Dva broda, nosača projektila Kalibar, pogodili Ukrajinci, samo dan nakon masovnog napada na Sevastopolj

Oružane snage Ukrajine su pogodile dva patrolna broda projekta 22160 – klase „Vasili Bikov“ Crnomorske flote Ruske Federacije.

Informaciju je sinoć objavila Uprava za stratešku komunikaciju Oružanih snaga Ukrajine, a verodostojnost nismo uspeli da utvrdimo. Brodovi su navodno pogođeni ujutru 14. septembra i nalazili su se na jugozapadu Crnog mora.

„Snage odbrane su ujutru 14. septembra 2023. godine izvršile udar na dva patrolna broda projekta 22160 klase „Vasilij Bikov“ okupacione flote Ruske Federacije u jugozapadnom delu Crnog mora. Postoje određene štete“, navodi se u poruci (citiralo izdanje Cenzor.net).

Ruska Crnomorska flota ima četiri broda projekta 22160: Vasilij Bikov, Dmitrij Rogačov, Pavel Deržavin i Sergej Kotov. Ovaj tip broda ima deplasman do 1.700 tona, a opremljen je sa do osam projektila Kalibar.

Drugi crni dan za Rusiju nakon najsurovijeg napada Ukrajine na Sevastopolj

U noći na sredu, 13. septembra, Ukrajina je napala Sevastopolj i pogodila rusku podmornicu i brod britanskim projektilima velikog dometa Storm Shadow.

Čini se da je napad jedan od uspeha ukrajinskih specijalnih struktura. U ranim jutarnjim satima oko sedam eksplozija, praćenih još jednom eksplozijom potreslo je luku Sevastopolj u kojoj se nalazio deo Crnomorske flote Ruske Federacije.

Sevastopolj ima višestruko simboličko značenje za rusku vojnu istoriju te je svakako u pitanju još jedna tragična opomena za Ruse

Krimska epopeja 1854-1855

Tokom Krimskog rata, Sevastopolj, kao glavnu luku Crnomorske flote, opsedale su daleko nadmoćnije britansko-francusko-sardinsko-turske snage. Posle jedanaestomesečnih krvavih borbi, nakon svake dalje šanse za otpor, ruske trupe su se 8. septembra 1855. evakuisale sa praktično uništenih položaja.

Zalihe municije su dignute u vazduh, grad je zapaljen a brodovi u zalivu potopljeni. Neprijateljske ekspedicione snage su u napušteni grad ušle tek 11. septembra. Grad je ponovo prešao u ruske ruke u julu 1856. godine.

Odbrana 1942

U Drugom svetskom ratu, Sevastopolj se ponovo branio – ovaj put od nemačkog agresora. Borbe su trajale od 30. oktobra 1941. a poslednji sovjetski borci su evakuisani 4. jula 1942. godine.

Grad je ponovo oslobođen 9. maja 1944. godine. Obe odbrane su ušle u legendu i postale simbol hrabrosti ruskih i sovjetskih vojnika.

Čiji je Sevastopolj?

Кada je 19. februara 1954 Krimska oblast uključena u teritorijalno-administrativnu upravu Ukrajinske SSR, Sevastopolj je prvi put postao ukrajinski grad. No, 11. marta 2014. Vrhovni savet Krima i gradski savet Sevastopolja doneli su deklaraciju o nezavinsoti Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja, što je i potvrđeno na referendumu od 16. marta.Ovo je označilo početak latentnih sukoba Kijeva i Moskve, koji su kulminirali „SVO“ u februaru 2022. godine.

No, u čitavom istorijskom periodu, Sevstopolj je ostao glavna baza ruske Crnomorske flote. Po svim zdravorazumskim rezonima, Sevastopolj je trebalo braniti po svaku cenu. U medijima se i tvrdilo da je on „nedodirljiv“ za Ukrajince.

Otrežnjenje 13. 09. 2023.

Ovo ukazuje na značaj ukrajinskog napada na luku 13. septembra; on je imao daleko veći simbolički i medijski efekat od svih dotadašnjih tik-tok operacija na Krimu i u crnomorskom bazenu.

U ranim jutarnjim časovima 13. septembra ukrajinske snage su izvele udar uglavnom po južnom zalivu FGUP „Sevastopoljskog pomorskog zavoda Sergo Ordžonikidze“ u Sevastopolju. Napad je izveden sa 10 operenih raketa i tri besposadna čamca.Rakete su ispaljene sa aviona Su-24M a ruska PVO je sistemom „Pancir-S1“ navodno uspela da uništi 7 projektila.

Istovremeno, patrolni brod serije 22160 „Vasilij Bikov“ uspešno je neutralisao sve besposadne čamce. Patrolni brod je raspolagao taktičkim udarnim naoružanjem – 2×4 raketna sistema „Kalibr-K“, jednim univerzalnim art. sistemom 7.62mm AK-176MA, dva brodska mitraljeza 14.5 mm MTPU-1 „Žalo“ kao i raketama „Igla-S2 i „Verba“.

Poslednja hladnoratovska podmornica

O ovom udaru smo već pisali ali je značajno napomenuti da je u njemu ruska Crnomorska flota pretrpela do sada najteže gubitke. Naime, na suvim dokovima, gde su se nalazili na remontu, teško su oštećeni podmornica B-237 „Rostov-na-Donu“ i veliki desantni brod „Minsk“.

Oštećena podmornica je jedna od poslednjih izgrađenih po uzoru na plovila još iz perioda Hladnog rata. No, to ne umanjuje ukrajinski uspeh – oni nisu raspolagali sredstvima kojima bi se mogli suprotstaviti ruskoj crnomorskoj podmorničkoj flotili.

Nadvodni deplasman dizel-električne podmornice B-237 „Rostov-na-Donu“ iz projekta 636.3 „Varšavjanka“ (NATO kodifikacija Kilo) je 2350 t. a podvodni – 3950 t; duga je 73,8 m. a široka 9,9 m. Kao pogon koristi dva dizel-generatora po 1000 KW, glavni elektromotor od 5500 KS, elektromotor ekonomičnog hoda od 190 KS i dva rezervna elektromotora po 102 KS.

Brzina na površini je 11-17 čvorova, pod vodom -20 čvorova, dubina ronjenja do 300 m (radna dubina 240 m) a autonomnost rada iznosi 24 dana. Posadu je činilo 12 oficira i 40 nižih činova. Za odbranu od aviona imala je PZRK ”Strela-3M”, ”Igla-1”, ”Verba” 8 ZUR a od raketnog naoružanja ima 4xRK ”Kalibr-PL” sa protivbrodskim i protivobalnim raketama 3M54K, 3M54K1, 3M14K i 91R1; umesto torpeda, bila je opremljena podvodnim minama.

Izgradnja „Rostova-na-Donu“ je započeta 21. novembra 2011. u ”Admiralitetskom brodogradilištu” u St. Peterburgu (radni nalog 01671). Porinuta je 26. juna 2014. a spitivanja na vezu su započeta 22. avgusta. Plovilo je  23. oktobra ušlo u prvu fazu plovnih ispitivanja, sa kojih se vratilo 23. decembra. Podmornica je od MO zvanično primljena 26. decembra 2014. godine.

Četiri dana kasnije, ”Rostov na Donu” je upućen u sastav Ratne mornarice i dodeljen 4. zasebnoj podmorničkoj brigadi sa sedištem u Novorosijsku. Početkom decembra 2015. trebalo je da bude upućena na stalno baziranje u Crnomorsku flotu ali je umesto toga otplovila u vode oko Sirije. Ovde je 8. decembra, iz zaronjenog položaja, raketama 3M14K ”Kalibr-PL” dejstvovala po položajima ISIL (Daesh).

U Crno more se vratila već 14. decembra 2015 i dva dana kasnije se ukotvila u Vojno-pomorskoj bazi Novorosijsk, kao deo 4. zasebne podmorničke brigade Crnomorske flote. Na planirani tekući remont upućena je 9. oktobra 2020. godine. Remont u Kronštatu obavljan je od 31 oktobra 2020. do marta 2021, kada je upućena na misiju u Sredozemno more.

U noći napada, podmornica se nalazila na suvom doku radi remonta. Jedna operena raketa  ”Storm Shadow/Scalp” sa bojevom glavom mase 450 kg probila je korpus podmornice a, potom, fugasni deo projektila je u trupu detonirao, uništio pregrade i izazvao požar.

Drugi izgubljeni desantni brod

Veliki desantni brod BDK-43 „Minsk“ serije 775/II ima deplasman od 4080 tona, Dug je 112.5 a širok 15 metara. Može razviti brzinu od 18 čvorova, autonomnost plovidbe je 6000 milja pri brzini od 12 čvorova. Posadu je činilo 83 mornara. Naoružan je sa dve art. topovske kupole 57mm  AK-725, sistemom 122mm A-215 „Grad-M“ i 4 lansirne rampe za „Strele-2“.

Može poneti do 500 tona tereta (tehnke) i oko 225 marinaca. „Minsk“ je izgrađen u poljskom brodogradilištu „Stocznia Północna im. Bohaterów Westerplatte“  (danas „Remontowa Shipbuilding“ SA) u Gdanjsku a u eksploataciju u sastavu Baltičke flote, uveden je još 30. marta 1983. godine. 

Veliki remont je pretrpeo 2021 u OAO „Brodoremontnom zavodu 33“ u Baltijsku. Početkom februara 2022. takođe je uplovio u sirijsku luku Tartus ali je, zbog „SVO“, odmah upućen u vode oko Krima.

„Krim“ se u vreme napada 13. septembra takođe nalazio u gazi remonta. Usled pogotka projektila i naknadnog požara, pretrpeo je ozbiljna oštećenja: dva jarbola, dimnjak i nadgrađe su srušeni, a verovatno je oštećen i prednji top 75 mm.