Na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu Armija 2023 ruska kompanija „Aeroscan“, deo grupe kompanija „ZALA Aero“ sa sedištem u Iževsku (ista koja proizvodi i Lancet), prvi put je javno predstavila je novu bespilotnu lutajuću municiju dugog dometa pod nazivom „Italmas“ Produkt 54.
Najistaknutija karakteristika ovog drona je domet od preko 200 km. Ova impresivna udaljenost postignuta je zahvaljujući upotrebi motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Stručnjaci kažu da bi novo oružje moglo biti idealno rešenje za uništavanje instalacija kao što je HIMARS, kao i drugih zapadnih sistema dugog dometa.
Nije Lancetov stariji brat
Oružane snage Ukrajine već znaju za novu modifikaciju Lanceta. Nedavno je na internetu procurio snimak ukrajinskog lovca koji je na pisti uništen takvim tipom Lanceta. Linija borbenog dodira bila je udaljena više od 70 km. No, dron je savladao rastojanje i pogodio metu. Tako teorija o „bezbednosnom džepu“ od 30-70 km, odakle HIMARS može da gađa ruske položaje bez straha od uzvratnog artiljerijskog udara, više ne važi.
U suštini, radi se o baražnoj, „lutajućoj municiji“ velikog dometa sa povećanim borbenim opterećenjem (23 kg). Ovim je upotpunjena lepeza dronova sa modelom koji može precizo uništavati ciljeve i na više od 200 km. Očito je da su konstruktori računali na borbu protiv PVO sistema i MLRS tipa HIMARS, odnosno, na statične i dinamične mete.
Komentatori Italmas upoređuju sa izraelskim dronom IAI Harop i iranskim Shahed 136.
Na primer, Azerbejdžan je skoro 200 izraelskih dronova Harop upotrebio 2016. i u jesen 2020. godine, tokom borbi u Nagorno-Karabahu. Što se tiče Shahed 136, snimci njihovih udara na vojne i industrijske objekte u Ukrajini se često viđaju na internetu.
Navedeni dronovi su uglavnom slični po spoljašnjem izgledu. Svi su izgrađeni po istom aerodinamičkom dizajnu, a takođe koriste kompozitne materijale, što ih čini nevidljivim i relativno jeftinim.
No, prema rečima glavnog inženjera kompanije Zala Aero, Aleksandra Zaharova, dron „kamikaza“ Italmas je izgrađen po dizajnu sličnom „lutajućoj municiji“ Geranj a opremljen je uvećanom bojevom glavom.
Glavne prednosti takve municije su u tome što ne samo da vrše izviđanje, već i pogađaju otkrivene ciljeve na velikom dometu, ili imaju mogućnost prilagođavanja kursa u zavisnosti od trenutnog zadatka.
Kod Italmasa, čije se karakteristike još uvek kriju, poznato je da je pogonski motor sa unutrašnjim sagorevanjem ugrađen u prednjem, nosnom delu. Ono što je prednost ovog rešenja je dodatno hlađenje motora elisom. Pri tome, krila se koriste kao rezervoari za gorivo.
Prema rečima progizvođača, Proizvod 54 (Italmas) je tokom protekle zime prošao sve testove i spreman je za masovnu proizvodnju.
S obzirom na položaj motora, očekuje se minimalni IC odraz, koji će biti umanjivan ne samo od nadolazećeg vazdušnog toka, već i od elise. Istina, motor otežava postavljanje optike, ali je ona možda ugrađena ispod trupa, pa zbog toga do sada nigde nije prikazan njegov pogled odozdo.
Vlasnici – otac i sin
Već je rečeno da je „Proizvod 54“ rešenje kompanije Aeroscan, na čijem čelu je Nikita, sin dizajnera Lanceta, Aleksandra Zaharova. Porodica Zaharov poseduje 50,85 % akcija Zala Aero grupe.
Zbog porodičnih veza, časopis Forbes pretpostavlja da „Proizvod 54“ Nikite Zaharova nije konkurencija Lancetu Aleksandra Zaharova i da je uglavnom predviđen da zbog većeg dometa zameni iranski Shahed-136.
Forbs napominje da Lancet koristi procesor Jetson TKS2 američke proizvodnje koji je optimizovan za neuronske mreže i pruža mogućnosti veštačke inteligencije za bespilotne letelice, za koje se veruje da pomaže dronu kamikaza da postigne ciljeve koje odredi operater.
Proizvod 54 može da koristi prokrijumčarene procesore a algoritmi povezani sa kamerom moći će da otkriju orijentire i koriste navigaciju kada je GPS prigušen, a dron može da identifikuje mete bez ljudske intervencije.
