Ukrajina tvrdi da su bespilotne letelice pogodile ruski PVO sistem S-400 u sredu. Ovoga puta gađani sistem se nalazio na teritoriji Ruske Federacije, u Belgorodskoj oblasti na granici sa Ukrajinom.
Ako je verovati Ukrajini, to bi trebalo navodno da bude drugi S-400 „Trijumf” pogođen za samo mesec dana, nakon što su Ukrajinci sredinom septembra, prema sopstvenim tvrdnjama pogodili S-400 raspoređen na Krimu.
Reportedly, in a drone attack on Belgorod region of Russia, an S-400 Russian Triumf air defense system was destroyed. It costs about $1.2 billion.
— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) October 4, 2023
Russian Telegram channels reported that about 20 explosions were heard in the area where the system was located. There was a power… pic.twitter.com/0ajuB8HnpS
Ukrajinsko glasilo UPravda piše da su bespilotne letelice Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) pogodile ruski PVO sistem S-400 „Trijumf“ u Belgorodskoj oblasti Ruske Federacije. Akcija se navodno odigrala u noći sa 3. na 4. oktobar. Jedini video snimak koji prati ove tvrdnje, koji daleko od toga da možemo nazvati dokazom, stavljamo iznad ovog pasusa u prilog.
Cilj je napadnut dronovima i krstarećim projektilima Neptun ukrajinske proizvodnje, tvrde. Na lokaciji kompleksa i njegove radarske stanice čulo se čak do 20 eksplozija, a u obližnjim naseljima su se gasila svetla, tvrde isti izvori.
S druge strane, Rusi ništa ne spominju. Vlasti su u sredu ujutro saopštile da je njihova protivvazdušna odbrana odbila napad više od 30 ukrajinskih dronova.
Zašto je S-400 ranjiv?
U Eupatoriji je navodno 14. septembra uništen ruski protivvazdušni sistem Trijumf, to tvrde iz Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) i Mornaričkih snaga Oružanih snaga Ukrajine. Navode da je u pitanju bila “specijalna združena operacija” ovih službi.
Takođe poslednjih meseci, još jedan S-400 je uništen 23. avgusta na rtu Tarhankut na Krimu.
Sistem S-400 se smatra univerzalnim protivvazdušnim oružjem, koje se koristi za odbranu važnih ciljeva ili za pokrivanje kopnenih trupa.
U teoriji, S-400 može da uništi skoro sve kategorije vazdušnih ciljeva: strateške i taktičke avione, taktičke i operativno-taktičke balističke rakete, hipersonične mete ili dronove.
Međutim, u situaciji kada je napadnut dronovima, izgleda da S-400 ima neka velika ograničenja, tvrdi ukrajinski vojni ekspert Valerij Fedorov, a citira 24tv.ua.
Čini se da ukrajinski dronovi sada imaju nekoliko zajedničkih stvari sa iranskim bespilotnim letelicama. Ove poslednje je teško presresti jer lete na maloj visini i uglavnom su izgrađene od kompozitnih materijala koji jedva da reflektuju radarske talase.
Glavna poteškoća za sisteme S-400 je identifikovanje bespilotnih letelica koje imaju veoma nizak nivo refleksije radarskih talasa, kaže ovaj Ukrajinac. „Glavna prednost dronova je u tome što ih neprijatelj primećuje kasno, kada su suviše blizu cilju. Stoga, pred malim ciljevima koji još lete nisko, S-400 ili S-300 postaju bespomoćni“.
„Zadatak sistema S-400 je da uništavaju rakete ili aviona na značajnim visinama. U slučaju bespilotnog letelice, potrebno je i da pravilno izračunate njegovu putanju. Ako nije, ovaj sistem nema šanse“, objasnio je vojni stručnjak.
Rešenje za zaštitu vrednih sistema kao što je S-400 je da Rusi rasporede protivvazdušne instalacije na nivou divizije oko njih, pripomogao je ukrajinski vojni ekspert.
S-400 Trijumf
S-400 Trijumf, ranije poznat kao S-300 PMU-3, je sistem protivvazdušnog naoružanja koji je 1990-ih u Rusiji razvio Centralni konstruktorski biro Almaz kao modernizacija porodice S-300. U službi je Oružanih snaga Ruske Federacije od 2007. godine.
S-400 koristi četiri rakete: veoma dugog dometa 40N6 (400 km), dugog dometa 48N6 (250 km), srednjeg dometa 9M96E2 (120 km) i 9M96E kratkog dometa (40 km). Čak i The Economist je 2017. opisao S-400 kao „jedan od najboljih sistema protivvazdušne odbrane trenutno postojećih“.
Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija može da kontroliše do 72 lansera, sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km). Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet.
U aprilu 2015. izvedena je uspešna probna raketna testiranja na meti u vazduhu na udaljenosti od 400 km; 40N6 dugog dometa možda mogu da drže samo dve rakete umesto tipičnih četiri zbog svoje veće veličine.
Drugi test je zabeležio raketu 9M96 pomoću aktivnog radara za samonavođenje, koja je dostigla visinu od 56 km. Sve rakete su opremljene bojevom glavom usmerenom na eksploziju, što povećava verovatnoću potpunog uništenja ciljeva.
Ruske protivvazdušne raketne trupe su 2016. godine dobile nove vođene rakete za sisteme PVO S-300 i S-400. Protivvazdušni raketni sistem dizajniran za uništavanje aviona, krstarećih i balističkih projektila, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva. S-400 je sposoban da presreće krstareće rakete u dometu od oko 40 km.
Radar i oprema 96L6I rade odvojeno (100 metara), izvozna verzija 96L6E2 ima mogućnost praćenja maksimalno 100 ciljeva. Maksimalna visina za otkrivanje cilja je 100 km i to sa svih strana. Sposobnost detekcije krstarećih projektila i stelt. Na našoj listi najboljih PVO sistema na svetu, S-400 zauzima prvo mesto.
