Prema objavi na sajtu Kremlja, 25.10.2023. ruski predsednik Vladimir Putin je predvodio vežbu Strateških snaga za odvraćanje. Tokom vežbe lansirano je nekoliko interkontinentalnih balističkih raketa i krstarećih raketa kopnenog, vazdušnog i pomorskog baziranja.
Tako su sa kosmodroma Pleseck raketne strateške trupe lansirale interkontinentalnu balističku raketu Jars. Raketa je pogodila zemaljski cilj koji se nalazi čak u lancu Kura na poluostrvu Kamčatka.
Takođe, nuklearna podmornica Tula Severne flote Rusije, koja se nalazi u vodama Barencovog mora, lansirala je interkontinentalnu balističku raketu Sineva na cilj sa istog dometa na Dalekom istoku.
Istovremeno, strateški bombarderi Tu-95MS lansirali su nekoliko krstarećih projektila.
Kako su saopštili predstavnici Predsedničke administracije Ruske Federacije, obuka je imala za cilj proveru obučenosti organa vojnog rukovodstva, kao i unapređenje veština rukovodnog i operativnog osoblja.
Ruski ministar odbrane Sergej Šoigu izjavio je da su „Strateške nuklearne snage Ruske Federacije simulirale izvođenje masivnog nuklearnog udara sa strateškim ofanzivnim snagama, kao odgovor na neprijateljski udar“.
Obuka koju su izvele Oružane snage Ruske Federacije bila je očekivana, ista se održava svake godine, u poslednjoj dekadi oktobra, pod nazivom „Grom“.
Sineva SLBM from Tula SSBN, White Sea. pic.twitter.com/pCqJmNJ9ui
— Dmitry Stefanovich (@KomissarWhipla) October 25, 2023
Za razliku od prethodnih godina, kada je Vladimir Putin putovao u Komandni centar nacionalne odbrane u Moskvi da predvodi vežbu, ovog puta šef ruske države je bio u Situacionom centru Kremlja, u interakciji sa vojnim vrhom putem video konferencije.
Tokom vežbi, Putin je slušao izveštaje ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerija Gerasimova.
Sistem RS-24 Jars
RS-24 Jars, naslednik rakete Topol-M, je ruski strateški raketni sistem i opremljen je interkontinentalnom balističkom raketom na čvrsto gorivo. Sistem je dizajnirao i razvio Moskovski institut za toplotnu tehnologiju pri Ruskoj akademiji nauka Jurij Solomonov.
Što se tiče Jarsovih strateških implikacija, MDAA navodi da je RS-24 Jars bio u avangardi ruskih pokušaja da unapredi svoje nuklearne sposobnosti. Sposobnost sistema da izbegne sisteme protivraketne odbrane povećava efikasnost zemaljske komponente ruske nuklearne trijade.
Štaviše, sistem ima prednost u odnosu na postojeće protivraketne odbrambene sisteme zahvaljujući svom kapacitetu za raspoređivanje aktivnih i pasivnih mamaca tokom leta.
RS-24 se može transportovati drumom i rasporediti u povučene ruske raketne silose, što otežava njegovo otkrivanje. Ovo, zajedno sa činjenicom da je sistemu potrebno samo sedam minuta da se pokrene, predstavlja ozbiljne pretnje za sistem protivraketne odbrane koji koriste Sjedinjene Države da bi zaštitile svoju naciju i saveznike.
Prema ruskom izdanju Komsomolskaja pravda, raketni kompleks Jars ima kapacitet 12 puta veći od američke bombe koja je desetkovala Hirošimu.
U konvencionalnom MIRV aranžmanu, sve bojeve glave su sadržane u jednoj fazi koja se odvaja od ostatka oružja nakon lansiranja. Kada se nađe izvan Zemljine atmosfere, ovaj uređaj može samostalno manevrisati, lansirajući svaku bojevu glavu na određenu metu.
Rusija je u junu 2019. objavila da je testirala RS-24 Jars sa dizajnom „eksperimentalne bojeve glave“. Tokom testa, projektil je prešao neverovatnih 5.600 kilometara pre nego što je pogodio poligon za testiranje rakete Kura u Kamčatskom kraju na drugoj strani Rusije.
R-29RMU2 Sinerva
R-29RMU2 Sineva je moderna balistička raketa ruskog dizajna lansirana sa podmornice. U pitanju je dalji razvoj R-29RM koji je usvojen 1980-ih. Raspad Sovjetskog Saveza usporio je projektovanje i proizvodnju raketa na deceniju međutim Sinerva je očigledan rezultat uspešnog izlaska iz kriznog perioda.
Sa mnogim R-29RM koji su pri kraju radnog veka, a R-39 Rif povučen iz upotrebe, Rusija je morala da proizvede nove balističke rakete za podmornice. Kako bi se izbegli problemi koje nosi Bulava na čvrsto gorivo, pokrenut je razvoj Sineve na tečno gorivo. Sineva je usvojena 2007. godine, a operativna je od 2008. godine.
Sineva koristi trostepeni raketni motor na tečno gorivo. Raketa se lansira u balističkom luku. Osim korekcija kursa, nije manevarska. Odeljak sa bojevom glavom sadrži više nosača sa termonuklearnim bojevim glavama koje mogu nezavisno gađati. Odeljak bojeve glave koristi astro-inercijalno navođenje i GLONASS kada oslobađa bojeve glave na više ciljeva.
Raketni motor na tečno gorivo uvodi niz kompleksnosti, ali ima prednost energetske efikasnosti. Sineva ima sličan domet i težinu kao R-39 Rif (NATO: SS-N-20 Sturgeon) ali sa oko pola svoje težine.
Sineva nosi 4 x 500 kT interkontinentalnih balističkih raketa sa po nekoliko termonuklearnih bojevih glava gde svaka može da gađa svoj cilj. Takođe je moguće nositi do 10 interkontinentalnih balističkih raketa sa prinosom od 100 kT, ali ova konfiguracija nije u uobičajenoj upotrebi. Sa punim teretom maksimalni domet je 8.300 km. Probni let je dostigao preko 11.500 km sa smanjenim teretom.
Sineva se koristi na podmornicama projektila 667BDRM Delfin klase. Ove podmornice su na Zapadu poznate kao Delta IV. Proizvedeno je sedam ovih podmornica, a šest je nadograđeno za upotrebu Sineve. Svaka podmornica ima 16 projektila u varijanti R-29RM Štil, R-29RMU2 Sineva ili R-29RMU2.1 Lajner. Među njima je Sineva trenutno najbrojnija. Izveštava se da su mnoge Sineva ponovo izgrađene po Lajner standardu tokom vremena.
💪UGM—133💪