Jutros, 1. oktobra 2023. u 9.30 časova po lokalnom vremenu, ispred glavnog ulaza u Generalni direktorat službe bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Turske u Ankari, zaustavio se beli Renault; iz kola je istrčala jedna osoba, zaletela se ka ulazu i na samoj kapiji se raznela bombom.
Od snažne detonacije ranjena su dva policajca. Sinhronizovano, drugi napadači su pokušali napad na zgradu Parlamenta kod ulaza Cankaya. Ovde je policija intervenisala pravovremeno i teroristu „neutralisala“ pre nego što je mogao da aktivira eksploziv. Nakon napada, sam parlament i bulevar Kemala Ataturka su iz predostrožnosti zatvoreni i usledila je detaljna pretraga.
Trenutak samoubilačkog bombaškog napada ispred turskog Ministarstva unutrašnjih poslova jutros u #Ankara. Drugog teroristu je ubila policija. PPK preuzela odgovornost pic.twitter.com/6mFDPwGIME
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 1, 2023
Protivdiverzione ekipe su detaljno očistile teren a na jednom snimku je na trotoraru zabeležen i 93 mm reaktivni pešadijski bacač RPO-A „Šmelj“ koji je tokom rata u Afganistanu dobio nadimak „Šejtanova cev“. Ubrzo je jedan zvaničnik saopštio da su teroristi u gradu Kayseri, 260 km jugoistočno od Ankare, ubili vozača i oteli Renault kojim su se dovezli do mesta napada.
Sve mediji su preneli da je samoubilački napad izveden u jeku borbe turskih trupa protiv ISIL te da je do eksplozije došlo skoro godinu dana nakon što je šest osoba poginulo, a 81 ranjena u eksploziji u prometnoj pešačkoj ulici u centru Istanbula (13. novembra 2022). Turska je za taj napad okrivila kurdske militante.
Tokom talasa nasilja 2015. i 2016. godine, kurdski militanti, Islamska država i druge grupe su ili preuzimale odgovornost ili su bile okrivljene za nekoliko napada u većim turskim gradovima.
U martu 2016. godine, 37 ljudi je poginulo u Ankari kada je bombom natovaren automobil eksplodirao u prepunom centralnom transportnom čvorištu. Kako je današnji teroristički akt izveden neposredno pred novi početak rada Parlamenta, penzionisani pukovnik Ahmet Keser je izneo pretpostavku da je ovo bio „pokušaj da se utiče na odluku parlamentaraca pred očekivano glasanje pristupanju Švedske u NATO“.
Naime, poznato je da je Ankara uslovljavala pristup Švedske u NATO zabranom antiturskog delovanja kurdskih izbeglica i isporukom nekih članova PPK.
Uskoro se potvrdilo da je Keser u pravu: Radnička partija Kurdistana (PKK), koju su Turska i njeni zapadni saveznici stavili van zakona, preuzela je odgovornost za samoubilački napad u Ankari.
„Pripadnici naše Besmrtne brigade (Immortal Brigade) izveli su požrtvovanu akciju protiv turskog Ministarstva unutrašnjih poslova“, rekao je PKK novinskoj agenciji Firat News Agency (Ajansa Nûçeyan a Firatê, ANF), bliskoj kurdskom pokretu.
U svakom slučaju, turski ministar pravde Yilmaz Tunc je izjavio da je istraga o napadu tek pokrenuta i da će javnost biti obaveštena o svim detaljima.
