Prodaja lovaca F-16 Turskoj pod znakom pitanja čak i kad dozvole pristupanje Švedske NATO-u

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poslao je ove nedelje parlamentu protokole o ratifikaciji za članstvo Švedske u NATO-u, ali je nejasno da li je to dovoljno da se dozvoli prodaja 40 novih aviona F-16 vrednih 20 milijardi dolara koju Ankara želi.

Četiri američka kongresmena “od kojih se očekuje” da Turskoj daju zeleno svetlo za borbene avione F-16 Blok 70 izražavaju zabrinutost zbog “drugih pitanja koja nisu povezana sa članstvom Švedske u NATO-u”.

Kako američki Difens Njuz ističe, predsedavajući i viši članovi spoljnopolitičkih odbora i u Senatu i u Predstavničkom domu mogu jednostrano da nametnu ograničenja na prodaju oružja. Za sada se najmanje dvojica još neće obavezati na potpisivanje takvog sporazuma.

Predsednik Senatskog komiteta za spoljne poslove Ben Kardin rekao je u četvrtak da mu je drago što vidi da se Turska kreće u pravom smeru u vezi sa kandidaturom Švedske za NATO, napominjući da je „jasno da treba da reše ovo pre nego što razmotre prodaju oružja“.

„Ali postoje i drugi aspekti koje procenjujemo sa prodajom oružja“, dodao je Kardin. „Upotreba sistema naoružanja, pitanja ljudskih prava i zabrinutosti koje imamo. Dakle, postoje i drugi aspekti koje ćemo razmotriti“, rekao je Ben Kardin.

Američki Stejt department tek treba da zvanično obavesti Kongres o prodaji aviona F-16 Turskoj, ali savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je u julu da je Bajdenova administracija spremna da to odobri nakon što bi Erdogan pristao da ukine ograničenje za pristupanje Švedske u NATO.

Portparol kongresmena Gregorija Meksa iz Njujorka, najvišeg člana demokrata u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je da se „raduje ratifikaciji ulaska Švedske u NATO od strane turskog parlamenta, kao i okončanju napada na američke partnere iz regiona, saradnju u borbi protiv ilegalnih finansijskih tokova Rusije i deeskalaciji tenzija u Egejskom moru“.

Ne samo F-16, Turska ne bi trebalo da dobije druge vrste naoružanja

Američki vojni analitičar Majkl Rubin tvrdi da se oružje i druga roba koja je ranije obećana Turskoj mogu preusmeriti na zaslužnije američke kupce i partnere: Izrael, Grčku, Kipar, Jermeniju ili čak Sirijske “opozicione demokratske snage, koje ostaju prva linija odbrane od ponovnog oživljavanja Islamske države”.

Prošlo je skoro pet godina otkako su SAD izbacile Tursku iz programa F-35.

Ova odluka Pentagona usledila je nakon odluke Redžepa Tajipa Erdogana da kupi ruske protivvazdušne raketne sisteme S-400 “dovoljno napredne da ugroze interoperabilnost sa drugom opremom NATO-a”.

Podsećamo, Turska je trebala da kupi 100 jedinica F-35A. Međutim, nakon neuspelog pokušaja puča iza koga Erdogan tvrdi da stoje Sjedinjene Države, Ankara odlučuje da kupi ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400. Između ostalih kaznenih poteza zbog ove kupovine, SAD proteruju Tursku iz programa F-35.

Kao utešnu nagradu, Bajdenova administracija ponudila je Turskoj nove F-16 i pakete za modernizaciju postojeće turske flote. Činilo se da je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan povezao nove F-16 za Tursku sa Erdoganovim sporazumom da ratifikuje članstvo Švedske u NATO-u.

Majkl Rubin smatra da je “takva razmena uvek bila nepravedna, s obzirom na način na koji se Turska ponašala politički, jer je bila protivteža svakom dobitku za NATO od ulaska Švedske”. Erdoganove ponovljene pretnje Grčkoj, potraživanja u vezi sa grčkom teritorijom i nadletanja grčkih ostrva dronovima i lovcima F-16 povećavaju izglede za sukob unutar NATO-a, kaže Rubin.

Erdoganovo ponašanje tokom krize u Gazi trebalo bi da prekine svaki razgovor o prodaji F-16 Turskoj, smatraju u SAD. Govoreći na mitingu 28. oktobra, turski predsednik ne samo da je izjavio da Hamas nije teroristička grupa, već je upozorio da bi Turska mogla da pokrene rat protiv Izraela u ime Hamasa.

Udruživanjem sa Iranom, Hezbolahom i jemenskim Hutima, Turska bi trebalo da se diskvalifikuje iz svake buduće kupovine američkog oružja. S obzirom na napore Turske da preokrene američke vojne platforme za svoju domaću industriju, takva politika bi bila mudra kako iz razloga intelektualne svojine i protiv širenja, tako i zbog pozicije Turske.

Nakon nedavnih Erdoganovih izjava, Bela kuća, Pentagon i Stejt department ne samo da bi trebalo da javno uklone mogućnost prodaje F-16 Turskoj, već i da objave da će, do daljnjeg, bilo kakva američka pomoć Turskoj biti suspendovana, smatraju mnogi na Zapadu.

Do tranutka pisanja ovog teksta, SAD nisu refundirale 1,4 milijarde dolara koje je Turska platila za kupovinu borbenih aviona F-35, niti ukinule sankcije uvedene kao odgovor na sporazum o S-400.

F-16 Fighting Falcon

F-16 Fighting Falcon je multifunkcionalni laki lovac četvrte generacije, monoplan sa jednom kobilicom, izrađen po klasičnoj šemi. Avion ima jedan motor u repu. Trup je polu-monokok.

Krilo sa povećanim zamahom glatko se uliva u trup. Ovaj dizajn omogućava stvaranje pomoćne sile podizanja pod povećanim napadnim uglom.

Ugao prednje ivice krila je 40 stepeni. Ispod trupa se nalazi neregulisani kolektor vazduha. Šasija ima hidraulički pogon. A-stub se nalazi odmah iza usisnika vazduha. Lovac ima integralni aerodinamički raspored, bočno težište je pomereno napred, a postoji i visoko osetljiv radar.

F-16 je prvi avion brzine 2 maha u službi američke vojske. Borbeno vozilo sa resursom od 8.000 sati dizajnirano je za letove i manevre sa preopterećenjem od 9 g.

F-16 ima mnogo modifikacija. Počevši od modela „Blok 25“, smanjena je radarska vidljivost aviona. Tanak sloj zlata nanosi se na površinu vrata nadstrešnice kokpita. Zahvaljujući ovoj inovaciji, incidentno zračenje je ravnomerno raspršeno i ne pada duboko u kabinu. Počevši od verzije Block 32, u proizvodnji usisnika vazduha korišćeni su materijali koji apsorbuju radar.

Avioni Blok 40/42 Night Falcon se proizvode od 1988. Lovci su opremljeni sistemom LANTIRN, radarom APG-68(V), digitalnim sistemom kontrole leta, sistemom za automatsko praćenje terena. Letelica može da nosi vođene rakete AGM-88B.