Teatar ratnih dejstava [TDR]

Kako se u vojnu terminologiju uselila jedna tipično umetnička reč – teatar? Potisnula je iz naše jezičke prakse poznati i dugo korišćene izraze ratište i borbena prostorija. Upravo je ta sintagma tačno označavala to što su stratezi zamišljali – trodimenzionalni prostor u kome se odvija bitka, odnosno boj!

Istina je da ratna prostorja može biti i uži pojam od teatra ratnih dejstava. Bilo bi interesantno čuti šta naši profesionalci podrazumevaju pod tim, kad krenu na ”zanimanje”, ili neki taktičku vojnu vežbu. 

U našem rečniku stranih reči i izraza korenska reč teatar ima veoma određeno značenje: nastala je od grčke reči teatron (theatron, izvedeno od reči theásthai; gledati) koja je označavala prostor gde se nalazila publika. Od ove reči kod nas u rečnicima postoji još desetak izvedenica, ali nijedna nije vezana za ratna dejstva! 

Ko je prvi počeo da bojno polje (da upotrebimo i najstariju sintagmu), pretvori u ”teatar” i tako stvori iluziju da se tamo događa nešto što liči na gledalište i pozorišnu opservaciju? Teatar ima svoj pojam za omeđeni prostor na kome se događa radnja. Zovemo ga ”kutija”.

Ta kutija ima tzv. četvrti zid, onaj kroz koji publika posmatra događaj. Englezi polje boja zovu ”Theater of war” (niži oblik područja zove se ”Theater of operations  – TO”). Nemci su nam nešto bliži (može biti da smo od njih preuzeli izraz ”borbena prostorija”). Oni ”Teatar borbenih dejstava” zovu ”Kriegsschauplatz”. Kod njih to ima više značenja: najpre – to je mesto ratnog dejstva, a zatim i arena, scena, teatar.

Francuzi to zovu ”Théâtre militaire”, a ni Rusi nisu odoleli ovom terminu, pa koriste u najširem smislu reči sintagmu ”Театр военных действий”. Hrvati to jednostavno zovu ratište, mada nas ne bi iznenadilo da su prihvatili jezičke norme NATO pa je i kod njih to sada teatar.

”Vojni rečnik” (Jovan Hadžidamjanović, Vojnoizdavački zavod ”Vojno delo”, Beograd 1955) korišćen u JNA, navodi termin ratište i deli ga na opšte i posebna ratišta. Pri tom podseća na raniji termin koji je korišćen u vojskama ovog prostora – vojišna prostorija. Ovaj termin zamenila je neobična sintagma bitačna prostorija, zasnovana na imenici bitka. Zbog nedoumice i nejasnoće zamenjena je potom i ona izrazom borbena prostorija.  

Uvek polazimo od etimologije, korenskog značenja reči, jer pomoću nje lakše razumemo i akteulnu definiciju ovog pojma. Znamo,  da nije redak slučaj kako vojni termini kardinalno menjaju svoje uloge. Setimo se samo titule maršala, najvišeg zvanja u OS. Nekada je to zapovednik konjušnice, pa dvora, a šta je danas, to dobro znamo. 

Teatar ratnih dejstava (TRD) jeste teritorija na kojoj se dešavaju, ili se mogu dešavati ratna dejstva. To mogu biti i delovi država koje su u formiranju. Svako mesto na Zemljinoj kugli to može biti. TRD se proučava u vojnoj geografiji, disciplini sprovođenja operacija i, neizostavno, normama međunarodnog javnog i ratnog prava.

U klasičnom smislu reči TRD ima i pozadinu, pa se tada samo mesto ratnih dejstava naziva frontom. Za ljubitelje naše vojne istorije biće koristan podatak da naši stari vojni rečnici beleže termin pozadnja prostorija. Sastav i granice TRD određuju sukobljene države ili vojno-politički blokovi u zavisnosti od strateških planova i mogu biti kopije ranijih pokušaja ili potpuno nove, originalne zamisli i strategije.

TRD može biti podeljen na frontove, zone, armijske i korpusne oblasti. Nekoliko takvih TRD čine opšti teatar rata, pa se njegova podela vrši na operativno-strateškom nivou. Dobar primer za to imamo u Drugom svetskom ratu kada su napadni talasi sovjetskih armija pretvarani u frontove kao najviši oblik organizovanih jedinica, te su shodno tome dobijali i imena prema TRD. Tako su im se menjala imena, a reč je bilo o sličnim ili istim grupacijama (Kalinjski front je preimenovan u Baltički, Stepski front se pretvarao u Drugi ukrajinski, Drugi bloruski u Prvi, Voronješki front u Prvi ukrajinski, itd, itd). 

Inovator na ovom polju bio je neizbežni Napoleon. Njegovi ratovi su pokazali da je, radi uspešnog vođenja rata, uključujući druge pripremne mere, neophodno bazično izučavanje teatra ratnih dejstava, a takođe i svih ratnih snaga i sredstava obeju ratujućih strana. Ovu inovaciju beleži gotovo istovremeno ”Vojna geografija i vojna statistika”, kada i  ”Enciklopedijski rečnik Brokhausa i Efrona – Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона”, u tačkama 86 i 82 (1890 -1907).

Reč je o kapitalnom vojno-ekciklopedijskom delu koje je objavila Ruska imperija i koje je imalo presudan uticaj na vojnu teroriju toga vremena. Enciklopedija pri tom definiše još jednu ‘novotariju’: front, kao pojava, dobija naziv Рубеж – linija, položaj, granica. Reč je o pojmu koji označava liniju koja je dostignuta i posednuta prednjim delovima vojske u nastupanju, ili je pripremljena za odbranu. Na taj način su Zapadni, Istočni i drugi frontovi već u Prvom svetskom ratu imali svoje univerzano značenje koje su u potpunosti uklapalo u TRD.

Na šta se odnosi TRD?

On je u potpunosti trodimenizionalan jer obuhvata kopno, teritorijalne vode i VaP zaraćenih država ili saveza država, a takođe može da uključi i neutralne vode i vazdušno prostranstvo nad njima. Pri tom, s tačke međunarodnog prava, teritorija neutralnih država i kosmičko prostanstvo ne mogu ući u sastav TRD, mada neki rečnici uključuju i kosmičko prostranstvo u smislu da određuju donje granice suvereniteta, odnosno zabrane napada na objekte u svemiru. 

U mirnodopskim uslovima strateške grupe oružanih snaga razmeštaju se približno okviru TRD, pripremajući i koristeći postojeću infrastrukturu, kako bi što lakše, za slučaj rata, izvodili borbena dejstva. Zapadni teoretičari pod TRD podrazumevaju čak i teritoriju bilo kog kontinenta sa susednim vodenim, vazdušnim i svemirskim prostorom, jer su dometi sadašnjih ubojnih sredstava takvi da mogu u ratna dejstva uvući, praktično, cele kontinente, pa i čitav svet. Međutim, ako se neprijateljstva odigravaju na malom prostoru, onda se TRD poklapa sa klasičnim ratnim područijima.

Vojna teorija polazi od tri osnovne klasifikacije ratišta:

1. Sa stanovišta geoprostora na kome se izvode ratne operacije i utvrđuju strane u sukobu.
2. Opšte ratište (celokupni prostor zaraćenih strana).
3. Posebno ratište – izdvojeni deo opšteg ratišta.

Težišni prostor delovanja vidova OS može biti kopneni, pomorski ili vazdušni.

S obzirom na vrstu ratova TRD se deli na svetski, regionalni i lokalni. 

Koji su osnovni elementi ratišta kao najviše strategijske kategorije prostora? Na svakom ratištu postoje bojišta, težišta, objekti, smerovi, pravci, itd. Bojište je deo ratišta strateške kategorije i ono može biti kopneno, morsko i vazdušno. Danas postoje desetine TRD koje su u stanju relativnog mirovanja i oni, u strateškom smislu pokrivaju celu teritoriju Zemlje. TRD se formiraju prema postojećim vojnim oblastima i podelama neke države, njenim mogućnostima, strateškim ciljevima i priroritetima i relativno sporo se menjaju, te kao takvi ulaze u ratne planove. 

Koji su najpoznatiji primeri TRD u istoriji?

• Građanski rat u SAD imao je četiri TRD: Istočni, Zapadni, Trans-misisipijski i Tihookeanski.
• Prvi svetski rat imao je Istočno-evropski, Zapadnoevropski, Balkanski, Bliskoistočni, Italijanski, Tihooekanski i Afrički TRD.
• Građanski rat u Rusiji imao je Severni, Južni, Istočni, Srednjoazijski i Dalekoistočni TRD.
• Drugi svetski rat: Zapadnoevropski, Istočnoevropski, Sredozemni, Afrički, Italijanski i Pacifički TRD.

Iz dostupnih podataka može se videti da je oblast Teatra ratnih dejstava potpuno aktuelna. Štaviše, ona prati najvažnije geostrateške pokrete. Tako se može dogoditi da jedan lokalni rat po svojim ciljevima i uticaju bude i globalni. U tom slučaju, TRD se aktivira praktično na teritoriji cele Zemlje.

Dobri primeri za to su Korejski i Vijetnamski ratovi, a ni SVO u Ukrajini nije daleko od toga da se i formalno proglasi njen globalni značaj, pa se shodno tome usvoji i nova raspodela TRD.