Najveći miš na svetu bio je još jedan od dokaza kako mali, iskompleksirani čovek može da testira svoje ambicije ne pitajući nikoga ništa. Iz Nemačke su svetu za vreme Drugog sv. rata stizala genijalna rešenja, posebno u oblasti raketne tehnike, jer su njihovi naučnici bili rodonačelnici svih vrsta raketa.
Međutim, bilo je i megalomanskih budalaština (super voz na dva sprata, podmornice-nosači aviona, supertopovi Fau-3, itd, itd). Jedna od takvih morskih ideja vezuje se za pojavu supertenka, simbolično nazvanog ”Miš” (Maus).
Šta je Hitlera teralo da posle tri ratne godine i nakupljenog ogromnog iskustva u tenkovskim bitkama i korišćenju tenka, uopšte i pomisli na ovakvu grdosiju? Za njega i Poršea kao da krvava iskustva trupe nisu bila bitna.
Kakav je bio put superteškog tenka ”Porše Tip 205” (Porche Typ 205), ili ”Pzkpfw.VIII Maus”?
Kao da se ništa oko njih ne događa, kao da nemaju izvanredne tenkiste, ali i odličnu gamu protivtenkovskih oružja i oruđa, ekipa oko Ferdinanda Poršea je od 1942. do 1945. godine razvijala ovaj tenk u stilu selo gori, a baba se češlja.
Masa ovog kolosa nikada, ni od kog drugog tenka, nije prevaziđena, iz razumljivih razloga. Proterati 188,9 tona metala nekim putem ili mostom, natankovati ga i zaštititi od protivnika, servisirati, itd? Nemoguća misija, kako se to danas često govori.
Tenk nikada nije učestvovao u borbama, a trenutno postoji samo jedan primerak koji je nekako sastavljen od pronađenih delova u bombarodvanoj, napuštenoj fabrici. Taj unikat nalazi se u Tehničkom centru parka ”Patriot”, osnovanog 2014. godine kao sastavni deo kompleksa muzeja vidova i rodova čiji je glavni centar Kubinka kraj Moskve.
Muzej u Kubinki (Бронетанковый музей в Кубинке, Oklopno-tenkovski muzej otvoren 1978. godine) je 2015. godine formalno postao deo Tehničkog centra.
Hod po mukama
Kažu da se o nekim Staljinovim idejama i moglo raspravljati. Taj luksuz bio je vezan za najbolje maršale od kojih je zavisio ishod rata, pa i sam Staljin. S Hitlerom je to bilo drugačije. On je u hodu menjao planove, taktiku, projekte, namene, kao da ga je neprijatelj poslao da napravi što veći haos u svojim redovima. Mnogi izvanredni reaktivni lovci tako su vraćani na kraj reda kada su priroriteti u pitanju.
Kada je naredio da se napravi ”tenk za proboje” s maksimalnom oklopnom zaštitom, svi su se odmah bacili na posao. Veliki projekat, pa je i veliki broj kompanija morao da se uključi, nezavisno od toga što su već svi pogoni radili punom parom za ratište.
Telo i kupolu projektovala je kompanija ”Krup”; motorni deo radio je ”Dajmler-Benc”, a ”Simens” se bavio transmisijom. Sve to trebalo je sklopiti u radionicama kompanije ”Alket” (”Altmärkische Kettenfabrik”) u oblasti Špandau-Berlin. Ova kompanija bila je deo korporacije ”Rheinmetall Borsig AG” sa sedištem u Diseldorfu.
Projekat je imao radnu oznaku ”Tip 205” i delimično je realizovan 1944. godine kroz dva opitna primerka. Krajem 1943. godine, 23. decembra, jedan od prototipova krenuo je u prvu probnu vožnju po krugu zavoda ”Alket”. Vožnja je bila nezvanična jer je niko nije ni odobrio. Inžinjeri su se ohrabrili da probaju, kad su ga već sklopili.
Pokazalo se da je teritorija fabrike bila gotovo idealna za tako nešto, jer je samo mesec dana ranije pretpela veliko bombardovanje, pa je ruševina bilo na sve strane. Strah od njegove prohodnosti pokazao se nepotreban, jer je tenk s lakoćom savladavao građevinski šut i ruševine.
Kontrola u vožnji bila je neočekivano laka. I kada su konstruktori i proizvođači pomislili da su uspeli da ispune Hitlerovu želju, usledila je nova: obustaviti dalji rad na deset serijskih tenkova, pošto Nemačka u to vreme više nije imala dovoljno proizvodnih kapaciteta za važnije vrste naoružanja.
Šta se pre toga dogodilo?
Hitler nije bio uvek u svojim fantazmagoričnim fazama. U jednom od svojih lucida intervala (svetlih trenutaka) naredio je da se napravi drvena maketa u razmeri 1:1. Ta maketa izložena je Hitleru i njegovoj pratnji već 13. maja 1943. godine. Posle spomenute probne vožnje tenk je opremljen pravom kupolom i punim kompletom unutrašnje opreme. Od marta 1944. godine do juna iste godine postavljeni su kupola i motor.
Naručena su još četiri tela u fabrici ”Krup”. Zbog stalnih bombardovanja ”Krup” je 27. oktobra 1943. godine dobio naredbu da umesto 150 komada proizvede samo jedno vozilo. Neiskorišćene oklopne ploče prebačene su za realizaciju programa ”Šturmgešuc” (Sturmgeschütz), novog jurišnog vozila – lovca tenkova,razrađivanog u Harkort-Ajkenu.
Petog novembra 1943. godine još jednom je promenjen ugovor i naručeno je samo šest prototipova, da bi samo nedelju dana kasnije broj bio sveden na dva. U međuvremenu, završeni primerci poslati su na kasaciju, odnosno uništenje.
Ispitivanje drugog prototipa nastavljalo se i on se dodatno razvijao i unapređivao tokom pretposlednje ratne godine. Taj primerak imao je dizel motor ”Dajmler-Benc MV 517” koji se pokazao prilično zahtevnim i nesigurnim. Bio je, kako to tenkisti vole da kažu – kapriciozan, jogunast; često se kvario i to u nepredviđenim situacijama.
Masa od skoro 190 tona isključivala je mogućnost korišćenja drumskih mostova. Stoga je neko predložio da on reke prelazi u paru, vozeći po odgovarajućem dnu. Tenk bi bio hermetizovan, bez posade, a pomoću kabla navodio bi ga drugi ”Miš” sa obale, i obratno, pa bi tako oba prešla.
Problem je opet bilo – urediti prelaz (koji je bilo lako uočiti izviđačkim avionom), naći povoljno mesto gaza (bez mulja, itd), a zatim nastaviti koordinirani napad s jedinicama na drugoj strani reke. Jasno je svima bilo da od ispitivanja u realnim, borebenim uslovima, neće biti ništa.
U aprilu 1945. godine Rajh je brojao poslednje dane. Sovjeti su bili već blizu poligona, pa su Nemci minirali oba primerka; međutim, samo jedan je uništen u potpunosti. Od oštećenih tenkova, po naređenju komandanta Oklopnih snaga, sastavljen je jedan ceo primerak i on je četvrtog maja 1946. godine dostavljen na poligon Kubinka. Posle ispitivanja, sve što je na njemu unutra vredelo (motor, oprema, nišanski uređaji, sistemi za punjenje, radio-uređaji, itd) povađeno je.
Šta su to Nemci zamislili?
Posadu je činilo šest ljudi. Sedišta vozača i radiste nalazila su se u kontrolnom delu između dva glavna rezervoara kapaciteta po 1.590 litara. Iza njih, u motornom prostoru, nalazili su se vodeni i uljni rezervoari – hladnjaci, a u sredini je bio motor. Svaki pokretni točak imao je svoj elektromotor. U početku je bio planiran dizel motor koji je bio znatno ekonomičniji i nije zahtevao dodatne rezervoare, pri čemu je dizel bio jevtiniji i dostupniji od benzina.
Međutim, dizel motori su manje otporni na mraz, a Hitler je računao da će se Istočni front kad-tad vratiti na položaje gde je bio u svojim najboljim danima. Umešao se Šper i tražio od Poršea da koristi serijski avionski motor ”Dajmler Benc MB-509”. Time bi se izbeglo gubljenje vremena oko konstruisanja unikatnog motora, ali i pripadajućih elektro-agregata. Iza motora, dalje ka zadnjem delu, nalazio se generator i municija u kutijama s obe strane.
U kutiji na prednjoj desnoj strani generatora nalazio se pomoćni motor s baterijama na zadnjoj strani. Elektromotori su se takođe nalazili u kutijama smeštenim u zadnjem delu trupa. Transmisija je plasirana u duboki deo tela tenka, između elektromotora, a iza generatora. Iznad borbenog dela nalazila se kupola. U njoj su bili komandant tenka, komandir paljbe i dva punioca.
Mora se reći da je u tehnološkom smislu to bio izvanredan proizvod. Gusenice širine 1.100 mm obezbeđivale su iznenađujuće nizak specifični pritisak na tle, samo nešto malo veći od klasičnih teških tenkova.
Glavna karakteristika ”Miša” bio je moćan oklop sa svih strana i naoružanje s dva topa; korišćen je elektromehanički prenos sa dva odvojena pogona za levu i desnu gusenicu. Vučni elektromotori napajani su strujom iz dva generatora smeštena u motornom prostoru, proizvodeći struju kao ”dizelke”. Isto tako, dva nezavisna električna sistema starala su se o obrtnom momentu transmisije preko dvostepenog menjača.
Tehničke karakteristike
Dimenzije i oklop
✅ Dužina tela: 9.030 mm
✅ Širina: 3.670 mm
✅ Visina: 3.660 mm
✅ Oklop: Valjani homogeni čelik
🔹 Debljina oklopa:
- Krov: 105 mm
- Čelo tela: 200 mm
Naoružanje
🔹 Glavno naoružanje:
- Top 128 mm KwK-44/L/55 (dužina cevi 55 kalibara)
- Top 75 mm KwK-40 (dužina cevi 36,6 kalibara)
🔹 Broj metaka: - 61 granata za 128 mm top
- 200 granata za 75 mm top
🔹 Maksimalna daljina gađanja: 1.700 m
🔹 Nišan: Periskopski TWZF
🔹 Sekundarno naoružanje: - Mitraljez 7,92 mm MG-34
Pogon i mobilnost
🔹 Motor:
- V12 motor s turbokompresorom i vodenim hlađenjem
- Snaga: 1.250 KS
🔹 Maksimalna brzina: - Po putu: 20 km/h
- Po ispresecanom terenu: 18 km/h
🔹 Domet (rezerva goriva): - Po putu: 100 km
- Po teškom terenu: 60 km
Terenske sposobnosti
✅ Vertikalne prepreke: Do 1,4 m
✅ Širina rova koji može preći: 2,3 m
Ovaj neuspeli eksperiment brzo je otišao u istoriju, među projekte koji su ostali da svedoče o megalomaniji i suludosti nacističkog režima.
