Primećena je upotreba nove taktike kombinovanih udara Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.
Na ukrajinskim javnim stranicama, pozivajući se na vojno osoblje Oružanih snaga Ukrajine, izveštava se o novoj taktici udara ruske vojske. Kombinovani napadi upotrebom dronova i kliznih bombi bili su potpuno iznenađenje za neprijatelja.
Oružane snage Rusije napadaju neprijateljske vojne ciljeve u Sumskoj oblasti koristeći istovremeno jurišne bespilotne letelice Geran-2 i klizne bombe sa modulima za kontrolu i korekciju. Ukrajinski telegram kanali izveštavaju o „zapanjujućem efektu“ takvih napada.
Napominje se da bombarderi na liniji fronta bacaju bombe tako što idu „iza vrpce“ – u vazdušni prostor iznad teritorije koju kontrolišu Oružane snage Ukrajine, što im omogućava da pogađaju ciljeve duboko u pozadini.
Ovo još jednom potvrđuje krizu u protivvazdušnoj odbrani ukrajinske vojske, budući da ruski avioni deluju na neprijateljskom nebu bez gubitaka.
Kijev s pravom strahuje da će bez dodatnog snabdevanja sistema PVO sa Zapada učestalost vazdušnih udara početi da raste, dok će bombarderi Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije nesmetano delovati na većim dubinama.
Ranije su turski mediji javili da je ruska frontova avijacija povećala efikasnost udara pomoću klizećih bombi, povećavajući i regularnost naleta i domet municije.
Snažan napad kamikaza dronovima Geranj-2 zabeležen noćas nad Pavlogradom
Rano jutros, 3. oktobra, ruska vojska je izvela niz napada na različite ciljeve, koristeći bespilotne letelice kamikaze. Saopšteno je da je pogođen veliki vojni objekat u gradu Pavlograd, u Dnjepropetrovskoj oblasti.
Ovaj grad, koji se nalazi na autoputu Dnjepar-Donjeck, kijevske trupe su navodno koristile za prebacivanje vojne opreme i ljudstva na teritoriju DNR. U Pavlogradu su se dogodile najmanje dve eksplozije, od kojih je jedna bila usmerena na vojni logistički objekat.
U ruskim izvorima se napominje i da je bilo napada u regionalnom centru – Dnjepru, gde je požarom pričinjena šteta na postrojenjima osoblja Oružanih snaga Ukrajine i proizvodnim objektima uključenim u održavanje i izradu vojne opreme.
13 drones and an enemy missile were shot down over Dnipropetrovsk region. An industrial enterprise was hit in Pavlograd, a fire broke out in Dnipro due to falling debris
— Justus Uwakwe (@JustusUwakwe) October 3, 2023
2 private houses and an outbuilding were damaged.#UkraineRussiaWar️️ #UkraineWar #Ukraine #Verbove… pic.twitter.com/kegCK2gnQ7
Ranije smo pisali o rekordnom broju jurišnih dronova koje su lansirale Oružane snage Rusije, što predstavlja sve veći problem za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Kamikaza dronovi znatno jeftiniji od zapadnih raketa sistema koji im se suprotstavljaju
Savetnik šefa kabineta Zelenskog, Podoljak, istakao je teškoće obaranja dronova i pozvao Zapad da isporuči „jeftinije sisteme protivvazdušne odbrane“ zbog visokih troškova obaranja dronova pomoću raketnih sistema poput Patriot i IRIS- T.
Ruske snage već odavno lansiraju dronove kamikaze u parovima, pri čemu je jedan leti iznad drugog, kao rezerva ako donji bude oboren ili u slučaju da je donji dron uspešan, drugi može da se usmeri prema sledećoj meti.
Kako smo ranije objasnili, Ukrajina već troši znatno više novca na suzbijanje dronova kamikaza nego što Rusija troši na nabavku i lansiranje ovih bespilotnih letelica iranske proizvodnje.
Na primer, prosečan ruski dron košta između 10 i 20.000 dolara, dok projektil IRIS-T košta oko 430.000 dolara, što je 20 puta više od cene drona kamikaze.
Navodi se da je Ukrajina potrošila oko 28,14 miliona dolara, samo u periodu od 13. septembra do 17. oktobra 2022. godine, na odbranu od ovih kamikaza dronova, prema proceni vojnih analitičara iz nevladine organizacije Molfar, zasnovanoj na podacima iz “otvorenih izvora“.
Čak i ako dronovi budu oboreni, oni i dalje iscrpljuju ukrajinske zalihe raketa zemlja-vazduh koje se i pored finansiranja zapada smanjuju. U krajnjem slučaju kamikaza dronovi su i planirani da budu uništeni u svojim misijama; stoga njihovo obaranje ne predstavljaja gubitak za rusku vojsku.
Ranije u avgustu objavili smo nove detalje o ruskom planu za domaću proizvodnju iranskih dronova Shahed-136, koje Rusija naziva Geran-2. Bespilotne letelice će se praviti u Tatarstanu sa proizvodnim ciljem od 6.000 dronova do leta 2025. Više o tome možete pročitati u našem članku ovde.
