Naslovna Istorija Nemački partizani – Od zla oca i gore majke

Nemački partizani – Od zla oca i gore majke

5
gebels u alpima obilazi jedinica
gebels u alpima obilazi jedinica
google news

Na portalu smo se svojevremeno bavili temom o partizanima, pa ko želi, može da obnovi svoje znanje o njihovom istorijatu. Mogli ste zapaziti da se o partizanima piše i govori uglavnom u pozitivnom kontekstu, kao borcima za slobodu, protiv ugnjetavanja, tlačenja, itd.

Ovde će biti reč o drugoj vrsti partizana – terorističkoj organizaciji koju je bolesni nacistički um smislio s ciljem da postoji i kada treći rajh propadne. Werwolf – vukodlak. Čovek-vuk, linantrop ( λυκάνθρωπο), wolfman. Mitsko biće koje se noću pretvara u vuka i može brzo da zaceli rane.

Bez obzira na preteće, mitološko ime, vojničko objašnjenje za ovakve ratnike jeste veoma jednostavno: reč je o formaciji teritorijalne odbrane koja vodi partizanski rat u pozadini nastupajućeg protivnika, koji još nema vremena da sredi i obezbedi zaleđe. Ove jedinice predviđene su i za odbranu gradova.

Formirane su po uzoru na Folksšturm i u njima su se nalazila godišta koja u redovnom rasporedu nisu imala vojnu obavezu – starci i maloletna lica od 14 do 16 godina. Grubo govoreći, reč je o osobama koje su bile neupotrebljive na prvoj liniji fronta kao vojska redovnog i rezervnog sastava, ali su dovoljno korisne da ”kupe vreme”, ginući bespotrebno (kao folkšturm ili hitlerjugend) ili izazivajući podmuklim napadima nove žrtve, što je bilo zadatak Vervolfa.

Jasno je da svaka zemlja u svojoj odbrani mora da potegne i angažuje sve što ima. Tome smo se uverili u tekstu o ženama u Vermahtu i to je regularno. U poslednjim mesecima trećeg rajha nije bilo reč o odbrani zemlje, otadžbine kao takvoj, već partije i države koja je započela avanturistički, samoubilački i suludi rat protiv celog sveta. Sam Hitler se nosio mišlju da spaljuje sva nemačka sela i gradove obrazlažući to rečenicom – ”Nisu dostojni da žive kad nisu mogli da me prate”.

Tako su nastale jedinice koje je onog trenutka kada je postavljen za Hitlerovog zamenika, Karl Denic, kao školovan oficir, smesta raspustio. Postupak je bio vojnički logičan, ali i državnički promišljen. Zašto?

Onog momenta, kada je kapitulirala, Nemačka je bila dužna da prekine svaki otpor. Dalji otpor bilo koje grupe smatran je po međunarodnom ratnom pravu terorizmom i banditizmom i shodno tome je proganjan ili procesuiran. Samouverenost i odsustvo realnosti poslednjih meseci rata oslikava se i tome što se nemački politički i vojni vrh ponašao kao da je poraz i raspad Hitlerove tvorevine  samo privremen i da će se jednog dana vratiti…a u međuvremenu neka vukodlaci održavaju vatru.

Kako je nastao Vervolf?

Operacija ”Verfolf” (’’Unternehmen Werwolf’’) pripisuje se Himleru. Međutim, istina je da 19. IX 1944. godine obergrupenfirer SS Rihard Hilderbrant (general SS), poslao dopis Himleru u kome predlaže da se pravovremeno formiraju partizanski odredi SS koji će delovati u pozadini Crvene armije.

U toj belešci prvi put se spominje ime vervolf. Ono je pozajmljeno iz romantičarske sage Hermana Lensa. Ta saga je objavljena 1910. godine i pripoveda o borbama partizanskog odreda u XVII veku u reonu Lineburške pustare (Lüneburg Heath).

Manje je poznato da je ovaj roman, zbog svojih nacionalističkih zanosa, bio posle ”Majn kampfa” najprodavanija knjiga u nacističkoj Nemačkoj. Posvetimo nekoliko redova Hiderbrantu. General SS, načelnik veoma važne Uprave za pitanja rase i naseljavanje (SS-Rasse-und Siedlungshauptamt,  skr. RuSHA).

U Nirnbergu je ovaj zločinac osuđen na samo 25 godina zatvora. Pošto je predat Poljacima, suđeno mu je ponovo i on je obešen u Gdanjsku 1951. godine. Njegov mlađi brat Fridrih, takođe nacista od prvog dana osnivanja NSDAP, obešen je  u Bavarskoj 1948. godine.

Himler smesta naređuje obergrupenfireru SS Hansu Adolfu Pricmanu da formira borbene odrede. Tom prilikom mu je dao specijalna, vrlo široka ovlašćenja. Njegovo iskustvo u zlodelima po Ukrajini i rodnoj Istočnoj Prusiji preporučila su ga za ovaj zadatak. On je nemački pedantno formirao svoj štab koji je nazvao ”Pricmanov biro”.

Načelno, struktura jednog odreda trebalo je da izgleda ovako:

  • Zuchgruppen – izviđači.
  • Sprenggruppen – grupa za rušenja i saboraže.
  • Meldungsgruppen  – Grupa za informacije.
  • Aufklärungsgruppen  – obaveštajna grupa.
  • Insurggrouppen – organizacija ustanika.

Naravno, ovako pedatno i optimistički isplanirana formacija nikada i nigde nije zaživela iz logičnih razloga.

Nemački radio zvanično je saopštio drugog aprila 1945. godine da su grupe ”Vervolfa” počele s dejstvom. Shodno uobičajenoj netrpeljivosti bezbednosnih struktura koje su često pravile veću štetu sebi nego same savezničke snage, odmah su počele da se stvaraju rivalske grupe, uz pokušaj da se ”Verfolf” stavi pod  njihovu kontrolu.

U SS su postojale dve grupe – jedna je bila ”Vervolf”  a druga je bila jedinica kojom je komandovao Oto Skorceni – ”SS Jagdverband”. Pokrenuta je ideja da se formira i treća jedinica, ”Bundšu”. Poslednjih dana rata deljeni su leci s vrlo jasnim porukama: ”Naša osveta će biti smrtonosna”, ”Pretvorićemo dan u noć i noć u dan”; ”Tucite neprijatelja gde god stignete”. ”Budi pametan! Kradite municiju i hranu od neprijatelja”. ”Nemice, pomažite borbu vervolfa gde god je to moguće”.

Sovjetski maršal Vasilij Čujkov dobro je bio upoznat sa standardnom taktikom ovih jedinica, jer je i sam jednom prilikom mogao postati žrtva napada. Skrivajući se u ruševinama ili koristeći mesni reljev, članovi ”Vervolfa” bi propuštali glavninu vojske, a zatim faustpatronima (pancerfaustima) gađali prvo i poslednje vozilo. Potom su dejstvovali po zaglavljenim jedinicama.

Suprotno legendama, ove jedinice nisu postigle veliki efekat iz više razloga: Nemačkom su se kretale veoma iskusne jedinice koje su stigle od Moskve do Berlina, ili sa obala Normandije. Narodu je već bilo dosta rata, a i glavni akteri i podstrekači ovakvih akcija bespovratno su uklonjeni – likvidirani, zarobljeni ili pobegli.

”Verfolf” je više bio propandandni mit. Uspeli da ubiju nekoliko privremeno postavljenih gradonačelnika od strane savezničkih vlasti i načine srazmerno malu štetu na prugama, u zasedama, itd. Rusi su se s njima surovo obračunavali jer su poznavali njihovu taktiku, pošto su i sami imali slične jedinice.

Oktobra 1945. godine Berija izveštava Staljina da je likvidirano 359 grupa od kojih je 92 (1.192 pripadnika) uništeno u Saksoniji. Izveštaji o borbama sovjetskih specijalnih službi s nemačkim partizanima stizali su u Moskvu i 1947. godine.  U bivšim državama rajha  ove grupe nisu uspele da postignu značajnije rezultate;  međutim, te grupe nisu bile ništa manje agresivne od onih u samoj Nemačkoj.

Ova okolnost dovela je deportacije nemačkog stanovništva iz Poljske i Čehoslovačke jer se smatralo da oni mogu pružiti pomoć ”Vervolfu”. On je delovao u Južnom Tirolu, Sudetima, Alzasu. U svim ovim slučajevima, s izuzetkom Danske, aktivno se koristio takozvani ”granični mentalitet”, koji je svedočio o netrpeljivosti lokalnog stanovništva koje je odsečeno od matice.

Te ”male matice” iskazivale su nagle nalete patriotizma, jer su ideali takozvanog hiljadugodišnjeg rajha ustupali pred idejama regionalnog nemačkog nacionalizma. To je najduže trajalo u Italiji u Južnom Tirolu gde je ogromna većina stanovništva sve do početka šezdesetih podržavala rad Komiteta za oslobođenje Južnog Tirola, nastao na idejama ”Vukodlaka”.

U senci Hitlerjugenda i Vukodlaka, nalazila se jedna ozbiljna organizacija koja se veoma profesionalno bavila vrbovanjem i upotrebom dece uzrasta od osam do 14 godina. To su bila lica osuđena za maloletničku delinkvenciju i nalazili su se u popravnim domovima. Njih je za korišćenje u pozadini i na okupiranoj teritoriji SSSR vrbovao, regrutovao i obučavao Abver.

U arhivi FSB Rusije nalaze se dokumenti o pripremi diverzanata iz redova mlađih maloletnika. Pripremu je organizovala Abverkomando 203 u julu 1943. godine u selu Hemfurt, opština Ederal, reon Valdek-Franenberg, u okrugu Kasel (Hesen, Centralna Nemačka). 

Ova komanda je birala buduće diverzante iz redova dece koju su zatekli u popravnim domovima u gradovima Orša i Somlensk. a kasnije iz konclogora, kao zamenu za život. I ovaj nemački pokušaj je propao jer su se deca, dospevši u pozadinu Crvene armije, smesta prijavljivala i nastavila dalju saradnju u obmanjivanju svojih nesuđenih poslodavaca.

5 KOMENTARA

  1. ODLIČAN TEKST.
    PITAM SE DA LI JE UPOTREBA DJECE U RATOVIMA POSEBNO VELIKI RATNIZLOČIN?
    MOGLI BI POSVETITI JEDAN TEKST O GERILCIMA IZ UKRAJINE I BALTIČKIH ZEMALJA KOJI SU BILI AKTIVNI I NAKON ZAVRŠETKA DRUGOG SVJETSKOG RATA.

    • Pisao sam već o tome. Pogledajte tekstove ”Ukrajina kao raskrinica naroda” i ”Kako je Ukrajina stigla od nacionalizma do nacizma”. Prilično detaljno je opisano delovanje UPA i drugih profašističkih formacija.
      Hvala što ste izdvojili vreme da pročitate ovaj tekst.

    • Desanka Maximović, pisala je o tome “Malih pušaka nije bilo” a i Boška Buve.. setimo se…

  2. Nemacka je “zakasnila” u pozicioniranju,otomanski privezak je usporio i zaustavio,dok su drugi brstili po kolonijama….jedna moćna ali duboko isfrustrirana nacija,koja je morala biti podeljena u nekoliko drzava zarad svoje i sveopste srece…..ali sada je kasno,treba ih zaustaviti zauvek.

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version