Od početka tzv. SVO, vlasti ruskih regiona i Ministarstvo odbrane prijavile su 511 slučajeva napada ili pojave bespilotnih letelica (UAV) iznad teritorije Ruske Federacije.
Najugroženija je bila Belgorodska oblast, gde su dronovi otkriveni 289 puta, što je 56 % od ukupnog broja prijava. Kurski region je na drugom mestu sa 38 slučajeva (7,4%).
Vrste bespilotnih letelica i dronova koji mogu da nose različito naoružanje ili služe za izviđanje, predstavljaju za Moskvu urgentan problem bezbednosti. Šta više, situacija u poslednje vreme ukazuje na povećanje učestalosti napada dronovima.
Na primer, 25. avgusta nad Krimom su uništena 42 bespilotne letelice, a u julu je ruska vojska zaustavila napad sa 25 i 28 dronova. Treba napomenuti da Ukrajina 2024. namerava da uvede u upotrebu 200.000 dronova. To znači da će OSU dnevno moći da koriste i do 500 dronova, a to znači desetostruko povećanje učestalosti napada na rusku teritoriju.
Još je indikativnije da Kijev ojačava sopstvene mogućnosti odbrane od dronova. Bloomberg piše kako je korporacija „L3Harris“ sredinom prošle godine Ukrajini isporučila 4 sistema „Vampire“ (Vehicle-Agnostic Modular Paletized ISR Rocket Ekuipment) za borbu protiv bespilotnih aparata.
Ovo je bila prva tranša prema ugovoru iz januara, prema kome Kijev treba da dobije ukupno 14 sistema vrednih 40 miliona dolara. Preostalih 10 sistema bi trebalo da bude isporučeno do kraja godine.
U suštini, sisteme je obezbedilo Ministrstvo odbrane SAD u okviru programa „Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini“ (USAI). Po svemu sudeći, u aprilu 2023. je po istom programu od „L3Harris“ za Ukrajinu naručeno još 10 kompleksa VAMPIRE.
Kako smo već pisali, ovaj kompleks uključuje elektro-optičku stanicu za detekciju na jarbolu za podizanje i lanser 70 mm APKWS vođenih raketa sa poluaktivnim laserskim sistemom za navođenje. Kompleks je modularan i može se montirati na bilo koje vozilo za dva sata.
Ruska strana koristi sva postojeća sredstva da bi odbranila sopstvenu teritoriju. U Orlovskoj oblasti, ruski helikopter Mi-28N je tokom noći 29/30. avgusta iz automatskog topa 30 mm 2A42 (sa kadencom do 550 met/min.), uspeo da uništi ukrajinsku bespilotnu letilicu.
Ovo je bio povod za ideju da se konstruiše flota helikoptera specijalizovanih za lov na UAV, naoružanih petocevnim topovima 25 mm General Dynamics GAU-12/U Equalizer Gatling, dvocevnim topovima 30 mm GŠ-30-2 (9-A-623) (Grjazeva — Šipunova) ili šestocevnim topovims 23 mm GŠ-6-23 (9-A-620), odnosno, modifikovanim GŠ-6-23M (9-A-768, sa kadencom od 9 do 10 hiljada met/min) kao i neophodnim radarima i nišanskim uređajima, uključujući one za noćno gađanje. Naime, autori ove ideje podsećaju na sovjetsku eru kada su helikopteri korišćeni za uništavaanje malogabaritnih ciljeva.
Problem je u tome da se za ovu svrhu ne mogu koristiti postojeći helikopteri u floti Ruske Federacije. Stari Mi-24V, koji se više ne koristi u borbenim operacijama, naoružan je četvorocevnim mitraljezom 12,7 mm JAkB-12.7, a Mi-35M — dvocevnim automatskim topom 23 mm GŠ-23-2 (9-A-472).
No, obe letilice su nepogodne za lov na dronove pošto nisu opremljene potrebnim radaskim sistemima. S druge strane, moderniji Mi-28N, a pogotovo Ka-52 „Aligator“, trenutno su potrebniji na liniji fronta za druge operacije i neisplativo je da se povlače u „lov“ na UAV.
Tako se predlog svodi na ideju da se ubuduće Mi-28N i drugi savremeniji helikopteri adaptiraju omogućavanjem operativnog autonomnog spoljnjeg obeleživača ciljeva. Pri tome, za postojeće topove bi se koristile programirane granate ili specijalno konstruisane malogabaritne rakete ”vazduh-vazduh”.
