma, pomorskih baza.

Do tada su morali da se oslanjaju na obaveštajni rad, potkupljive diplomate, neoprezne tekstove u novinama i da uslovno veruju onome što do čega su došli. Pošto su se temeljno uverili u popis američkog arsenala, Sovjeti su mogli da ušu u program SALT 1 (Strategic Arms Limitation Talks, na ruskom ОСВ-1: Переговоры об ограничении стратегических вооружений).

Svemirsko izviđanje značajno ekonomiše korišćenje snaga i planiranje operacija čak do nivoa voda! Početna faza SVO je to i pokazala: Ukrajinci su znali broj i raspored ruskih trupa, a situacija se ni do danas nije bitno promenila. Paritet u satelitskoj špijunaži bio je podrazumevan za vreme Hladnog rata, ali sada je prednost na strani Zapada i Ukrajine i to ne može a da ne utiče na stratešku stabilnost. Jedan ”partner” u ovoj krvavoj igri na taj način stiče utisak da ima kapitalnu prednost, ali i neodoljivu želju da na brže nego što je mislio ostvari svoje interese. 

Izviđanje iz kosmosa, kao što vidimo, jeste nešto što treba krajnje ozbiljno shvatiti, ne samo kada je vojna situacija u pitanju. U jednom od brojeva ruskog izdanja časopisa ”Strateška stabilnost”iz šezdesetih godina objavljeno je da su Amerikanci na osnovu izviđanja poljoprivrednih površina SSSR došli do zaključka da će na tržištu nastupiti ”pšenična kriza”. Nastale su veoma burne promene na svetskim berzama; ne zaboravimo da je moć SAD, između ostalog, zasnovana i na berzantskim manipulacijama i spekulacijama. Tako je bilo i sa žitom te sezone.

Mnoge države su na međunarodnom tržištu bile prinuđene da žito plaćaju zlatom ili naftom, oslobađajući Amerikancima značajne količine dolara radi daljih berzanskih igara. Danas te šeme više tako ne funkcionišu, ali je značajno porasla mogućnost eskalacije sukoba s obzirom na to na vrlo visoku obaveštenost država NATO o ruskom nuklearnom potencijalu. Podsetimo da je SVO samo jedno od polja (doduše, najveće) na kom su Rusi vojno angažovani. 

”Strateška odbrambena inicijativa 2” ili ”Zvezdani ratovi 2.0” , odnosno odbrana SAD iz kosmosa, zasnovana je na konceptu superiornosti (superiority), kao i u svemu što rade. U otvorenim izvorima često se može sresti dokument ”Odbrambena svemirska strategija –  Defense Space Strategy”. Da li Amerikanci shvataju pravo stanje stvari, pravilno ocenjuju rusku opremljenost i odlučnost ili precenjuju svoje mogućnosti, otvoreno je pitanje. 

Najvažnija stavka u toj Strategiji jeste uočljivo odsustvo namere SAD da bilo šta pregovaraju sa Rusijom i Kinom u vezi s korišćenjem bliskog orbitalnog prostora Zemlje! 

Američki špijunski sateliti procenjuju stanje prirodnih resursa, voda, vazduha, inžinjeriske i transportne strukture, detaljno, metar po metar, mapiraju teritorije država. Oprema koja se za to koristi je vrhunska! Linearna rezolucija slika tla u opremi satelita ”IKONOS”, ”Quick-Bird”, ”World-View”, ”Pleiades-1”, itd, omogućava razlikovanje objekata veličine do 50 cm! Nije greška – reč je o centimetrima. Ove kamere mogu da ustanove koju vrstu laptopa koristite dok sedite u parku.

Naravno, ovi uređaji nisu savršeni jer moraju da budu uvek usmereni na objekte. Razlog je tehničke prirode – visokoprecizne kamere obično imaju širinu snimanja na površini zemlje (u maksimalnom dijametru osnove zamišljene kupe) ne veću od 20 do 30 kilometara. Ali, ni to nije nesavladivo jer centralni procesor može da ”raspodeli posao” između mnoštva satelita i tako pokrije prazan prostor. Stoga nije izmišljena činjenica da iznad Ukrajine deluje više od pola hiljade satelita NATO bloka.

Podsetimo da su nove tehnologije odagnale još dve značajne smetnje – oblačnost i noć. One su prevaziđene radarskim snimanjem čiji se zapisi digitalizuju i pretvaraju u slike. Savremeni satelitiski tragač kakav je, na primer ”Lacrosse”, ima digitalni otvor blende pa može po svakom vremenu da generiše fotografije s tačnošću do jednog metra, a zona pokrivanja je mnogo veća od optičke, čak sto kilometara! Naravno, ni ovaj uređaj nije svemoguć jer se dubokim ukopavanjem, maskiranjem i uklapanjem u postojeći teren, itd. značajno može zaštititi posmatrani objekt jer i njegove fotografije analiziraju, za sada, samo ljudi.

Veštački putevi, lažni tragovi, iznenadni manevri, itd. sve to može da oteža analizu fotografije. Amerikanci imaju svoj adut koji su 2000. godine privremeno obustavili, a deluje veoma ovbećavajuće. To je sistem ”Starlite” ili ”Discoverer II”. On je kosmički analog letećem komandnom mestu ”E-8 JSTARS” (Joint Surveillance Target Attack Radar System) koji je projektovao ”Nortrop – Gruman”.

Taj kosmički komandni centar bi mogao da usmerava svoje rakete, ali i druga sredstva na strateški važne ciljeve. ”Starlite” može da se aktivira svakog trenutka u skladu s DEFKON situacijom (Defence Condition) koristeći novu hardversku bazu. Na ruku mu ide i to što je sada lansiranje jata malih satelita sada mnogo brže i jevtinije, a rad na ometanju njihove sinhronizacije jeste ono čime se Rusi (i Kinezi) veoma aktivno bave. 

Šta američki planeri misle da se može najviše postići ovim ”ratom satelita”? Njima je od životne važnosti da nađu ”rupe” u ruskoj PVO iz dva razloga: Ukrajinci dobijaju mogućnost efektnih napada na unosne ciljeve, ali se i Amerikancima otvara mogućnost da pokušaju s uništenjem lansirnih mesta ruskih interkontinentalnih raketa. Stoga su Rusi veliki broj strateških raketa interkontinentalnog dometa postavili na pokretne platforme što je ranije bilo nezamislivo, pa ova trka traje.

U tesnoj vezi sa satelitima sarađuju i već klasnični izviđači ”U-2”, najprestižniji američki lovci specijalnih modifikacija ”F-35”, strateške BPL i krilate rakete. Kao nov nivo satelitskog ratovanja pojavljuju se informacije da se aktivno razrađuju sateliti za radio-elektronsku borbu koji bi trebalo da dostignu mogućnost otkrivanja i neutralisanja zemaljskih radarskih stanica različitih dometa. Borba, kako vidimo, ide i u suprotnom smeru. 

Centralna ideja i najveća želja Amerikanaca je koncepcija ”nultog ešelona”, odnosno uništenja ruskih i kineskih raketa još pre lansiranja. Od 2021. godine registruje se, na osnovu podatka o javnim nabavkama koji stižu iz OSINTA, da je značajno povećano ulaganje u sva sredstva protivraketne odbrane SAD. Praktično smo svedoci razvoja nove Strateške odbrambene inicijative, koja mnoge razočaravajuće podseća na vremena Regana i Gorbačova jer ova trka kreće u nov krug.

Kako se može preovladati ova situacija? Kako izaći iz još jedne sulude trke koja će dovesti do još jedne ”ravnoteže straha” utrošivši pri tom neverovatan novac, tako dragocen zdravstvu, ekologiji, opštoj nauci? 

Najpre, uvek se može početi s pregovorima o nerazmeštanju oružja u bliskom kosmosu. Međutim, pokrenuti ove pregovore je veoma složeno, jer Vašington sebe smatra neprikosnovenim u ovoj sferi, što mu daje i osećaj neodgovornosti (naši bi rekli – ”može im se”). Jedino iskrena i realna rusko-kineska odbrambena alijansa može Amerikance da natera da krenu u pregovore po tom pitanju.

Treba razumeti da odbjanje dogovaranja dovodi i Amerikance u nezgodnu poziciju. Prisustvo mase neprijateljskih satelita ne deluje baš ohrabrujuće na moralno-psihološku klimu u najvišem rukovodstvu Rusije i Kine. Nije strah u pitanju, naprotiv”! S obzirom na realnu moć koju imaju, raste uticaj ”jastrebova” i atmosfere u kojoj nervoza i ratobornost mogu dovesti do suprotnog efekta. Najkraće, Amerikancima ništa ne bi štetilo da pregovaraju. Dobili bi svakako na vremenu, a svaki od tih pregovora predstavljao bi mogućnost kakvog-takvog približavanja i sagledanja objektivnosti problema. 

Druga prepreka u tim pregovorima jeste objektivna: ne može se sa Zemlje lako ustanoviti koji su ”zlonamerni” sateliti u orbiti. Sada se u kosmosu oko Zemlje nalaze (nezavisno od komercijalnih satelita za televizijske, komunikacione ili GPS potrebe) i desetine satelita kao što je ”Starlink” koji sa svoje građanske platforme deluju kao vojno-obaveštajni.

Još jedna mogućnost postoji posle koje nema povratka, a to je asimetričan odgovor. Šta ako Rusi i Kinezi proglase kosmičko prostranstvo nad svojim teritorijama suverenim? Kako se tada vratiti na staze pregovora? Šta će se dogoditi kada bude oboren ili onesposobljen prvi satelit? Da li će uslediti diplomatske note, izvinjenja ili početi pravi Treći svetski rat?

Tehnički gledano, nema velike razlike u tome da li nad teritorijom neke zemlje leti avion ”U-2” ili neki standardni satelit ”Lacrosse”. U oba slučaja delikatno je govoriti o suverenitetu i narušavanju VaP i pretiti počiniocu. Međutim, Rusi poseduju kompleks ”Peresvet” koji je postao operativan još 2017. godine. Reč je o kompleksu laserskog oružja. Zna se da imaju bar pet takvih kompleksa.

Reč je o principijelno novoj vrsti tehnologije. Sistem je inače dobio ime po svetom Aleksandru Peresvetu, jednom od učesnika Kulikovske bitke, svecu s mačem, čovekom koji je s Sergejem Radonješkim postavio osnove ruske hegemonije. Što je najvažnije, ovaj kompleks je visokomobilan pa se ne može znati s koje pozicije ce delovati. Spolja izgleda kao bilo koje vojno teretno vozilo. Šta još imaju, svakako neće tek tako izneti u javnost. ”Peresvet” pokazuje da su pretnju odavno uočili i ozbiljno shvatili i da neće sedeti skrštenih ruku.

Ova nadmetanja satelita mogu se, u krajnjoj liniji, razrešiti i na najgori mogući način. Podsetimo da su 1962. godine Amerikanci u sklopu programa ”Starfish” (nuklearna proba u niskoj orbiti), aktivirali bojevu glavu snage 1,4 megatone. Smetnje su bile neverovatne! U krugu od 1.500 kilometara od epicentra, elektromagnetski impuls je isključio struju, poremetio telefoniju i blokirao radio-veze! Na šta su danas spremne nuklearne bojeve glave, možemo samo da pretpostavimo jer su tada, tri satelita odmah bila spržena.

Stradali su pioniri televizijskog prenosa signala ”Telstar-1” i britanski ”Ariel-1”, ponos zapadne tehnologije.  Još sedam satelita je tada izbačeno iz upotrebe jer im je uništena elektronika i sistem solarnih baterija. Eto, pregovori mogu i tako da se završe...ili počnu. Smatra se da bi danas na takav način moglo u jednom trenutku biti uništeno i do 90% špijunskih i građanskih satelita, pa bi se onda stvarno moglo govoriti o ratovima budućnosti.

Naravno, na taj način bi napadač uništio i svoje satelitske grupacije. Rusi bi, recimo, izgubili ”GLONASS”. Međutim, pre nego što bi bilo ko povukao takav potez, morao bi da ima razvijenu mrežu BPL i navigaciju bez satelita, što nije nešto čime već nije ovladano u prošlosti. Ko bude bolje čitao kartu i koristio kompas ili sekstant, biće korak bliže ostvarenju svojih ciljeva. 

Rusi i Kinezi imaju i treće rešenje radi trajnog izlaska iz situacije – povećanje sopstvene flote satelita. Da li ih na to ”mame” Ameikanci, smatrajući da ih tako mogu isrcrpeti. Sumnjamo, jer je u igri, pored prebogate Kine, još jedna država – Indija, a kako vidimo u svetskoj preraspodeli finansijske moći novac više nije problem. Problem su usijane glave. Ukoliko ne primene neka od ovih rešenja, i Rusima i Kinezima će se neometano vrteti nad glavama američki sateliti, a to ne može večito da traje. Nezavisno od SVO u Ukrajini.