Kako se već godinama navodi u svim strateškim dokumentima SAD, glavna, sistemska opasnost im dolazi od Kine.
Gledajući na globalnom nivou, ruska SVO u Ukrajini je do krajnjih granica testirala otpornost slobodnog sveta na dominaciju SAD. SAD je pokazala i dokazala da definitivno dominira severnoatlanskim savezom i mnogim zemljama van njega.
Međutim, u poređenju sa ruskom vojnom operacijom, ekonomski i vojni potencijal Kine predstavlja izuzetnu zabrinutost u SAD. Ako je pre godinu dana u Madridu Kina pomenuta samo jednom, u Deklaraciji samita NATO-a u Viljnusu Kina se pominje tek nešto više od 15 puta.
U deklaraciji iz Vilnjusa spominje se vojni nuklearni program vlasti u Pekingu, te se navodi kako se brzo razvija, a ista predviđanja su ponovljena u izveštaju Pentagona objavljenom ove nedelje.
Izveštaj Ministarstva odbrane SAD: Kina proizvodi još više oružja dok im se mornarica širi
Prema dokumentu koji citira Politiko, Kina je razbila sva predviđanja u vezi sa razvojem svog nuklearnog arsenala i sada proizvodi još više oružja. Pored toga, Kina razvija nove interkontinentalne balističke rakete koje takođe mogu biti konvencionalno naoružane i koje će moći da pogode kontinentalnu SAD.
Ministarstvo odbrane SAD procenjuje da je kineski arsenal od maja imao više od 500 nuklearnih bojevih glava, oko 100 više nego prošle godine. Ako nastavi sadašnjim tempom, Kina bi udvostručila svoj nuklearni arsenal najkasnije do 2030. godine, takođe se navodi u izveštaju Ministarstva odbrane.
Visoki zvaničnik Pentagona upozorio je, u izjavi za Politiko, da su američke prognoze u vezi sa tempom kineskog nuklearnog naoružanja „uskoro premašene”. Prošle godine Pentagon je procenio da će Kina imati 1.000 bojevih glava do 2030. i 1.500 do 2035. godine.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Pentagona o kineskoj vojnoj moći, kineska balistička raketa srednjeg dometa Dong Feng-17 (DF-17) namenjena je za napad na strane vojne objekte i flote u zapadnom Pacifiku.
Peking je nastavio da širi svoju mornaricu, pri čemu je broj kineskih brodova i podmornica u službi porastao sa 340 prošle godine na više od 370 ove godine. U Kini je isplovio treći nosač aviona u proteklih godinu dana.
Odbrambeni budžet Kine trebalo je da se poveća za 7,1 odsto, takođe se navodi u izveštaju.
Kina proizvodi nuklearno gorivo uključujući postrojenja koja se koriste u civilne svrhe
Kina ubrzava svim snagama. Prema istom izveštaju, velika je verovatnoća da će Peking povećati proizvodnju nuklearnog oružja korišćenjem nuklearnog goriva proizvedenog u objektima koji su zvanično u “miroljubive svrhe”.
Stoga će Kina koristiti svoje nove reaktore za „brzo razmnožavanje“ i postrojenja za ponovnu preradu za proizvodnju plutonijuma, nuklearnog goriva od vitalnog značaja za program nuklearnog oružja.
U međuvremenu, Kina će verovatno završiti izgradnju tri nova silosa za rakete na čvrsto gorivo već 2022. godine, u kojima će se nalaziti najmanje 300 silosa za interkontinentalne balističke rakete. Vojska je već utovarila „barem nekoliko“ interkontinentalnih balističkih raketa u silose, dodaje se u izveštaju Pentagona.
Podsetimo, nuklearne zalihe Pekinga su i dalje daleko manje od onih u Rusiji ili Sjedinjenim Državama.
U januaru je Rusija imala 5.889 nuklearnih bojevih glava; Sjedinjene Države su imale 5.244, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Međutim, Kina je odbila da se uključi u pregovore o oružju sa SAD i Rusijom, tvrdeći da su arsenali druge dve zemlje daleko veći od njenog.
Dong Feng 17
Sistem, raspoređen 2020. godine, mogao bi da zameni neke zastarele sisteme balističkih raketa kratkog dometa.
Prema izveštajima, DF-17 bez problema probija regionalnu američku protivraketnu odbranu. Može ići od Kine do američkih vojnih stanica u Jokosuki, Japanu i Južnoj Koreji u maksimalnom dometu od 2.500 kilometara (1.550 milja).
- Kina prikazala svoju verziju ruske hipersonične rakete Kindžal
- Kina prikazala svoju „majku svih bombi“ [Video]
- Kina postaje sve jača, zaključak novog izveštaja Pentagona
Hipersonična raketa je dospela na naslovne strane dok je debitovala u oktobru 2019. na vojnoj paradi povodom 70. godišnjice vladavine Komunističke partije u Kini. Kasnije, 2021. godine, Kineska armija je sprovela svoj prvi javni hipersonični test koji je uključivao DF-17 Glide, što je izuzetno potreslo Sjedinjene Države.
Prema izveštajima, DF-17 bi mogao da isporuči i konvencionalni i nuklearni teret. Raketa se može lansirati iz mobilnog transportno-upravljačkog lansera.
Nakon podizanja na skoro egzoatmosferske visine, projektil se odvaja i koristi hipersonično klizni nosač DF-ZF da pronađe svoj cilj. Zbog svoje velike brzine, niske putanje i fleksibilnosti u toku leta, može uspešno da prodre kroz sofisticiranu odbranu protivnika u okolnostima u kojima bi konvencionalniji sistemi verovatno zakazali.
Iako je DF-17 raketa predviđena za lansiranje sa zemlje, neki izveštaji ukazuju da bi varijanta sa vazdušnim lansiranjem mogla biti razvijena za upotrebu od strane bombardera Xian H-6N, najnovijeg modela porodice bombardera H-6.
Sa dometom od 10.000–11.000 kilometara i opremljen DF-17, H-6N može da dopre do svih neprijateljskih instalacija širom celog Indo-Pacifika.
