Svet je 18. oktobra imao prilike da vidi novi primer tehnološkog prodora u savremenoj vojnoj opremi. Uništavanje ukrajinskog RM-70 Vampir MLRS upotrebom municije Lancet predstavlja važan korak u razvoju bespilotne tehnologije u Rusiji.
Tehnologija automatskog prepoznavanja cilja
Revolucionarno dostignuće Lanceta je njegov automatski sistem za prepoznavanje mete. Navodi se da je takav sistem testiran na različitim modifikacijama dronova, u rasponu od Lancet-1 do naprednijeg Lancet-3.
Pojava ove tehnologije sugeriše da su vojni inženjeri i programeri napravili značajan napredak u stvaranju veštačke inteligencije koja je sposobna da identifikuje i napadne prioritetne mete na bojnom polju.
Video snimak koji se pojavio u medijima pokazuje kako Lancet uspešno prepoznaje i uništava MLRS, uprkos prisustvu drugih objekata u blizini. Ovo pokazuje nivo tačnosti novog sistema navođenja.
#UkraineRussiaWar
— Military Summary (@MilitarySummary) October 21, 2023
🌐 Place: #Shcherbynivka
🕰 Date: ~20.10.2023
📌 Coordinates: 48.3777139, 37.7998211
📝 Description: Russian Lancet destroyed the RM-70 "Vampire" MLRS of the Ukrainian Armed Forces in Shcherbynivka.
🖥 id: 20102023.1435
✉️source: https://t.co/iIaRVwdcgp pic.twitter.com/xOB62Q56Lq
Još jedna prednost je sposobnost lutajuće municije Lancet da rade automatski. Ove bespilotne letelice mogu da patroliraju određenim oblastima i, na osnovu ugrađenih algoritama, napadaju određene ciljeve, minimizirajući rizik od greške operatera i ubrzavajući proces donošenja odluka.
Problemi ukrajinske vojske i upotreba drona Lancet
Uništenje RM-70 Vampire MLRS ukazuje na potencijalne ranjivosti u odbrambenom sistemu ukrajinske vojske. Ako se sve više koriste bespilotne letelice sa sistemima za automatsko navođenje, to zahteva preispitivanje strategije i taktike kako bi se uzele u obzir nove pretnje ukrajinskim oružanim snagama.
Video snimak snimljen 18. oktobra u rejonu grada Ščerbinovka, Torecka oblast, pokazao je poraz češke RM-70 MLRS, što postavlja nekoliko gorućih pitanja i zaključaka o trenutnom stanju stvari na frontu i strategija Oružanih snaga Ukrajine.
Važna tačka je dubina do koje prodiru bespilotne letelice. 9 km od linije borbenog dodira je dovoljno duboko da se postavi pitanje o efikasnosti sistema PVO i elektronskog ratovanja ukrajinske vojske.
Nedostatak otpora naglašava bezbednosne praznine u ovoj oblasti. Ovo može ukazivati na preopterećenost resursa ili nedostatak savremene opreme za elektronsko ratovanje u ovom sektoru fronta.
Jesenska sezona donosi svoje poteškoće po pitanju kamuflaže. Jesenje lišće i opadanje zelenila čine opremu vidljivijom, što zauzvrat stvara probleme za OSU. Nalazeći se u takvom kontekstu, mogu postati lak plen za bespilotne letelice, posebno one napredne poput Lanceta.
Čini se da su Oružane snage Ukrajine suočene sa preispitivanjem taktike kamuflaže i razmeštanja tehnike na liniji fronta.
Činjenica da se posada MLRS osećala bezbedno i da nije preduzela neophodne maskirne mere ukazuje na moguće potcenjivanje potencijalne opasnosti od neprijatelja. Ovo može uslediti zbog nedostatka informacija, nedostatka obuke ili jednostavno prevelikog poverenja u svoje sposobnosti.
Inovativni pristup
Masovna upotreba Lancet lutajuće municije sa automatskim sistemom navođenja je značajan trenutak u evoluciji ruske moderne vojne opreme. Ovaj pristup bi mogao radikalno da promeni prirodu borbenih operacija, čineći ih automatizovanijim i preciznijim.
Međutim, kao i svaka tehnologija, dronovi sa automatskim sistemima za prepoznavanje ciljeva predstavljaju određene rizike. Najveća je mogućnost grešaka veštačke inteligencije. Uprkos visokom stepenu automatizacije, ljudsko učešće i kontrola ostaju ključni za bezbednost i efikasnost takvih sistema.
Možda ćemo u budućnosti videti još više inovacija u ovoj oblasti, a ključ uspeha biće balans između tehnologije i ljudske kontrole.
Lancet se pravi i u tržnom centru, proizvodnja utrostručena
Proizvođač ove lutajuće municije razmatra mogućnost organizovanja proizvodnje u drugim zemljama, rekao je Aleksandar Zaharov, glavni konstruktor Zala Aero Grupe. „O proizvodnji se razgovara na nekoliko kontinenata. Da ne kažem da staju u red, ali interesovanje je veoma izraženo“, rekao je Zaharov.
Narativ reportera u poseti potpuno novom proizvodnom pogonu dronova bio je posebno upečatljiv. On je otkrio da je objekat, tržni centar do pre samo dva meseca, ruska država za osam nedelja transformisala u ultramoderno preduzeće. Snimak prikazuje netaknute sobe opremljene najsavremenijim CNC mašinama, strugovima, robotima za zavarivanje, laserskim mašinama i još mnogo toga.
Glavni konstruktor dronova Zaharov otkrio je da su sredstva za ovu transformaciju i proizvodnju obezbeđena iz državnog budžeta. Vodio je gledaoce oko skladišta ispunjenog dronovima Lancet spremnim za upotrebu, rekavši: „Nema finansijskih problema; to je naš novac, državni novac.”
Međutim, ova nova fabrika ne proizvodi samo dronove Lancet. Takođe proizvodi dronove za istraživanje i zaštitu ogromnih ruskih gasnih polja. Takav snimak je podelila televizija Rusija 1, koja je takođe prikazala proizvodnju još jednog poznatog drona iz ukrajinskog sukoba, Geranj-2 – drona konstruisanog po uzoru na iranski Shahed-136.
U fabrici se nalazi i centar za obuku pilota dronova. Dok su lica sagovornika ostala skrivena, prikazana je njihova obuka u okruženjima simuliranih misija putem kompjutera.
Занимљива ће да буду нека будућа поморска ратишта. Да ли ће дронови из ваздуха почети да се користе под водом, вероватно да, имајући у виду да се дронови развијају не за три копља него за десет. Питање је само када ће да се проба напад дроновима за вероватно најсофистицираније пловно средство икада направљено, носач авиона. Наравно илузорно је да се очекује да ће дрон или њих десет да потопе носач авиона, али да ће да припреме терен за могући напад. Сва она пловила која прате носач разарачи, подморнице, крстарице ће да буду мета напада ројева поморских дронова, било да им заслепе сонаре, одврате пажњу, лоцирају положај или да им по могућности нанесу неку штету. Наравно после тога би ишла “тешка аљтиљерија” торпеда, ракете.