Prema norveškom izdanju The Barents Observer, tokom dana u subotu, 19.08.2023, najmanje šest ruskih dalekometnih bombardera Tu-22M3 prebačeno je iz vazduhoplovne baze Soltsi-2 u Novgorodskoj oblasti na aerodrom Olenja na Kolu poluostrvu.
Tako se vazduhoplovna baza Olenja, koja se nalazi južno od Murmanska (kod grada Olenegorska), ponovo smatra bezbednom lokacijom za dalekometne bombardere ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga raspoređenih na aerodromima pogođenim ukrajinskim bespilotnim letelicama.
Kako je prenela ruska novinska agencija Interfaks, u subotu ujutru ukrajinski dron je napao aerodrom Solci-2. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je napad i saopštilo da je jedna letelica oštećena u požaru izazvanom padom drona.
Ukrajinski ratni dopisnici su, međutim, tvrde da su dva dalekometna bombardera Tu-22M3 oštećena.
Vazduhoplovna baza Soltsi-2 nalazi se otprilike 650 kilometara severno od ukrajinske granice. Rusija je često koristila bombardere Tu-22M3 za napade na ciljeve na ukrajinskom tlu.
Prisluškivač HF radija i tviteraš pod imenom @olga_pp98, navodno prati snage Strateške avijacije Ruske Federacije. On je procenio da je u subotu najmanje šest aviona Tu-22M3 napustilo aerodrom Solci-2 i uputilo se ka Olenji, severno od Arktičkog kruga.
Nekoliko dalekometnih bombardera Tu-22M3 već je raspoređeno u prednjoj arktičkoj vazduhoplovnoj bazi, ali se ne zna tačno koliko ih je operativno. Sredinom zime 2019. godine, avion Tu-22M3 je ovde prinudno sleteo po maglovitom vremenu. Avion se razbio na dva dela i eksplodirao.
Vazduhoplovna baza se nalazi na sat vožnje južno od Murmanska i samo oko 150 kilometara od nove granice NATO-a sa Finskom. Nakon ulaska finske države u NATO 4. aprila ove godine, američki izviđački avioni izveli su nekoliko misija u vazdušnom prostoru na severu zemlje, sa jasnim pogledom na vazduhoplovnu bazu Olenja na istoku.
Prošle jeseni Rusija je premestila više od 10 strateških bombardera Tu-160 i Tu-95MS u Olenju iz istog razloga, odnosno nakon što su ukrajinski dronovi pogodili aerodrom Engels u Saratovskoj oblasti. Prema Barents Observeru, poluostrvo Kola sada igra vitalnu ulogu u ničim izazvanom ilegalnom ratu Rusije protiv susedne zemlje.
Bombarderi iz Olenje iznova lete na jug kako bi lansirali krstareće rakete na ukrajinske ciljeve. Severna flota je takođe rasporedila ratne brodove u Crno more, a hiljade vojnika arktičkih brigada Pečenga i Alakurti, redovno raspoređenih na granicama sa Norveškom i Finskom, nalaze se na ratištima u istočnoj Ukrajini.
Treba navesti da 840. bombardujući avijacijski puk dalekometne (strateške avijacije) više ne deluje u okviru avio-baze Solci-2, kako je izvor pogrešno obavestio. Rasformiran je pre mnogo godina, a sada je aerodrom Soltsi praktično rezervni aerodrom 52. bombardovanog avijacionog puka – Šajkovka (region Kaluga) koji pripada 22. diviziji bombardovanja – Engels (Saratovska oblast).
U osnovi, to je ono što Rusi nazivaju „avijacionom komandom“, odnosno u operativnom stanju održavan aerodrom, koji se koristi po potrebi.
Naravno, posle napada ukrajinskih bespilotnih letelica na objekte Strateške avijacije, njeni avioni su rastureni i koriste sve operativne strukture, uključujući i komande avijacije.
S druge strane, mora se reći da Tu-22M3 nije strateški bombarder. Daleka avijacija Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije ima dva tipa strateških bombardera, a to su Tu-160 i Tu-95MS.
Oni su sposobni da koriste krstareće rakete sa nuklearnim vrhom i deo su vazduhoplovne komponente Strateških nuklearnih snaga (Ruska nuklearna trijada).
Iako pripadaju Strateškoj avijaciji, bombarderi dugog dometa Tu-22M3 koriste samo krstareće rakete sa konvencionalnim nosivim opterećenjem (H-22/32), kao i avio-bombe.
Ruski vojni predstavnici su najavili da će biti prilagođeni za upotrebu hipersoničnih raketa Kindžal, i ta modifikacija se uskoro očekuje.
Za razliku od lovaca MiG-31K, ispod čijeg trupa se može postaviti samo jedna raketa Kinžal, avion Tu-22M3 bi trebalo da nosi četiri takve rakete u tačkama pričvršćivanja ispod krila.
Tu-95MS ukratko
Daleka avijacija (Strateška avijacija) Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije, po pravilu, koristi letove strateških bombardera za prenošenje određenih signala SAD i njihovim saveznicima u NATO. Zbog toga se vezuju za važne aktuelne političko-vojne događaje.
Tu-95MS, poznat i kao Tupoljev Tu-95MS, strateški je bombarder i avion nosač raketa razvijen od strane sovjetskog Tupoljev dizajnerskog biroa. U pitanju je varijanta aviona Tu-95, koji je u aktivnoj službi još od 1950-ih godina. Tu-95MS je unapređena verzija koja je ušla u službu 1980-ih godina, a nadograđivan je u nekoliko navrata.
U decembru 2014. godine, Tupoljev je predao dva unapređena strateška bombardera Tu-95MS sa poboljšanom avionikom i efikasnošću letenja ruskom vazduhoplovstvu, u okviru državne odbrambene narudžbe. Dalja isporuka unapređenog Tu-95MS izvršena je u januaru 2015. godine.
Zasnovan na konstrukciji pomorskog patrolnog aviona Tu-142, avion Tu-95MS je opremljen samostalnim krstarećim raketama i može se koristiti u borbenim misijama za uništavanje krstarećih raketa i strateških neprijateljskih ciljeva.
Tu-95MS pokreću četiri turbopropelerska motora Kuznjecov NK-12 i ima strelovite krilce i karakterističan streloviti rep. Ima domet od preko 15.000 kilometara i sposoban je nositi različito naoružanje, uključujući krstareće rakete i nuklearne bombe. Avion je prvenstveno dizajniran za dugoročne strateške misije, uključujući nuklearno odvraćanje i sposobnosti dugog dometa za udare.
Tu-95MS je bio ključni deo ruskog strateškog bombarderskog vazduhoplovnog letnog parka a izvezen je i u druge zemlje. Kroz godine je prošao nekoliko nadogradnji radi poboljšanja performansi i sposobnosti.
Avion ima istaknutu ulogu u ruskoj nuklearnoj trijadi, zajedno sa strateškim raketnim podmornicama i kopnenim interkontinentalnim balističkim raketama. Očekuje se da će avioni ostati u ruskoj službi do 2040. godine.
Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije započele su i modernizaciju strateškog bombardera Tu-95, verzija MSM. Ruski mediji javljaju da se modernizacija radi o povećanju borbene sposobnosti bombardera sa novim oružjem, elektronikom i motorima.
То је колико у тексту пише изјава норвешког листа The Barents Observer, а не уредништва портала. А наравно Андрија слажем се са Вама, увек је легитимно када убијање обавља запад на челу са Јенкијима па макар то некада био и Вијетнам који је због комунизма био стратешка опасност за Америку, па је морао да буде бомбардован. Па Јенкији ту нису баш добро прошли као ономад у Авганистану, када су ратници у сандалама и са танџарама на рамену растерали најмоћнију силу света. Не знам да ли сте прочитали да је недавно холандски суд пресудио да је држава Холандија оптужила своје миинстарство одбране да је неоправдано бомбардовао стамбени комплекс у Авганистану и четворо преживелих је тужило и добило Холандију на суду, додуше локалном.Да ли је то добар почетак за неке будуће тужбе видећемо
Bas me iritira vas izraz “nicim izazvanim ratom” pa vi ko da govorite o bombardovanju Srbije, Iraka, Sirije, Libije ….. Ovde ima dosta, dosta razloga.