Nemačka vlada, kao i vojni stručnjaci i poslanici Bundestaga, izražavaju zabrinutost da bi borbeni avioni F-35 pete generacije, koje Berlin planira da nabavi, mogli postati neupotrebljivi ukoliko dođe do političkog raskola sa Vašingtonom.
Slično razmišljaju i zvaničnici Kanade, gde se sve otvorenije govori o mogućnosti da SAD iskoriste tzv. „kill switch“ – sistem za daljinsku deaktivaciju F-35.
Nemačka: Strah od zavisnosti i „kill switcha“
Nemci planiraju da kupe 35 F-35 aviona za sumu od 8,3 milijarde evra, kako bi zamenili zastarele Tornado letelice i ispunili obaveze u okviru NATO programa deljenja nuklearnog naoružanja.
Međutim, pojavile su se sumnje da bi SAD, u slučaju pogoršanja političkih odnosa, mogle da „ugase“ nemačke F-35 na daljinu, tako što bi blokirale softverske nadogradnje ili iskoristile potencijalni „kill switch“.
Visoki zvaničnik nemačke kompanije Hensoldt, Joahim Šranchofer, tvrdi da ovaj „kill switch“ nije samo mit: „Ako neko pritisne dugme, avion ne može da leti.“ On dodaje da bi najlakši način blokade bio putem sistema za planiranje misija, što bi prizemljilo pilote.
Poslanik CDU-a Ingo Gedehens zatražio je dodatne istrage, naglasivši da Nemačka mora imati garanciju pune upotrebljivosti letelica za koje izdvaja ogromna sredstva.
Kanada: Pitanje vojne autonomije
Slična zabrinutost prisutna je i u Kanadi, koja je naručila 88 aviona F-35 u vrednosti od 14,5 milijardi dolara. Odnosi sa Vašingtonom pogoršali su se zbog niza političkih sporova, uključujući carinske barijere i izjave predsednika Donalda Trampa o mogućoj aneksiji Kanade.
Kanadski zvaničnici strahuju da bi SAD mogle iskoristiti softversku kontrolu kako bi deaktivirale celu eskadrilu F-35, ukoliko dođe do zaoštravanja odnosa. Iako su troškovi nabavke i održavanja ovih aviona već izuzetno visoki—preko 54 milijarde dolara za 45 godina—najveći problem je bojazan da bi Vašington na taj način mogao „kazniti“ Otavu zbog političkih nesuglasica.
Primer Izraela: F-35I sa sopstvenom elektronikom
Izrael je jedna od retkih zemalja koja je prilagodila F-35 svojim potrebama, ugradivši sopstvenu elektroniku i opremu za elektronsko ratovanje u model nazvan F-35I.
Na taj način, izraelska vojska smanjuje zavisnost od američke kontrole i eliminiše rizik od daljinske deaktivacije aviona. Ovo pokazuje da je moguća veća autonomija korisnika F-35, ali zahteva i ogromne investicije u istraživanje i razvoj.
„Kill switch“ i američka politika
Sumnje Nemaca dodatno su pojačane nakon što su zapadni protivnici aktuelne administracije Donalnda Trampa, u sklopu obustave vojne pomoći Ukrajini, plasirali informaciju da su SAD prestale da pružaju tehničku podršku sistemima za elektronsko ratovanje u avionima F-16 koje koriste Ukrajinci.
Takođe, američko glasilo Foreign Policy, na koji se poziva nemački list MorgenPost, piše da odluka u rukama administracije Donalda Trampa može momentalno uticati na softverske nadogradnje, ali i na isporuku rezervnih delova za saveznike. U tekstu se navodi da je „čak i najmanja sumnja dovoljna da prijateljske države preispitaju vojne nabavke iz SAD-a“.
Evropska zavisnost od američke tehnologije
Veliki broj evropskih zemalja oslanja se na američke vojne sisteme, naročito na F-35, koji je postao svojevrsni standard u NATO-u. Čak 64% uvoza naoružanja za evropske članice NATO-a dolazi iz SAD.
Prema dostupnim podacima, glavni evropski kupci jesu Francuska i Južna Koreja (po 6,5%), Nemačka (4,7%) i Izrael (3,9%).
Naš sused Rumunija se 2024. godine takođe pridružila grupi država koje naručuju F-35 – potpisala je ugovor o nabavci 32 F-35A, vredan 7 milijardi dolara. Prve isporuke očekuju se nakon 2029, što dodatno učvršćuje zavisnost Evrope od američke vojne opreme.
Da li će Nemačka i Kanada odustati?
Uprkos ovim kontroverzama, Nemačka za sada ne najavljuje obustavu kupovine. Kanadski zvaničnici, s druge strane, sve češće razmatraju mogućnost otkazivanja ugovora, zabrinuti zbog “političkog pritiska i potencijalnog mehanizma daljinske deaktivacije”.
Međutim, obe zemlje paralelno ponavljaju da su “F-35 najnapredniji borbeni avioni na svetu, te da je njihova kupovina od ključne važnosti za nacionalnu bezbednost i ispunjavanje obaveza u okviru NATO-a”.
Zaključak: Kolika je cena vojne autonomije?
Spor oko „kill switcha“ i zabrinutost zbog američke softverske kontrole otvaraju ključna pitanja o vojnoj nezavisnosti evropskih i drugih saveznika SAD-a.
Nemačka, Kanada i druge države koje kupuju F-35 moraju balansirati između tehnološke superiornosti ovih letelica i činjenice da Vašington, po svemu sudeći, zadržava odlučujuću reč o njihovom stvarnom korišćenju.
Upravo ta zavisnost, uz politički rizik potencijalnog raskola sa SAD-om, predstavlja najveću dilemu za zemlje koje žele da modernizuju svoje vazduhoplovstvo, a istovremeno obezbede punu kontrolu nad ključnim vojnim sistemima.
Za sada glavni nacini kontrole, da je poznato, su:
– fuzija podataka koji omogucavaju koriscenje aviona, a zavise od satelitske komunikacije kojom upravlja USAF
– ALIS sistem bez kojeg avion de facto i ne moze da leti (odrzavanje kriticnih sistema, pripreme za operacije…)
Bilo koji od ova dva da se iskljuce i avioni su ili manje upotrebljivi ili neupotrebljivi.
No, u slucaju Nemacke to je manje relevantno jer ih i kupuju uglavnom zbog NB a one su ionako pod USAF kontrolom i mogu da se koriste tek nakon sto USAF kodira i bombe i avione.
Sa druge strane, Kanada je tek nakon testa Gripena shvatila da sem americkih aviona nijedan drugi ne moze da bude deo NORAD, te su privremeno uzeli stare AUS F18 (sa prenosom sistema) do dolaska F35, a bez NORAD nemaju sanse da zastite severne granice.
Politicari mogu svasta da predlazu, ali generali obe drzave shvataju rizike po bezbednost…