F-35 skoro pa obavezan u NATO: Danska dobila prva četiri F-35, a proslediće rashodovane F-16 Ukrajini

Danska je juče, u nedelju zvanično dobila prve borbene avione F-35 koje je naručila od američkog proizvođača Lockheed Martin. Prva četiri borbena aviona F-35 zvanično su predata Danskoj u vazduhoplovnoj bazi Skridstrup.

Oko 8.000 ljudi okupilo se na ceremoniji u vazduhoplovnoj bazi Skridstrup da vide i aplaudiraju kako dva lovca poleću na 90-minutni let iznad Danske, javila je lokalna novinska agencija Ricau.

Prvi avion je stigao u Dansku već 13. septembra, ali je zvanična primopredaja Oružanim snagama Norveške obavljena tek ove nedelje, za prva četiri od ukupno 27 naručenih aviona F-35.

Novi danski lovac F-35

Ukupno 27 komada F-35 će zameniti zastarele lovce F-16 koje dansko ratno vazduhoplovstvo ima od 1980. godine. Kopenhagen planira da ove povučene avione prebaci u Ukrajinu, pošto se ukrajinski piloti trenutno obučavaju u Danskoj za avione F-16.

„Počeli smo obuku ukrajinskih pilota. Takođe ćemo razmotriti da li treba da doniramo lovce F-16 Ukrajini i koliko bi trebalo da ih bude“, rekao je danski ministar odbrane Lund Poulsen.

Ukrajinski piloti moraju da prođu obuku od šest do osam meseci pre nego što moguća donacija danskih F-16 postane stvarnost, rekao je Lund Poulsen televiziji DR.

„To ne znači da se odluka ne može doneti ranije. Ali F-16 će ​​biti u Danskoj do 2024. godine“, pojasnio je on. Tako danski zvaničnik potvrđuje da bi do kraja godine, negde oko Nove godine, u Ukrajinu trebalo da stignu prvi F-16.

Višenamenski lovac pete generacije F-35, čiji je prototip prvi put poleteo 2006. godine, postepeno postaje novi standard za vojsku Sjedinjenih Država ali i “obaveza” njihovih bliskih saveznika.

Avioni će imati centralnu ulogu u odbrani u budućnosti, gde će brza i efikasna obrada informacija između vojnih jedinica biti ključna, ističu i Oružane snage Danske.

Do sada, pored SAD, avione F-35 imaju i zemlje NATO-a poput Danske, Italije, Holandije, Norveške i Velike Britanije.

Od država koje nisu članice NATO-a imaju Izrael, Japan, Južna Koreja i Australija (članica daleko prisnijeg pakta od NATO, AUKUS). Osim toga, avione F-35 dobiće i zemlje NATO-a poput Nemačke, Finske ili Češke.

Kada je reč o našim susedima, vlasti u Rumuniji takođe žele F-35. Ministarstvo odbrane te zemlje je zvanično zatražilo odobrenje parlamenta za kupovinu prve serije od 36 ovih lovaca, za koje će ukupno biti utrošeno najmanje 6,5 milijardi dolara. U kasnijoj fazi, rumunsko vazduhoplovstvo će dobiti još jednu eskadrilu od 16 aviona F-35.

Rumunsko ratno vazduhoplovstvo se nada da će upravljati prvim F-35 tek 2032. godine.

F-35 ukratko

Lockheed Martin F-35 višenamenski lovac (takođe poznat kao Lightning II) bio je kandidat za program Joint Strike Fighter, koji je trebalo da zameni postojeće tipove aviona konvencionalnim lovcem. Ovaj koncept je predstavljen američkom vazduhoplovstvu. 

Cilj ovog programa bio je kombinovanje konvencionalnih lovaca za Vazduhoplovstvo SAD, brodskih katapultnih aviona za američku mornaricu i lovaca za kratko uzletanje i vertikalno sletanje za Korpus američkih marinaca.

Avion F-35 je ranije bio poznat kao X-35 a pobedio je u konkurenciji sa Boingom X-32. Prvi prototip X-35A objavljen je 2000. godine. Razvoj ovog aviona uglavnom su finansirale SAD, uz dodatna sredstva vlada Velike Britanije i drugih partnerskih zemalja.

Generički F-35 ima sličnu konfiguraciju kao F-22 sopstvenog dizajna kompanije Lockheed Martin, ali je nešto manji i ima jedan motor. Avion sa jednim motorom je jeftiniji za proizvodnju i održavanje, ali na račun manjeg borbenog opterećenja i performansi. 

F-35 koristi stelt tehnologiju koja smanjuje njegov radarski presek i tako otežava otkrivanje radarom. Trenutno je jedan od najnaprednijih lovaca na svetu. U SAD, samo se F-22 Raptor smatra moćnijim, međutim nije im ni ista svrha. 

Takođe, F-35 je drugi pravi lovac 5. generacije posle F-22. Najnoviji kineski i ruski lovci, poput Čengdu J-20 ili Su-57, po tehnologiji polako dostižu F-35.